Ако су се некадашњи хладноратовски совјетски сателити, похрливши после рушења Берлинског зида у наручје НАТО и ЕУ, надали да ће у брлогу“ новог покровитеља бити ушушкани – љуто су се преварили. У тим организацијама Западне цивилизације“ ( С. Хантингтон) очекивали су мед и млеко, првенствено демократију, економски просперитет и јефтин безбедносни кишобран“. А шта су добили?
Добили су трагикомичне, дириговане изборе где обично победи „онај ко треба“, тј. Вашингтону, Бриселу, Лондону или Берлину „пожељан кандидат“. Нови облик ограниченог суверенитета који подразумева дисциплиновано спровођење „заједничке спољне политике“, по правилу супротне домаћим интересима. „Дужничко ропство“, „дивљу“ приватизацију и распродају привредних капацитета странцима. Општу декаденцију, пораст друштвене патологије, потискивање духовних и моралних вредности у корист конзумеризма, те демографски суноврат катаклизмичних размера. Чекало их је и нешто због чега су само у најцрњим слутњама стрепели – нарастајућа цена и све ризичније обавезе у војном савезу где чланство подразумева не само беспоговорно прихватање база на свом тлу, куповину скупог наоружања и контрапродуктивну конфронтацију са другим земљама и великим силама, већ и ратни ангажман ради остваривања циљева „Империје“.
„КАД СЕ ПИЈЕ – ОХО-ХО, А КАД СЕ ПЛАЋА – ШТА ЈЕ ТО?“
И све би то могло како-тако да се трпи и издржи док се пуца у некој другој земљи. Некадашњи централноевропски и балкански потписници Варшавског уговора, а сада верни поданици Северноатлантског пакта, наивно су веровали да ће се прокси-рат задржати само у украјинској арени. Уљуљкани позападњачењем, мислили су да ће они остати нетакнути, чак да ће лешинарски профитирати на туђој несрећи – и територијално, западним областима Украјине. Заборављали су елементарну чињеницу: да се налазе у историјско-геополитичкој зоналној граници кроз средиште Европе правцем север-југ, односно трансгресионо-регресионом фронтијеру између Истока и Запада. Тај појас, који се простире од Балтика до Средоземља, у геополитичким теоријско-концепцијским и практичним поставкама територијално пулсира и различито се назива – Санитарни кордон, Зона дилеме, Интермаријум, Зона европских неутралаца, Сива зона, Регион-капија, Конфликтни појас, Нова Европа, Међуевропа, Велика Источна Европа… Али, увек има сличну, тампонску функцију.
Такви геополитички деликатни простори по правилу плаћају високу цену свог положаја, исказану у настанку и нестанку читавих држава, померању граница, политичкој нестабилности, револуционарним променама власти, страним интервенцијама, верско-националним конвертитствима, наглим идеолошким престројавањима, преласцима из једне у другу интересну сферу, економским проблемима, ратним сукобима, разарањима и огромним људским жртвама. Тако је и сада, будући да се налазе „на линији фронта“. Најновији „Источни фронт“ више не подразумева да пројектили падају само по Доњецкој и Луганској области, Харкову, Кијеву и Запорожју или, пак, Курску, Белгороду, Криму, Москви и Санкт Петербургу. Све више су непосредно изложене земље у додирној зони, (не)посредно укључене у сукоб на страни Запада – Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Молдавија, Румунија, Бугарска... У „игри“ су првенствено дронови разних врста и намене – дугог домета, ројеви, морски... Погађају, промашују, бивају оборени, падају електронски ометани и преусмеравани… НАТО-вског, украјинског, руског и другог порекла.
ПОРАСТ ЗНАЧАЈА ГАЛАЦА И ОСТАЛИХ ДУНАВСКИХ ЛУКА
Преседан, парадигматичну и далекосежну промену, „нову реалност“, најавио је пад дрона на стамбену зграду у румунском граду Галац крајем маја 2026. Галац (Румуни изговарају Галаћи) је важан град на левој обали Дунава, у његовом доњем току, осамдесетак километара од делтастог ушћа у Црно море. Има карактеристичан, повољан положај – на месту где друга по дужини европска река прави велику кривину и оријентацију југ-север мења у смер запад-исток. Галац се налази се на ушћу леве притоке Сирет у Дунав и недалеко од такође леве дунавске притоке Прут. Десетак километара је удаљен од тромеђе (у кориту Дунава) Румуније, Молдавије и Украјине. Најмногољуднији је румунски град на обали Дунава, има око 200.000 становника (више од, на пример, Ниша), највећу челичану у Румунији, бродоградилиште подигнуто још с краја 19. века и најзначајнија је румунска речна лука. Важност града само делимично је смањена прокопаном „пречицом“ – каналом Черна Вода – Констанца, који је скратио пловни пут за око 400 километара (главна траса завршена 1984.).
