Др Рам Мадхав један је од најутицајнијих стратега и мислилаца у савременој индијској политици. Тренутно обавља функцију потпредседника Индијске народне партије (Bharatiya Janata Party – БЈП) на националном нивоу, а такође је и плодан аутор и један од водећих гласова када је реч о улози Индије у светском поретку који се обликује.
Господине Мадхаве, Индија је једна од најважнијих земаља не само у оквиру БРИКС-а већ и у свету уопште. Како бисте оценили тренутни допринос Индије политици и политичком деловању БРИКС-а и какви су планови Индије за будућност?
Индија види БРИКС као једну од најзначајнијих појава у 21. веку. Глобални поредак се преображава, а Индија верује да ће БРИКС, нарочито проширена група БРИКС+, имати централну улогу у обликовању будућег поретка. Ове године Индија председава БРИКС-ом и домаћин је самита у Њу Делхију, на који долазе представници заинтересованих страна из земаља БРИКС-а водили дијалога и сарађивали. Визија Индије за БРИКС заснива се на миру, сувереној равноправности и свету ослобођеном доминације великих сила и мешања у унутрашње послове. Желимо глобални систем у којем ће се чак и најмање државе осећати заштићено и бити праведно третиране. Ову идеју предлажемо свим нашим партнерима у БРИКС-у, јер сваки нови светски поредак мора бити изграђен заједничким снагама. Али, пре свега, морамо признати да се светски поредак којим је Запад доминирао током последњих 70–80 година ближи крају. Потребан нам је нови поредак заснован на новом скупу вредности - вредностима којима источне цивилизације могу да допринесу.
То је веома занимљиво. Можете ли нам подробније објаснити тај систем вредности? Да ли је реч о традиционалним, конзервативним, националним вредностима? Да ли је то модел супротан либералном систему Европске уније и Запада?
Не бих то посматрао кроз уске категорије либерализма и конзервативизма, карактеристичне за Европу и Запад. Наш дискурс је шири. На Истоку смо и либерални и конзервативни, али на различите начине. Ценимо своју традицију, религије, плурализам и поштовање различитих вероисповести. Ценимо породични систем. Противимо се вокизму. Ови аспекти нас чине конзервативним. Али нисмо усредсређени искључиво на профит; наглашавамо добробит људи, заштиту животне средине и подршку угроженима. Дубоко смо привржени демократији - ови аспекти нас чине либералним. Дакле, оно што предлажемо јесте нови систем вредности који црпи оно најбоље из оба правца - либерализма и конзервативизма - одбацујући притом ауторитаризам, хегемонистичку политику и доминацију било које силе.
Верујемо да мирољубив свет мора почивати на пет суштинских ствари: нашим религијама, нашим породицама, нашој животној средини, нашем националном суверенитету и нашем патриотизму. Поштовање ових стубова представља темељ света какав желимо и Уједињених нација какве су нам потребне - а не оваквих какве су данас, јер су се Уједињене нације у великој мери претвориле у пуку говорницу западних сила.
Ово је нови канон вредности. Како се он уклапа у политике које обликују Сједињене Америчке Државе, Русија и Европска унија? Где се Индија позиционира међу овим глобалним актерима?
Нажалост, Европска унија се креће у правцу који већина Европљана вероватно не подржава. Ипак, њено руководство - Европска комисија - наставља да спроводи политике које многи грађани одбацују. Нисам сигуран колико дуго то може да се настави, будући да све већи број европских земаља почиње да пружа отпор. У Сједињеним Америчким Државама, садашње руководство нема никакву доследну политику, осим што своје интересе широм света намеће силом. И Европска унија и САД постале су непредвидиви и непоуздани партнери, а њихов глобални утицај брзо опада.
Истовремено се уздижу нове силе, углавном на Истоку: Индија, Кина, Русија, као и земље арапског света попут Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, те Турска. У југоисточној Азији то су Индонезија и Малезија. Ове силе у успону морају да се окупе. БРИКС би требало да постане главна платформа за сарадњу свих незападних сила. Наш приступ, односно приступ Индије, потпуно се разликује од западног. Америка размишља на следећи начин: „Ако ниси са мном, онда си против мене.“ Ми не размишљамо на тај начин. Поштујемо аутономију и суверено доношење одлука. Земље које имају инклузивнији поглед на свет морају да се уједине. То је улога коју БРИКС може да има.
Разговарајмо о унутрашњем развоју Индије. Индија се убрзано развија. Шта нам можете рећи о сектору вештачке интелигенције и технолошком развоју?
Индија је тренутно најбрже растућа велика привреда на свету, са годишњом стопом раста БДП-а од близу 7%. Наша привреда се у протеклој деценији удвостручила - са 2 билиона на 4 билиона долара - и на путу смо да у наредних 8–10 година достигнемо 10 билиона долара. То Индију сврстава међу водеће светске економске силе.
Такође брзо напредујемо у области технологије - нарочито у областима напредних технологија, као што су вештачка интелигенција, роботика и квантне технологије. Индија постаје не само економска сила већ и једна од водећих сила у области напредних технологија.
Међутим, наш приступ је опрезан. Технологија је важна, али човечанство мора да задржи контролу. Не смемо дозволити да машине преузму доношење одлука од људи. Како се вештачка интелигенција буде развијала, морамо заједнички да утврдимо јасне границе које се не смеју прећи, како бисмо осигурали да технологија служи човечанству, а не обрнуто.
Каква би била ваша завршна порука у вези са мултиполарним светом који настаје? Можемо ли ускоро очекивати снажнији мултиполарни поредак, са БРИКС-ом у његовом средишту?
Апсолутно. Мултиполарност је већ стварност, чак и ако неке западне силе - нарочито САД - и даље одбијају да је прихвате. Оне сањају о повратку униполарном свету, али то време је прошло. Мултиполарност би требало да представља гласове читавих региона. БРИКС би требало да буде један пол који представља 40 земаља. Шангајска организација за сарадњу била би други пол, са 16 земаља. Регионални мултилатерализам обликоваће нови мултиполарни поредак.
Оно што је важно јесте да овај нови поредак не би требало никога да искључује. Свака земља треба да има право гласа. На крају, мултиполарност би требало да прерасте у неполарност - свет у којем су све државе рав ноправне и у којем се глас сваке од њих чује. Кретаћемо се у том правцу ако будемо водили рачуна о амбицијама великих сила.
