Недавни напади дроновима на цивилне бродове у ексклузивној трговачкој зони Бугарске у Црном мору отворили су питање ко стоји иза ових маневара и да ли би паљење геополитички осетљивог црноморског региона могло послужити као повод за ново заоштравање односа између НАТО и Русије. Очекивано, бугарска политичка сцена, изузев усамљених гласова, одговорност је приписала Русији док су се појединци у Собрању ватрено заложили за активирање Члана 4 Севроатланстког уговора. Ипак, Ивелин Прванов, посланик странке „Препород“ и члан Одбора за одбрану бугарског парламента има другачије мишљење и не искључује могућност да је целу операцију осмислила - трећа стране.
Напад на још два брода у близини бугарских територијалних вода распламсао је расправу на седнице парламентарног Одбора за одбрану. До каквих закључака сте дошли?
Бурна расправа није ништа ново - увек се само врти у круг, а да се притом ништа суштински не каже. Није било ничега што би се тицало безбедности земље. Свака политичка групација покушала је, на неки начин, да покаже колико је била далековида и да је управо њен став једино исправан. Тим поводом огласио се и министар, као представник већине. Дакле, не постоје конкретни кораци за побољшање ситуације у црноморском подручју, у нашим територијалним водама, уз обалу или у искључивој економској зони земље.
Ивајло Мирчев из ДБ (Демократска Бугарска) инсистирао је на примени Члана 4 НАТО-а, који би требало да покрене консултације..
То је био повод за сукоб са министром. Министар је образложио да после члана 4 следи члан 5 и да су до сада само две државе затражиле примену члана 4 - Пољска, након пада балистичке ракете ,и Естонија после уласка руских авиона неколико стотина метара у њен ваздушни простор. Међутим, Савет НАТО-а је, наравно, одбио такав захтев, јер то никако не може да представља casus belli.
Највећа мука свих наших евроатлантиста, и из ДБ, и из ПП (Настављамо промене), и из ГЕРБ-а, јесте управо у томе да говоре како смо сви једна велика породица која би требало да се бори против Русије. То увек говоре када немају полуге власти. Јер, када треба доносити одлуке и сносити одговорност, из неког разлога постају много опрезнији.
Приметио сам још нешто од почетка године. Они функционишу као спојени судови са „Прогресивном Бугарском“. „Прогресивна Бугарска“ настоји да се представи као проруска страна, али да се истовремено клања Бриселу.
Кандидат „Прогресивне Бугарске“ у предизборној кампањи, је говорио: „То намерно радите, ћутите и не говорите ко је агресор како бисте могли да придобијете своје русофилско бирачко тело, али бугарски народ жели нешто друго.“ Ја кажем: „Да, али бугарски народ је њих изабрао управо зато што је бугарски народ претежно русофилски настројен.“
Дакле, тим оптужбама да су једни пропутиновски, док се други постављају као антипутиновска снага, они заправо функционишу као спојени судови. На унутрашњополитичкој сцени једни оптужују друге и на тај начин мобилишу своје бирачко тело. При томе мобилишу и оне на периферији који иначе не би гласали за одређеног кандидата.
Бродови су нападнути, а ми немамо доказе о томе ко стоји иза свега. Руски амбасадор позван је не у Министарство спољних послова, већ у Савет министара. Износе се претпоставке. Руски амбасадор изнео је и другу могућност - да би то могла бити провокација треће стране. Шта се заправо догодило?
Не може се искључити мешање треће или четврте силе. Јер, интерес за црноморски појас и за обустављање поморског саобраћаја имају и земље изван нашег региона.
Што се тиче последњег инцидента он је готово брат близанац инцидента који му је претходио. Погођена су два брода. Не зна се ко је то учинио. Обично, када се каже да се не зна која је држава одговорна, знамо да је реч о украјинској страни.
Из раније објављених информација јасно да је током последњих година, од почетка рата у Украјини, у црноморском подручју нападнуто око 600 бродова, на различите начине. Прошле и ове године било је уобичајено да бродови повезани са Русијом, такозваном „флотом из сенке“, буду нападани, без обзира на то у ком делу Црног мора су се налазили.
Знамо колико се пута украјинска страна хвалила да је својим дроновима погодила одређени брод. Мета су били и војни и цивилни бродови. Дакле, држава која има највише искуства у нападима на цивилне бродове у црноморским водама несумњиво је Украјина.
Али то не значи да, на пример, Украјина не може бити искоришћена као параван за деловање заинтересованих трећих земаља.
И ту треба да сагледамо економске аспекте, које они одбацују као чисте пропагандне флоскуле. Реч је о ономе што сте раније поменули, а што су током седнице одбора заступали представници ДБ, ПП и ГЕРБ-а: да је готово извесно да је то Русија, да то мора бити Русија и да треба доказати да је Русија одговорна.
