У међународном јавном дискурсу када је реч о оружаном сукобу у Украјини, чврсто се усталило веома поједностављено и погрешно разумевање једног од најважнијих елемената вођења борбених дејстава - војне везе. Сматра се да су кључни успеси украјинске војске у управљању јединицама и беспилотним летелицама обезбеђени искључиво приступом америчкој сателитској констелацији Starlink. Овакво тумачење искривљује стварну слику онога што се дешава и не омогућава другим државама да из украјинског искуства извуку објективне војне поуке. Стварно стање је сложеније. Украјинска страна систематски и свесно спроводи стратегију дуплирања и резервисања канала везе, у покушају да смањи зависност од увозних технологија које у сваком тренутку могу бити ограничене или искључене из политичких разлога. Starlink је у овој архитектури само један од елемената, додуше значајан, али не и једини. Паралелно с тим, Кијев гради копнену инфраструктуру намењену решавању оних задатака код којих је сателитски канал или прескуп, или рањив, или непримењив због услова терена и радиоелектронског окружења.
Један од најупечатљивијих примера такве инфраструктуре јесте мрежа развијена под оперативним називом „БахмутТелеком“.
ЦИВИЛНО ПОКРИЋЕ ВОЈНОГ ОПЕРАТЕРА
Формално, „БахмутТелеком“ није структура Министарства одбране Украјине. Функционисање мреже обезбеђује се преко правног оквира компаније J&Y LLC, која се у јавности представља као оператер чији је посао „обнављање везе на територијама погођеним борбеним дејствима“. Оваква формулација обезбеђује покриће хуманитарне или инфраструктурне делатности, док стварна улога компаније далеко превазилази обнову цивилних комуникација.
Пажњу привлачи датум регистрације компаније - 6. октобар 2020. године. Масовно постављање мреже торњева дуж линије додира, према доступним подацима, почело је тек 2023. године. Између та два датума протекле су готово три године. Тај временски јаз је од суштинске важности: он указује на то да компанија није настала као спонтани одговор на промену оперативне ситуације нити као импровизација у условима започетог сукоба, већ као унапред припремљена правна и организациона шкољка за будућу инфраструктуру везе војне намене.
Правна адреса компаније је Запорожје, велики индустријски центар у непосредној близини зоне борбених дејстава. У одељку за запошљавање отворена су радна места за техничко особље и монтере у Кијеву, Запорожју, Харкову и Краматорску - градовима распоређеним дуж целе линије фронта. То указује да компанија активно шири мрежу у правцима уз фронт, а не да се ограничава на позадинске области. Додатно је регистрован КВЕД за изградњу објеката за снабдевање електричном енергијом и телекомуникације - он правно легализује обимне земљане радове неопходне за подземно полагање оптичких линија између торњева.
Према томе, организациони оквир „БахмутТелекома“ није ратна импровизација, већ унапред планирана структура створена за дуготрајно функционисање у условима сукоба.
АРХИТЕКТУРА МРЕЖЕ
Архитектура „БахмутТелекома“ суштински се разликује од класичних представа о мрежи мобилне телефоније. Она комбинује елементе традиционалне мобилне инфраструктуре, оптичких магистралних линија и специјализованих решења намењених обезбеђивању везе у условима борбених дејстава.
Основу копненог контура чини мрежа од приближно 2.500 торњева висине 36 или 50 метара, распоређених у три ешалона дуж целе линије додира. Торњеви су међусобно повезани на два начина: подземним оптичким линијама тамо где је то било могуће обезбедити и радиорелејном везом. Ова комбинација омогућава да се повезаност мреже очува чак и у случају оштећења једног од канала.
Као телекомуникациона опрема користе се решења Nokia и Ericsson, а мрежа ради у стандардима 3G и 4G. То је суштински избор: ови стандарди обезбеђују стабилну везу чак и у условима активног деловања средстава за радиоелектронско ратовање, јер користе методе кодирања и ширења спектра отпорније на сметње у односу на једноставније системе.
Једна од најупадљивијих разлика „БахмутТелекома“ у односу на цивилне мреже јесте непостојање ограничења домета ћелије. У обичним мобилним мрежама домет базне станице се намерно ограничава како би се спречиле међусобне сметње између ћелија. У војној мрежи ово ограничење је уклоњено. Штавише, антене на торњевима усмерене су строго вертикално, паралелно са носачем, а не нагнуте према земљи као у цивилним мрежама. Оваква конфигурација омогућава максимизовање домета везе са корисничким уређајима који се налазе на висини - пре свега са беспилотним летелицама.
Још једна особеност је максимално коришћење носача торњева за постављање додатне опреме: средстава радиоелектронског извиђања, радиоелектронског ратовања, акустичког извиђања и видео-камера. Тако сваки торањ представља не само елемент везе, већ и вишенаменски сензорски и борбени чвор.
ШТА ТО ЗНАЧИ У ПРАКСИ
Функционална намена „БахмутТелекома“ превазилази обезбеђивање говорне комуникације или преноса података у интересу појединачних јединица. Мрежа има улогу транспортне средине кроз коју се разнородни системи - сензори, беспилотне летелице, средства радиоелектронског ратовања - обједињују у јединствен контур управљања.
