Европска комисија је 4. новембра 2025. године објавила свој најновији пакет о проширењу - по један извештај за сваку земљу; српски носи ознаку SWD(2025) 755, а босански SWD(2025) 751. То су радни документи, а не савети и не жеље.
Фуснота на првој страници извештаја о Србији гласи, од речи до речи: извештај „се заснива на доприносима из различитих извора, укључујући доприносе Владе Србије, држава чланица ЕУ, извештаје Европског парламента и информације различитих међународних и невладиних организација.“ У истом пасусу стоји да извештај укључује „резултате упоредних процена и индекса које производе други заинтересовани субјекти, посебно у области владавине права.“
Дакле, Комисија не крије да део њених доказа долази споља. Питање је ко их доставља и чијим новцем.
ПОЗИВ ЈЕ ЈАВАН
Материјал се не прикупља тајно. Сваке године Делегација ЕУ у свакој земљи региона објављује јавни позив за достављање писаних процена.
У Србији то изгледа овако. Документ носи назив „Консултације о политичким, економским критеријумима и европским стандардима - позив за достављање писаних прилога за Годишњи извештај о Србији за 2026. годину“. Објавила га је Делегација Европске уније у Републици Србији. Период који се процењује почиње 1. септембра 2025. године, а позив прецизира да се рачуна оно што су „одлуке које су заиста донесене, законодавство усвојено и степен спровођења“. Рок је четвртак, 30. април 2026. године, до краја радног дана. Адреса је delegation-serbia-delegation@ec.europa.eu. Косово спроводи исти поступак: Канцеларија ЕУ, на челу са Аивом Оравом, отворила је позив за извештај за 2025. годину са роком 8. априла и реченицом: „Ваш допринос је непроцењив у обликовању тачне и свеобухватне процене.“
Самопроглашено тзв. Косово спроводи исти поступак: Канцеларија ЕУ, на чијем је челу Аиво Орав, објавила је позив за достављање прилога за извјештај за 2025. годину, са роком до 8. априла и поруком: „Ваш допринос је од непроцјењиве важности за израду тачне и свеобухватне процјене.“У Албанији су извештају за 2022. годину претходиле две консултације уживо у Europe House 11. и 14. априла, а писани прилози су прихватани до 15. априла на посебном мејлу Делегације. Исти позиви упућени су и за албанске извештаје из 2018. и 2021. године.
Грузија, где је поступак идентичан, показује цео календар: писани прилози до 14. априла 2026. године, којима претходе састанци по кластерима - 30. марта о правосуђу, основним правима и унутрашњим пословима; 3. априла о зеленој агенди, повезаности, пољопривреди и унутрашњем тржишту. По један представник сваке организације, радни језик енглески.
Годишњи извештај Комисије о владавини права функционише на исти начин, само уз објављену статистику. Од 2024. године четири земље кандидати - Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Србија - обухваћене су заједно са државама чланицама. Босна и Херцеговина и Косово нису. Издање за 2025. годину, објављено 8. јула, добило је око 270 прилога и више од 650 састанака. Издање за 2026. годину, објављено 17. јула, добило је око 280 писаних прилога током децембра и јануара и више од 600 састанака са приближно 900 националних органа и других заинтересованих страна, укључујући удружења новинара и судија. Наведени извори укључују Агенцију ЕУ за основна права, Justice Scoreboard, Media Pluralism Monitor и Eurobarometer.
СПИСАК ПРИТУЖБИ
Директна навођења типа „према организацији X“ готово да не постоје у извештају о Србији за 2025. годину. Наведени извори су институционални: OSCE/ODIHR, GRECO, Европски суд за људска права, Венецијанска комисија, Европска комисија против расизма и нетолеранције. Материјал невладиних организација у текст улази анонимно, кроз израз „организације цивилног друштва“.
Ипак, на једном месту порекло постаје видљиво. Када је реч о локалним изборима у Србији у јуну 2025. године, извештај се позива на посматраче из домаћих организација цивилног друштва: „климу страха и репресије“, обележену институционалним притиском, насиљем и присуством полиције. На тим изборима није било међународне посматрачке мисије. Пресуда београдске организације CRTA била је краћа: избори нису били ни слободни ни фер.