Не може да промакне како су у неколико протеклих месеци дронови почели учестало да падају по истуреним чланицама НАТО – на све три прибалтичке земље, у неколико наврата на Финску, морски дрон откривен је чак близу грчког јонског острва Лефкада... Дронови који су погодили два азербејџанска теретна брода у руском Таганрошком заливу Азовског мора, усмртили су пет и ранили три члана посаде. Индикативно је да се по правилу радило о дроновима које је лансирала украјинска страна, а која се тек реда ради правдала ненамерним грешкама, разумљивим ратним инцидентима, електронским променама курса изазваним руским деловањем итд.
У чему је шири савремени геокомуникацијски, геополитички и геостратегијски значај Галаца у контексту украјинског рата и рушења поменутог дрона? За пад наведеног дрона одмах је очекивано оптужена Русија, на што је она логично одговорила како за то нису дати никакви доказе. Према извештајима, радило се о руском типу дрона – што не мора да значи да је лансиран са руских положаја – а кога је украјинска противваздушна одбрана скренула са путање поготком изнад града Рени, такође важне луке на левој обали Дунава – украјинске. Низводно, дуж Килије, пловног пута северним рукавцем дунавске делте куда је трасирана и граница Румуније и Украјине, налази се такође украјински град-лука Исмаил раније већ изложен ваздушним ударима, а још ближе ушћу и Килија. Не треба занемарити ни могући значај Ђурђулештија, градића и малене луке у ровитој Молдавији, чији је излаз на Дунав дугачак свега 430 метара, али је то ипак чини подунавском земљом. Очигледно је да „специфична тежина“ доњодунавских лука расте, будући да је црноморска пловидба све ризичнија. И цивилна, теретна, а камоли војна.
РУМУНИЈА „У НЕБРАНОМ ГРОЖЂУ“
Да ли су Галац, његова погођена зграда и две повређене особе били „колатерална штета“? Догађај је протумачен као напад на Румунију – чланицу ЕУ и што је још важније, чланицу НАТО, што може да изазове далекосежне последице. Хитро су реаговали бриселски функционери, неупоредиво гласније него они вашингтонски. Све је брујало од изјава како је „повређен европски ваздушни простор“, „угрожен суверенитет не само Румуније него и ЕУ“, „Русија одавно престала да поштује границе“, „потребно додатно финансијски и војно помоћи Кијеву“, „неопходно повећати инвестирање у одбрану Европе“… При томе, непосредне руско-украјинске операције очигледно се преносе и у прстолику област Буџак, све ближе делти Дунава и румунско-украјинској граници.
А сама Румунија је дубоко и на разне начине (не)посредно инволвирана у украјински сукоб и надметање у басену Црног мора. Оријентисана је изразито антируски, представљајући без остатка експонента Запада, односно, у геополитичком и геостратегијском смислу југоисточно теме атлантистичке Иницијативе „Три мора“. Своју територију, акваторију, ваздушни простор и остале капацитете Румунија је ставила на располагање НАТО-у.
Тако је, на пример, Алијанса за своје потребе приступила доградњи и продужењу писте у добро позиционираној војној бази код градића Кампија Турзи недалеко од Клужа, на Трансилванијској висорави.
југоисточно од Крајове, у Влашкој низији, у некадашњој бази румунског ратног ваздухопловства из времена ВУ, још 2014. почела је изградња ракетне базе НАТО ради распоређивања система против интерконтиненталних балистичких ракета и ракета средњег домета. Тај потез, као и информацију да ће се ту прелоцирати део нуклеарних бојевих глава из базе Инџирлик у Турској, руски званичници су означили као претњу и легитиман циљ у случају сукоба. Вреди приметити: Девеселу се налази само 150 километара од границе са Србијом.
НА РЕД ЈЕ ДОШЛА КОНСТАНЦА…
Да је враг однео шалу и да се нешто много крупније иза брда ваља, односно да је Галац био само увод, постало је јасно када је почетком јуна морски дрон погодио лучка постројења у Констанци, а у близини је откривено кретање још неколико.
Констанца (око 250.000 становника) је највећа румунска црноморска лука, исходиште паневропског саобраћајног Коридора 4, дунавског речног Коридора 7, односно најважнијег трансевропског пловног пута од Северног до Црног мора, потом кључног националног железничког правца и „Аутопута Сунца“, нафтовода из унутрашњости земље до терминала и петрохемијских капацитета у приморју.
Ту су војнопоморска база и 26 километара северозападно од града цивилно-војни аеродром „Михаил Когелничеану“ са пистом од 3.500 метара. Није тешко погодити: модернизација и проширење капацитета урађени су под покровитељством САД. Стога је Констанци нагло порастао значај као „одскочној дасци“ за деловање Запада у црноморско-кавкаско-каспијском региону. Нарочито после руског прикључења Крима и отпочињања украјинског прокси-сукоба.
А Констанцу – свака сумња је отклоњена – погодио је украјински дрон. И велика већина осталих „залуталих дронова“ који падају на тзв. савезничке земље у суседству или непосредној близини Украјине су – украјински. Намеће ли се то неодољив закључак да Кијев хвата „сламку спаса“ тако што у рат са Русијом покушава да увуче све њих? У првом реду Румунију. За свој и, наравно, туђи рачун.