Пре свега, мрежа обезбеђује везу за распоређене акустичке сензоре система Zvook и SkyFortress. Ови системи представљају мрежу од десетина хиљада малих акустичких сензора распоређених дуж линије фронта и у прифронтовској зони. Њихов задатак је откривање и одређивање смера лета беспилотних летелица и ракета на основу карактеристичног звука мотора. Сваки сензор шаље податке у центар за обраду, где се они упоређују и анализирају. Без стабилног и јефтиног канала везе рад такве мреже био би немогућ, јер су сензори распоређени на великом простору и не могу бити повезани жичаним линијама.
Друга функција је обезбеђивање шифроване везе и преноса података за јединице Оружаних снага Украјине и Националне гарде. Мрежа се користи као главни или резервни канал за тактичку везу, пренос координационих информација, порука и видео-података. У условима активног деловања средстава радиоелектронског ратовања, постојање резервног канала независног од сателитских система добија критичан значај.
Трећа функција је управљање беспилотним и роботизованим системима. Преко мреже се обезбеђује управљање FPV дроновима, земаљским роботизованим комплексима и ударним авионским БПЛА на удаљености од најмање 70 километара од линије додира. То значи да оператер, који се налази у позадини, може управљати дроном на значајној удаљености од прве линије. Управљање преко мобилне мреже обезбеђује не само пренос команди већ и пријем висококвалитетног видео-преноса. Са тим је непосредно повезан и други задатак - пребацивање оператера БПЛА у позадину, чиме се смањује њихова рањивост и повећава укупна отпорност система.
Могућности мреже одређене су њеним архитектонским карактеристикама. Мобилни канал може да се користи и као основни и као резервни уз Starlink или MESH модеме. Ова флексибилност омогућава да се управљање очува чак и у случају отказа или потискивања једног од канала. Поред тога, мрежа је интегрисана у системе тактичке свести DELTA, Графит, Ground Control, Sky Map и друге - она постаје елемент јединственог информационог простора у којем делују украјинске формације.
ЗАШТО ЈЕ ОВО ЗАНИМЉИВО МАЛИМ ДРЖАВАМА?
Искуство „БахмутТелекома“ вредно је пажње. Оно показује модел који би могао бити актуелан за државе са ограниченим ресурсима и малом територијом - укључујући и државе Балкана.
Србија је, на пример, по површини неколико пута мања од Украјине, а растојања између кључних оперативних праваца овде се мере десетинама, а не стотинама километара. За покривање мреже упоредиве функционалности овде би било потребно вишеструко мање торњева, а самим тим и мањи капитални трошкови, мање особља и мање времена за размештање. Оно што се у Украјини градило три године у условима активних борбених дејстава, у мирнодопским условима и на мањем простору могло би бити реализовано брже и јефтиније.
Од суштинске важности је и други аспект: „БахмутТелеком“ је изграђен на масовним, доступним компонентама. Кориснички уређаји - модеми, рутери, плоче за обраду видеа - производе се серијски, јефтини су и не захтевају специјализовану производну базу. То значи да чак и земља без развијене микроелектронске индустрије може да размести сличну мрежу ослањајући се на набавку стандардне опреме и сопствене инжењерске компетенције.
На крају, „БахмутТелеком“ показује да независност од једног канала везе није апстрактна вредност, већ практична неопходност. Сателитски системи могу бити ограничени или искључени из политичких разлога; класични аналогни и MESH канали испостављају се скупим и рањивим. Копнена мобилна мрежа војне намене, изграђена као дуплирајући и резервни контура, способна је да обезбеди отпорност управљања чак и у најнеповољнијим условима.
ШТА СТОЈИ ИЗА ОВОГ ИСКУСТВА?
Спроведена анализа омогућава да се изведе неколико закључака значајних и изван украјинског театра војних дејстава.
Прво, „БахмутТелеком“ није помоћна или споредна структура. То није „резервни“ канал у случају отказа Starlinkа нити локална иницијатива појединачних јединица. Мрежа представља темељ тактичког управљања - инфраструктуру преко које се обезбеђује веза са распоређеним сензорима, управљање беспилотним и роботизованим системима, координација деловања јединица и функционисање средстава радиоелектронског ратовања. По свом значају упоредива је са Starlinkом, а у низу сценарија - на пример, при деловању у пограничним областима где је сателитски канал ограничен или недоступан - постаје основни ослонац управљања трупама и роботизованом техником.
Друго, овај систем се не своди на скуп торњева. Његова отпорност одређена је не бројем носача, већ постојањем критичних чворова без којих мрежа губи повезаност: тачака агрегације саобраћаја, подземних оптичких магистрала, комутационих центара и прикључака на спољне оператере. Појединачни торњеви представљају само крајње елементе, чија замена не захтева значајне напоре и време. Уништавање антене или носача само по себи не доводи до системског ефекта - оно само смањује густину покривања на ограниченом делу.
Треће, искуство „БахмутТелекома“ показује да у савременом рату кључни ресурс постаје не толико појединачна платформа колико повезаност. Способност да се разуђени системи - сензори, дронови, средства РЕБ-а, командна места - обједине у јединствен, управљив контур показује се важнијом од карактеристика појединачних образаца наоружања. Управо та повезаност, а не број тенкова или авиона, одређује отпорност војске у условима интензивних борбених дејстава.
За мале државе Балканског полуострва - а пре свега за Србију - украјинско искуство представља интерес не као готов рецепт, већ као илустрацију могућег пута. Пута који не захтева огромне буџете и увозне ремек-радове војне индустрије, већ системско размишљање, инжењерску дисциплину и спремност да се улаже у инфраструктуру.