Одељак истог извештаја о цивилном друштву представља списак притужби прикупљених од тих истих организација. Оне „делују у тешком окружењу и суочавају се са све већим притисцима и нападима“. Поднесене су притужбе због шпијунског софтвера коришћеног против бранилаца људских права и новинара. Тужбе против људи који јавно говоре умножавају се. Странка у владајућој коалицији поднела је нацрт закона о агентима страног утицаја, који никада није стигао на дневни ред. У фебруару 2025. године полиција је претресла просторије четири организације на захтев Посебног одељења за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду - Комисија напомиње да је то био други пут да су организације јавно оптужене за прање новца, након случаја „Списак“ из јула 2020. године, који до данас није довео до подизања оптужнице. Истог месеца 29 организација објавило је да напушта радне групе Владе; у јануару су већ замрзле своје чланство у владином Савету за сарадњу са цивилним друштвом.
КО ШАЉЕ ПРОЦЕНЕ
Иза писаних прилога не стоји мноштво малих група, већ шачица трајних структура које деценијама функционишу.
Национални конвент о Европској унији у Србији постоји од 2006. године и направљен је по словачком узору. Има председништво, програмски савет и 21 радну групу, од којих свака има најмање тридесет чланова из државних органа, невладиних организација, професионалних удружења и привреде. Сазива га Европски покрет у Србији. Новац долази из програма ЕУ за подршку цивилном друштву и владине Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом. Његови закључци иду преговарачком тиму и Одбору парламента за европске интеграције.
Мрежа Think for Europe окупља шест института за јавне политике: CEP у Београду, EPI у Скопљу, IDM у Тирани, Institute Alternative у Подгорици, Group for Legal and Political Studies у Приштини и Foreign Policy Initiative у Сарајеву. Од фебруара 2023. до јула 2026. године спроводе WeBER 3.0 - Western Balkan Enablers for Reforming Public Administrations. Води га београдски CEP; партнер са стране ЕУ је Centre for Public Administration Research у Бечу. Плаћају га Европска унија и Аустријска развојна агенција. Производ је Western Balkan PAR Monitor: њихова сопствена процена реформе јавне управе у шест земаља, која тече паралелно са званичном. Претходна верзија, WeBER 2.0, трајала је од децембра 2019. до јуна 2023. године на новцу ЕУ.
Одвојено, иста мрежа води Western Balkans Reform and Growth Monitor, трогодишњи регионални програм уз финансијску подршку ЕУ, којим руководи EPI у Скопљу. Он прати спровођење националних агенди реформи у оквиру Плана раста. Има четири правца: праћење, национални механизми консултација, поновно додељивање грантова и стратешка комуникација. Наведена сврха је да обезбеди да реформе финансиране кроз фонд ЕУ од шест милијарди евра буду „ефикасне, инклузивне и транспарентне“. Поједностављено: ЕУ плаћа мрежу са седиштем у Београду и Скопљу да прати како земље зарађују новац ЕУ.
Balkan Civil Society Development Network, са седиштем у Скопљу, производи Monitoring Matrix on the Enabling Environment for Civil Society Development, регионални извештај о западном Балкану и Турској. У Регистру транспарентности ЕУ наведен је од 17. децембра 2009. године под бројем 63794152825-82 као лобистичка организација. Пријављена потрошња за ту активност износила је: 900.000 евра у 2021, 700.000 у 2022, 600.000 у свакој од 2023. и 2024, а између 500.000 и 599.999 у 2025. години. Седам запослених ради на томе пуно радно време.
Београдска CRTA води мрежу за посматрање избора са више од хиљаду људи, сервис за проверу чињеница Istinomer, праћење рада парламента и аналитички сервис на српском и енглеском језику. Објављује сопствени списак донатора: шведска Sida, Европска унија, USAID, амерички National Endowment for Democracy, Rockefeller Brothers Fund, Sigrid Rausing Trust, немачки GIZ, Friedrich Naumann Foundation и амбасаде Канаде, Холандије, Немачке, Уједињеног Краљевства и Француске. Open Society Foundations наведен је као бивши партнер. CRTA је сведочила пред Пододбором Европског парламента за људска права. Места резервисана за такве организације постоје и у европским телима. Европски економски и социјални комитет је у септембру 2023. године увео статус члана из земаља кандидата за проширење. Именовања су завршена у фебруару 2024. године: 147 представника цивилног друштва из девет земаља кандидата, са још петнаест додатих за Косово. Титула је почасна - нема гласања о амандманима, нема улоге известилаца - али су 2024. и 2025. године ти људи учествовали у изради 24 мишљења Комитета.
КО ТО ПЛАЋА
Инструмент претприступне помоћи за период 2021–2027. вреди 14,162 милијарде евра, од чега је 13,804 милијарде оперативно. Претходни циклус, 2014–2020, коштао је 10,683 милијарде. У садашњем циклусу део за владавину права, основна права и демократију чини 15,13 одсто - 2,089 милијарди евра.