Да такви докази постоје, мислим да би их одавно показали. Могуће је да је руска страна делимично умешана, будући да званична верзија гласи да је реч о пловилима која превозе терет који није војне природе. Али имамо ли гаранције да тај терет није војни? У таквој ситуацији, ако се тамо налази нешто што може имати и двоструку намену, не говорим о муницији или наоружању, та пловила постају легитимни војни циљеви...
Инцидент је могао бити изведен и под туђом заставом. То се дешавало много пута. Али овде желим да скренем пажњу на још нешто што људима врло често промиче:претходни инцидент се догодио након што је у Бугарској боравио бивши шеф украјинске обавештајне службе.
Да, то је требало да буде моје следеће питање. Желим посебно да скренем пажњу на Буданова.
Шта је тачно он тачно усаглашавао, нико нам до данас није рекао.
С друге стране, да ли Украјина, на пример, има интерес да у овом тренутку, у спољнополитичком и дипломатском смислу, распирује инциденте? Наравно да има интерес јер се десило нешто на први поглед незамисливо - економски договор, такозвани нафтни споразум између САД и Русије.
Руска Федерација, која је требало да буде под санкцијама и коју су амерички медији и политичка елита годинама жигосали као агресора и земљу зла, одједном се показала као прихватљив пословни партнер. Тако се испоставило да председник Зеленски и режим који влада у Кијеву на неки начин остају по страни.
А што се тиче питања да ли то што је нападнут један од бродова који припада једној од зараћених страна нужно значи да је напад извела друга страна могло се чути да је то сасвим логично, јер, речима нашег министра, Украјина никако не може да нападне сопствени брод.
Ипак, ако је режиме у Кијеву угрожен, ако је циљ окупљање међународне заједнице, пре свега европске, „Урсуле и осталих“ у Бриселу, како би пружили подршку Зеленском, онда су сва средства дозвољена.
Не треба заборавити да су прво нападнуте две цеви гасовода „Северни ток“, од чега је највише страдала Европа. Европа је остала без јефтиних енергената, а привреда Западне Европе почела је да трпи последице. Велики део произвођача преселио се из Европе, отишао у друге регионе. Дакле, једна штета, друга штета, трећа штета.
Да ли је украјинска страна учествовала у некој провокацији, да ли су нешто учиниле друге снаге које желе да јој помогну, да ли неко има неке економске интересе - за то већ немамо никакве доказе и можемо само да нагађамо.
Када је реч о томе да ли би Украјина жртвовала сопствене грађане, неки свој објекат или материјалну имовину ради неке провокације, присећам се почетка рата, 2022. године, када су Украјинци испалили ракету „Точка-У“, која је погодила железничку станицу у Краматорску, где се окупио велики број људи који су желели да се евакуишу.
Украјинска пропаганда је тада покушала да представи да је реч о нападу руске стране, али су пронађени остаци тих ракета и испоставило се да је реч о ракети „Точка-У“, коју је Русија повукла из наоружања пре више од 20 година и више је не користи.
Следећа велика провокација била је Буча.
Још нешто о Будановљевој посети. Наилазим на коментаре да би трећа страна могла бити Велика Британија. Било је и коментара да је током Будановљевог боравка овде, извршен некакав притисак на влалсти у Софији. У оба случаја докази не постоје...
Ако је Буданов био гласник неке друге силе, а не само оне која влада на обалама Дњепра, онда је сасвим могуће да је тако. Ако га је неко овластио да то учини, онда видим могућност да је било притиска.
Друга могућност је да је реч само о усаглашавању ставова, како би и вуци били сити и овце на броју. Сасвим је могуће да су делови наше елите на неки начин усагласили ставове са деловима украјинске елите како би у наредним месецима све протекло тако да ниједна од владајућих клика не претрпи губитке, ни овде у Софији ни у Кијеву.
Још нешто ми је привукло пажњу. На седници Одбора за одбрану поменута је деведесет година стара Конвенција из Монтреа из 1936. године, према којој ратни бродови страних држава не могу да уђу у Црно море и да се у њему задрже дуже од три недеље. Још од почетка сукоба много се говорило о томе да би у Црно море требало да уђе нека поморска групација НАТО-а, како би тамо били распоређени некакви мировњаци.
С једне стране, Турска није дозвољавала другима да уђу, а с друге стране, Русији то није било у интересу.
Сасвим је могуће да је Буданов покушао да убеди наше власти да у инцидентима нема украјинских трагова.
Чуле су се разне ствари. Од људи из поморских кругова, из цивилне флоте и војске, чуо сам да је можда на једном од бродова било експлозива, некакве муниције, и да је због тога тако брзо потонуо.
С друге стране, када говоримо о искуству у вођењу поморског рата у Црном мору, не треба заборавити да су и прошле и ове године борбене беспилотне платформе, такозвани пловећи дронови, проналажене и код обала Мале Азије у Турској. Изгубиле су контролу, али, као што видите, успеле су да пређу готово дијагонално читаво Црно море. Такви дронови пронађени су и код грузијске обале. Дакле, могуће је да је један од бродова погођен пловећим дроновима. За сада је Украјина водећа у читавом црноморском подручју када је реч о развоју пловећих дронова.
