Ове године у Италији смо били сведоци забрињавајућег низа насилних инцидената: сукоба у Торину након исељења друштвеног центра Аскатасуна у јануару, нереда на маргинама марша против Олимпијских игара у Милану у фебруару, а најскорије и призора разарања у Милану, Торину и Болоњи 17. октобра. О томе како млади људи из организације Lega Giovani тумаче ову ескалацију, те да ли је реч о спонтаном друштвеном гневу или о нечему организованијем, чему покретaчку снагу даје идеологија разговарамо са Давидеом Квадријем, међународним секретаром ове организације. Његов рад на изградњи мостова између младих конзервативаца широм Европе прати се са великим интересовањем.
„Оно чему смо сведочили нису спонтани протести. Италијанска левица тврди да не зна ко стоји иза њих, али ми, у стварности, врло добро знамо да су групе одговорне за то што наши градови горе милитантне групе крајње левице, друштвени центри и имигранти друге и треће генерације, који представљају потенцијалну изборну базу левице. То су људи којима је левица годинама попуштала и повлађивала. Данас се левица претвара да осуђује насиље, док истовремено настоји да овим младим имигрантима додели држављанство како би обезбедила поуздан резервоар гласова“.
Многи од ухапшених током последњих протеста били су тинејџери, а неки од њих и малолетници. Шта нам говори чињеница да се толико младих људи укључује у улично насиље? И како покрет попут вашег може младим Италијанима да понуди конструктивнији начин да изразе своје незадовољство због трошкова живота, стамбеног питања и неизвесности у погледу будућности?
Трошкови живота и стамбена криза питања су која погађају све младе људе који желе да изграде сопствену будућност. Исправан приступ, поред учествовања у мирним протестима, јесте изношење предлога и позивање на усвајање мера које подржавају младе при уласку на тржиште рада, као и породичних политика које им омогућавају да заснују сопствене породице. Такви захтеви могу се износити и без разбијања излога или крађе дизајнерске одеће. У Италији је најмлађи учесник протеста имао свега 11 година. Тешко ми је да поверујем да је протестовао зато што није могао да приушти куповину стана.
Имиграција је и даље једно од кључних питања по којима се препознаје влада Ђорђе Мелони, а Лига је један од њених најгласнијих заговорника. Како бисте оценили досадашње резултате, од контроле граница до споразума са Албанијом, и шта сматрате да још треба учинити, како у Риму тако и у Бриселу?
Италијанска влада је последњих година уложила велике напоре у решавање миграционе кризе. Нажалост, одређени делови државног апарата систематски су настојали да подрију законе са којима се не слажу. Ђорђа Мелони настојала је да у Европу врати здрав разум и често је успевала да постигне опипљиве резултате. Ипак, потребно је учинити више, укључујући и доношење закона о ремиграцији, који би се делимично ослањао на данско законодавство у тој области. Италија је, штавише, потписала споразум са Данском.
Као међународни секретар, имате посебан увид у ова питања. Како видите перспективе младих људи који се залажу за традицију, национални суверенитет и конзервативне вредности, како у Италији тако и широм Европе?
Овај дистопијски, мултикултурални и воук свет уништиће сам себе, постајући жртва сопствених противречности и унутрашњих дисфункционалности. Срећом, када идеолошка засићеност достигне преломну тачку, долази до ресетовања. А до тог ресетовања долази захваљујући самим европским народима, када препознају апсурд и лудило које их окружују и гласају за оне који могу да поврате здрав разум.
Када погледате период који је пред нама, које су, по вашем мишљењу, највеће прилике за ваш покрет и сродне омладинске организације у Европи? С друге стране, које су главне опасности и ризици за које сматрате да млади конзервативци треба да буду спремни?
Морамо наступати одлучније и ставити већи нагласак на наш идентитет и традиционалне вредности. Међу младима постоји снажна жеља да поново открију темељне вредности хришћанске Европе. Довољно је погледати призоре из Париза током посете папе. Одатле треба поново да кренемо.
Очекујете ли да ће на наредним изборима за Европски парламент доћи до стварне промене односа политичких снага на нивоу Европске уније? Шта би снажнија заступљеност патриотских и суверенистичких политичких опција у Бриселу конкретно значила за обичне грађане Европе?
Очекујемо изненађења на изборима за Европски парламент 2029. године. Политички естаблишмент, наиме, чини све што може како би ослабио суверенистичке странке. Ипак, на крају ћемо доћи до тачке када више неће моћи да се оправдава поништавање избора наводним страним мешањем. Тада ћемо заиста променити свет.
Заокрет удесно у Сједињеним Америчким Државама послужио је као инспирација многима на европској десници. Шта, по вашем мишљењу, европски конзервативци, а посебно млади, могу да науче из америчког искуства и које би његове елементе требало прилагодити европским традицијама, уместо да их једноставно преузимају?
Мој одговор заснива се на два једноставна и јасна принципа. Прво, решавање питања имиграције, како кроз контролу наших граница тако и кроз сузбијање илегалне имиграције на нашој територији. Друго, вођење спољне политике у функцији подршке нашим привредама и предузећима.
За крај, једно питање које нам је посебно блиско: како видите могућности за сарадњу између организације Lega Giovani и младих истомишљеника у Србији и широм Балкана? Има ли простора за заједничке иницијативе, размену искустава или успостављање заједничке платформе?
Последњих година радили смо на јачању сарадње између наших суверенистичких покрета. Сматрам да у годинама које су пред нама морамо још одлучније да радимо на учвршћивању тих веза, нарочито јачањем патриотског фронта, који све више јача широм Европе. Уверен сам да можемо да окренемо нову страницу и донесемо промене Европи која је изгубила везу са својим коренима.