Посебна ставка покрива цивилно друштво на западном Балкану и у Турској: 337 милиона евра исплаћено за период 2014-2020. и 350,9 милиона додељено за 2021–2025. Унутар те суме грантови преко European Endowment for Democracy износе 37,6 милиона, национални ресурсни центри 12,6 милиона, Western Balkans Fund 11 милиона, а програм техничке помоћи TACSO 8 милиона.
Како то изгледа на нивоу једног позива видљиво је у заједничком програму за цивилно друштво и медије за 2021–2023. Укупно износи 14,4 милиона евра распоређених у дванаест лотова. Лот девет носи назив „CSO enabling environment“ и вреди милион. Лот једанаест, „freedom of expression and media“, вреди четири милиона - највише. Један грант износи од 700.000 до милион евра, при чему ЕУ покрива између 51 и 90 одсто прихватљивих трошкова.
За Србију постоје бројке и из саме Делегације ЕУ. Током протекле деценије 64 милиона евра отишло је цивилном друштву и медијима. Укупна помоћ ЕУ Србији у грантовима у истом периоду износила је 2,9 милијарди. Дакле, између два и четири одсто европског новца иде цивилном друштву и медијима; остатак иде држави. Од 2020. године Делегација је доделила 114 грантова за 143 организације и више од 700 подгрантова у 29 округа и 102 општине; European Endowment for Democracy доделио је 160 подгрантова - 106 медијима и 54 организацијама. Посебан позив објављен у јуну 2025. године, „Подршка људским правима, демократији и цивилном друштву у Србији“, вредео је 7,55 милиона евра.
Колико укупно новца из иностранства стиже српским невладиним организацијама познато је из података Народне банке Србије објављених на основу званичног захтева и које је Politika објавила 30. јула 2026. године: 215 милиона евра у 2021, 230 милиона у 2022, 288 милиона у 2023, 310 милиона у 2024. и 265 у 2025. години.
Донедавно је неевропски новац био сличне величине. Америчка развојна помоћ западном Балкану од 2020. до 2024. године износила је 1,7 милијарди долара. На Косову, у Босни и Херцеговини и Србији заједно, 2024. године спроводили су се пројекти вредни више од 300 милиона. USAID је само у Србији 2024. године потрошио 40.144.406 долара. Норвешка је, кроз пројекат SMART Balkans који воде организације у Сарајеву, Тирани и Скопљу, првобитно обавезала више од 17 милиона евра - до средине 2024. износ је смањен на око 12 милиона; тим новцем финансирано је више од 450 грантова који подржавају преко 600 организација у шест земаља.
НВО ОЦЕЊУЈУ УСЛОВЕ ЗА НВО
Посебан правац је начин на који ЕУ мери да ли се нека земља добро односи према невладиним организацијама. То је један од критеријума за чланство.
Правила су утврђена у Смерницама DG NEAR за подршку ЕУ цивилном друштву за период 2021–2027. Постоје три правца - подстицајно окружење за организације, њихова сарадња са јавним институцијама и њихови сопствени капацитети - и десет циљева са показатељима испод њих. Процена се укључује у кластер „Основе“, онај који се у приступним преговорима први отвара и последњи затвара.
Ко врши мерење јасно је из друге процене према тим смерницама, коју је за Комисију спровео пројекат техничке помоћи EU TACSO 3. Начин прикупљања података је упитник послат самим организацијама цивилног друштва у Албанији, Босни и Херцеговини, на Косову, у Црној Гори, Северној Македонији, Србији и Турској. Попуњавање траје око тридесет минута, питања су углавном затвореног типа, а рок је био 11. фебруар 2024. године. Настаје затворени ланац са четири карике.
ЕУ издваја новац за цивилно друштво. Организације које га примају попуњавају упитник о томе колико је држава створила добре услове за њих. Резултати улазе у извештај о напретку земље. Извештај одређује следећу исплату.
На то се надовезују спољни индекси које методологија Комисије изричито дозвољава. Дана 9. децембра 2025. године CIVICUS Monitor је пребацио Србију из категорије „ометеног“ грађанског простора у „репресивни“, другу најгору од пет категорија. Монитор обухвата 198 земаља и ради са више од двадесет истраживачких партнера из цивилног друштва. Иста оцена је поновљена у заједничком поднеску европских мрежа за Извештај о владавини права за 2026. годину.
