Имајући у виду да је до недавно компатибилност мировне и социјалне компоненте била кључна специфичност и компаративна предност Европске уније, чини се да је од свих аспеката садашње убрзане милитаризација Европске уније најважнија њена финансијска страна. Финансијски подаци о милитаризацији Уније најречитије сведоче о њеној тектонској трансформацији и најефикасније развејавају заблуде о позитивним финансијским ефектима чланства Србије у ЕУ, које су последица застареле утопистичке представе Уније која има мало шта заједничког са новом реалношћу.
ВРТОГЛАВИ ПОРАСТ БУЏЕТА ЗА ОДБРАНУ
Наиме, подаци Еуростата показују да су државе чланице Европске уније до 2014. године имале тренд смањења буџета за одбрану. Од присаједињења Крима Русији па до 2022. године први пут је дошло до континуираног, али постепеног раста буџетских ставки за војску у циљу достизања тада максимално пројектованих 2% БДП. Са почетком рата у Украјини, као и кризом партнерства унутар евроатлантске заједнице за Трамовог другог мандата, наступио је тренд вртоглавог и неограниченог (и преко 5% БДП) пораста државних расхода намењених одбрани.
Тако је укупни реални пораст буџета за војску свих држава чланица Европске уније у периоду 2015-2025. године износио чак 99%. Притом су у периоду од 2020. до 2025. године државни издаци за одбрану чланица Европске уније реално порасли чак за 63%. Гледано по појединим чланицама ЕУ средње и мање величине из различитих делова Европе, пораст издатака за војску у периоду од 2014. до 2024. године изгледа овако (овде): Бугарска је 2014. издвајала за одбрану 747 милиона, а 2024. године 2,3 милијарде америчких долара; на почетку истог периода је Чешка за одбрану издвајала 1,9 милијарду, а на крају истог периода чак 6,8 милијарди долара; Данска је 2014. за одбрану издвајала 4 милијарде, а 2024. године 9,9 милијарди долара; Литванија је 2014. за војску издвајала 428 милиона, а 2024. године 2,3 милијарде долара; Мађарска је 2014. издвојила за одбрану 1,2 милијарде, а 2024. године чак 4,8 милијарди долара; Румунија је 2014. године издвајала за војску 2,3 милијарде, а 2024. године 5,4 милијарде долара; мали Луксембург је 2014. имао издатке за одбрану у износу од 253 милиона, а 2024. године 785 милиона.
Иако на пет чланица Европске уније (Немачку, Француску, Италију, Пољску и Шпанију) отпада око 70% укупних издатака за одбрану свих чланица ЕУ, средства која за одбрану издвајају поједине средње и мале чланице Уније уопште нису мала и далеко превазилазе војне издатке Србије. Наиме, те 2024. године војни буџет Србије износио је тек неких 2,4 милијарде америчких долара. Притом подаци о војном буџету Аустрије, који је 2024. године износио 4,9 милијарди долара, показују да убрзана милитаризација чланица Европске уније не мора увек да има директне везе са чланством у НАТО, пошто Беч није формални члан западне војне алијансе.
МАРК РУТЕ: ЖРТВУЈТЕ ПЕНЗИЈЕ И ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
Разлике између Србије и појединих средњих и мањих чланица ЕУ још су веће када се упореде годишњи војни издаци по глави становника. Узећемо као пример 2025. годину, када је војни буџет Србије износио 2,7 милијарде долара, што је per capita било око 414 америчких долара. Исте године, према подацима НАТО, издаци за одбрану по глави становника у Литванији износили су 1. 019 долара, у Данској 2.416 долара, у Словенији 637 долара, у Грчкој 651 долар, у Хрватској 453 долара, у Португалији 546 долара, а у Норвешкој, која је по овом параметру постала прва европска земља која је превазишла САД, чак 3.026 долара.
Са финансијском страном милитаризације Европске уније, под оправдањем наводне руске војне претње, повезано је и учешће Уније, односно њених чланица у финансирању кијевског режима и прокси рата који Запад води против Русије у Украјини. Средства која су у ту сврху 2025. године издвојиле поједине чланице ЕУ, нарочито нордијске и источноевропске чланице Уније, далеко превазилазе средства која су издвојиле САД. Тако је финансирање украјинског рата против Русије у 2025. години коштало становнике Естоније 812 америчких долара per capita, Финске 698 долара, Данске 2.073 долара, Норвешке, 1. 798 долара, Ирске 275 долара, Хрватске 105 долара, а САД тек 377 долара.
Да је милитаризација Европске уније и њено претварање у војни блок неспојиво са очувањем старог социјалног концепта Уније, чак и у богатијим чланицама, потврдио је и актуелни премијер Финске Петери Орпо. Како преноси Ројтерс, Финска ће до 2030. године повећати издвајање за војску до 3,2% БДП, независно од тога што се земља већ неколико година за редом суочава са растућим буџетским дефицитом (у 2025. години дефицит је износио 4,3%). Притом је премијер Орпо отворено најавио да ће због убрзане милитаризације земље морати да се скрате државна давања за здравство и социјалне услуге.
Уосталом, својевремено је генерални секретар НАТО алијансе Марк Руте, директно позвао грађане чланица Европске уније да „жртвују“ своје пензије и здравствену заштиту ради повећања државних улагања у одбрану. За наоружавање Европске уније мора се, по речима Урсуле фон дер Лајен, хитно наћи „нови фискални простор“.
СУМРАК ИДЕЈЕ О БЛАГОСТАЊУ
Да би се остварио амбициозни план милитаризације Европске уније, којим се поред осталог предвиђа да инвестиције у одбрану свих чланица Уније 2030. године достигну најмање 800 милијарди евра (2024. године укупне инвестиције у одбрану износиле су 102 милијарде евра, чланице Уније би у најбољем случају планирана средства могле да обезбеде смањењем издатака за социјалне услуге, здравство, образовање и културу, али и за регионални развој, иновације и субвенције индустрији (ЕУ је у новембру 2025. године већ донела одлуку о могућности пренамене средстава из цивилних у војне фондова. Такође, и повећањем пореза, као и повећање буџетског дефицита за потребе одбране активирањем клаузуле о изузећу (escape clause), а мимо фискалних прописа о државном дефициту из сета фискалних прописа ЕУ - Пакта стабилности и раста (Stability and Growth Pact).
Овакав начин финансирања планираних инвестиција у одбрану и наменску индустрију, који ће коначно изменити уобичајену представу о Европској унији као „царству благостања“, сасвим је разумљив у условима дубоке финансијске кризе са којом се чланице Уније суочавају управо од момента када су кренуле у радикалну конфронтацију са Русијом и с њом повезану милитаризацију.
Иако је буџетски дефицит у ЕУ ограничен на 3% БДП, 2024. он је износио 3,2%, а 2025. године 3,3%, док је буџетски дефицит појединих чланица ЕУ још већи, па је тако, примера ради, у Румунији 8,7%, у Пољској 8,5%, а у Француској 5,4%. Такође, иако према фискалним правилима Уније укупан државни дуг не би смео да прелази 60% БДП, он је у 2025. години на нивоу ЕУ достигао рекордних 83,2%. У периоду убрзане милитаризације Уније и њене најрадикалније конфронтације са Русијом, удео ЕУ у светском БДП-у пао је са 17% у 2011. на 14% у 2025. години.
ЦЕНЗУРОМ ДО ИСПРАНИХ МОЗГОВА
Пре појаве русофобне cancel културе, која је постала оправдање за свеопшту медијску цензуру и наметање политичког једноумља широм Запада — првенствено у Европској унији и Уједињеном Краљевству — чак су и водећи западни глобалистички медији, попут лондонског The Guardian, објављивали текстове у којима су изражавали сумњу да ће бити могуће сачувати првобитни мирољубиви и социјални карактер Европске уније у условима милитаризације. Након четири године непрекидне кампање застрашивања и „испирања мозгова“, већина грађана Аустрије, Бугарске, Данске, Естоније, Француске, Њемачке, Мађарске, Холандије, Пољске, Португалије, Шпаније, Шведске, Швајцарске и Уједињеног Краљевства — уз изузетак Италије — сада подржава званични курс милитаризације, не размишљајући о посљедицама те опасне политике, која би лако могла угрозити не само њихове новчанике већ и њихове животе.
Ако су грађани земаља Европске уније, нарочито држава тзв. старе Европе, речју Сергеја Караганова, изгубили страх од великог рата, Срби би тај спасоносни страх од велике катаклизме морали да осећају, пошто су из бројних ратова изашли тек пре две и по деценије. Следствено томе, време је да и највећи евроентузијасти међу нама, осим ако нису професионални љубитељи Европске уније, схвате да их сваки даљи корак Србије у евроинтеграцијама приближава, не само једном војном блоку, који је увелико престао да буде мировни и социјални пројекат, него и великом европском рату.