Тај поднесак је сам по себи показатељ. Припремила га је радна група Civil Society Europe у мају 2026. године заједно са European Civic Forum, Civil Liberties Union for Europe, European Center for Not-for-Profit Law, International Federation for Human Rights, ILGA-Europe и другима. Садржи девет препорука упућених Комисији. Друга је да се у извештај дода посебно поглавље о грађанском простору. Осма је да се ојача веза између препорука за појединачне земље и расподеле финансијске подршке. Организације које достављају процене траже да се новац још чвршће веже за те процене.
ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПРОЦЕНЕ И НОВЦА НИЈЕ ТЕОРИЈСКА
Веза између процене и новца више није теоријска.
Методологија проширења усвојена 5. фебруара 2020. године увела је кластере и правило да ће „преговори о основама бити први отворени и последњи затворени, а напредак у њима одређиваће укупан темпо преговора“. Исти документ наводи три мере за случај стагнације или назадовања. Прво, преговори могу бити стављени на чекање у одређеним областима или потпуно суспендовани, а затворена поглавља поново отворена. Друго: „Обим и интензитет финансирања ЕУ могу бити смањени, са изузетком подршке цивилном друштву.“ Треће, користи ближе интеграције могу бити привремено обустављене: приступ програмима ЕУ и једнострани трговински уступци.
Једина буџетска ставка која је заштићена када је земља кажњена јесте новац за цивилно друштво. Организације чији материјал гради доказе за кажњавање заштићене су од тог кажњавања сопственом клаузулом.
Практична примена је случај Србије из 2026. године. Reform and Growth Facility за западни Балкан вреди шест милијарди евра за 2024–2027. године - две милијарде у грантовима и четири милијарде у повољним зајмовима. Исплате долазе два пута годишње: земља подноси извештај о напретку, Комисија процењује да ли су појединачни реформски кораци испуњени, а сваки корак има сопствену цену. Темпо је спор у свим земљама: до 20. маја 2026. године шест земаља повукло је 673,6 милиона евра, 12 одсто од онога што је планирано до 2027. године, и завршило 90 од 731 реформског корака.
Дана 28. јануара 2026. године владајућа коалиција Србије усвојила је пакет правосудних закона. Дана 25. фебруара, на захтев Немачке, амбасадори ЕУ одржали су ванредну дебату: нордијске и балтичке државе, Холандија и друге изразиле су озбиљну забринутост, а неке су затражиле од Комисије да размотри суспензију исплата Србији ако мишљење Венецијанске комисије буде игнорисано. Дана 17. априла комесарка за проширење Марта Кос послала је писма свим престоницама у региону. Дана 20. априла објављено је да је 710,6 милиона евра у опасности да никада не буде исплаћено - 11,84 одсто укупног финансирања: Босна и Херцеговина 373,9 милиона, Србија између 108,7 и 135,9 милиона, Косово 68,8 милиона, Албанија 67,7 милиона, Северна Македонија 49,2 милиона, Црна Гора — 15,1 милион. Рок је био крај јуна 2026. године, након чега се та средства трајно губе.
Дана 24. априла Венецијанска комисија објавила је хитно мишљење о српским правосудним законима са седам препорука, уз напомену да су усвојени без дужног поштовања транспарентности, инклузивности и демократске расправе. Мишљење је затражила сама председница Народне скупштине Ана Брнабић. Дана 30. априла, на Универзитету у Фрибургу, Марта Кос је отворено рекла: „За сада смо зауставили све исплате из Плана раста јер је Србија назадовала у правосуђу, и док то не исправе, неће моћи да добијају финансијску подршку ЕУ.“
Дана 20. маја Комисија је исплатила 158,9 милиона евра - 49 милиона Албанији, 44,2 милиона Црној Гори, 65,7 милиона Северној Македонији. Србија није добила ништа; њена друга транша од 163,1 милион и трећа од 265 милиона остале су блокиране. Њена прва исплата дошла је у јануару 2026. године, неколико седмица пре усвајања правосудних закона; од укупног удела земље од 1,5 милијарди евра за период 2024–2027, ништа више од тога није исплаћено. До јула 2026. године Црна Гора, Албанија и Северна Македонија углавном су биле на правом путу, док су Србија, Косово и Босна заостајали.
Босна и Херцеговина је кроз сличну ситуацију прошла и раније, по другим основама. ЕУ је 28. септембра 2023. године саопштила да би нацрт закона Републике Српске о посебном регистру непрофитних организација „директно био у супротности са поновљеним опредељењима руководства Републике Српске да унапреди европске интеграције Босне и Херцеговине“, и указала да крши кључни приоритет 11 о цивилном друштву и кључни приоритет 12 о слободи изражавања. То су два од четрнаест услова од којих је зависило отварање приступних преговора. Нацрт је уводио посебан регистар организација финансираних из иностранства, означавање њихових материјала, извештавање два пута годишње, класификацију као агената страног утицаја и могућност гашења због непоштовања прописа.
КАДА ЈЕ НОВАЦ СТАО
Колико цела конструкција почива на спољном финансирању постало је видљиво 2025. године.
Након председничке наредбе САД од 20. јануара 2025. године, Freedom House је изгубио финансирање за више од 80 одсто својих програма у око 140 земаља. На пројекту Freedom on the Net Стејт департмент је покривао половину годишњег буџета. Међу обустављеним пројектима био је и Nations in Transit - годишњи индекс демократије који обухвата 29 земаља од Централне Европе до Централне Азије, у којем је једна од седам оцењиваних категорија управо стање цивилног друштва. Последње издање појавило се 2024. године. Нема га за 2025. или 2026. годину.
У самом региону губици су износили десетине милиона. У Србији је замрзнуто до 80 милиона долара финансирања цивилног друштва, а Национални омладински савет изгубио је трећину свог буџета. У Северној Македонији обустављена су 22 пројекта вредна око 72 милиона долара, а најмање десет организација изгубило је више од половине новца.
Подаци Народне банке Србије показују исти пад са стране примаоца: 310 милиона евра страног финансирања 2024. године и 265 милиона у 2025. години. Четрдесет пет милиона мање за годину дана.
Европска комисија је 12. новембра 2025. године одговорила са два документа истовремено. Стратегија ЕУ за цивилно друштво прогласила је грађански простор држава чланица и земаља у процесу проширења јединственом целином - „континуумом и заједничким демократским простором“ - а Комисија се обавезала да ће „институционализовати и стандардизовати консултације са ОЦД унутар земаља“. Земље кандидати треба да израде Roadmap on Functioning Democratic Institutions, са конкретним мерама за побољшање услова за ове организације. Од 2026. године успоставља се Платформа цивилног друштва, са годишњим самитом који се одржава заједно са Европским економским и социјалним комитетом. Иза тога стоји новац: програм CERV, вредан више од 1,5 милијарди евра за 2021–2027, од чега је 77 одсто додељених средстава отишло невладиним организацијама, и његов наследник AgoraEU од готово девет милијарди за 2028–2034. Други документ истог дана био је Европски штит демократије, са програмом отпорности медија, европском мрежом проверивача чињеница и центром за демократску отпорност отвореним и за земље кандидате.
ПРОТИВПОТЕЗ
Одговор унутар земаља свуда је сличан. У Републици Српској је 2023. године поднесен закон о страним агентима. У Србији је 2025. године странка у владајућој коалицији израдила закон о агентима страног утицаја, који никада није стигао на дневни ред; у фебруару те године тужиоци су организовали претресе у четири организације, након чега је 29 њих напустило владине радне групе. Александар Вучић је то овако формулисао: „Милијарде евра су уложене у рушење Србије и замало су успеле.“ Провладин таблоид Informer био је директнији: „Европа финансира уништавање државе.“
Саопштење Комисије из 2025. године забележило је супротно: „Ограничења слободе удруживања, окупљања и изражавања повећана су у неким земљама, попут Србије, Турске и Грузије.“
Постоји и друга страна ове слике. Цивилно друштво и медији узимају између два и четири одсто грант помоћи ЕУ Србији; највећи део иде држави, а не њеним критичарима. Ниједно правило не обавезује Комисију да прихвати закључке невладиних организација: формално, оне су један од више извора, уз сопствену владу земље, државе чланице и Европски парламент, а директни цитати именованих организација готово да не постоје у извештајима. У одлучујућој епизоди из 2026. године правна оцена дошла је од Венецијанске комисије, међувладиног тела Савета Европе, а затражила ју је председница српског парламента. А аргумент друге стране: када држава контролише статистику и већину телевизијског простора, независна провера је немогућа без екстерно финансираних организација, а избацивање тог извора оставља Брисел сам са владиним подацима.
Механизам је, међутим, непромењен. Европска унија плаћа рад организација. Организације шаљу писане процене Делегацији у наведеном року. Извештај се саставља на основу тих процена. Извештај одлучује да ли ће земља добити следећу траншу. А када је земља кажњена смањењем финансирања, једна ставка остаје нетакнута - подршка цивилном друштву од које цели ланац и почиње.
