Сакривање ланаца финансирања не значи нужно постојање фиктивних компанија, офшор рачуна и имена трећих лица. Неретко, довољно је заменити појмове. Мешање у послове друге државе назвати промоцијом демократије, грађанских слобода, хуманитарне и еколошке сарадње, и стварни утицај ће се растворити у низу декларација.
Управо тако немачке фондације делују на Балкану. У наставку ћемо испратити пут новца од буџета Савезне Републике Немачке до конкретних политичара у Црној Гори, анализирати мрежу невладиних организација кроз коју тај утицај пролази и приказати шему усавршавану током двадесет година. Она почива на три стуба: грантовима Европске уније, нетранспарентној расподели и немачком капиталу. Земља са око 620.000 становника показала се као погодно полигонско подручје.
СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО У БЕОГРАДУ
Одбројавање почиње 2001. године, када је Фондација Конрад Аденауер (KAS), повезана са немачком Хришћанско-демократском унијом (CDU), отворила канцеларију у Београду која је одмах преузела рад и у Србији и у Црној Гори. Касније јој се придружио и други актер - Фондација Фридрих Еберт (FES), фондација Социјалдемократске партије Немачке (SPD). Две политичке породице, два различита стила, али ток новца упућује на исти извор.
Тај извор је држава. Обе фондације финансирају се средствима из немачког буџета која долазе преко Савезног министарства за економску сарадњу и развој, Министарства спољних послова и Савезног министарства унутрашњих послова. Формално независне организације цивилног друштва директно финансира Берлин. То је инструмент за спровођење немачке спољне политике сакривене иза еуфемизма „цивилни сектор“.
Из тог заједничког извора новац даље иде у два правца, а сваки од њих функционише на различит начин.
ЛЕВАК ФОНДАЦИЈЕ ФРИДРИХ ЕБЕРТ (FES)
Сама фондација FES готово да не сарађује директно са црногорским организацијама. Она новац прослеђује посреднику - Центру за грађанско образовање (ЦГО/CCE) у Подгорици. ЦГО добија велики грант и затим га разлаже на десетине мањих подгрантова за локалне невладине организације, њих више од 90. ЦГО распоређује комплетна средства, а приступ финансирању могућ је искључиво преко њега.
Обим овог система постављен је кроз програм M'BASE – „НВО у Црној Гори: од основних услуга до обликовања јавних политика“. То је једини заиста велики документовани случај у којем се новац Европске уније, немачка фондација и црногорске невладине организације спајају у један јединствени ланац.
У јануару 2021. године Делегација Европске уније у Подгорици објавила је пакет подршке цивилном друштву у Црној Гори у вредности од 4,25 милиона евра. Од тог износа, 3,5 милиона евра - односно 82% укупних средстава за тај циклус - додељено је једној групацији: ЦГО као носиоцу пројекта, FES-у као немачком партнеру и двема локалним организацијама (CZIP и Politikon Network). Средства су обезбеђена из претприступног фонда Европске уније IPA III.
Следи рачуница која показује ко је заправо био главни корисник овог програма. Од 3,5 милиона евра, око 2,7 милиона стигло је до црногорских невладиних организација у облику подгрантова. Преосталих 800.000 евра, готово четвртина укупног гранта, остало је код ЦГО-а и његових партнера под ставком „оперативни трошкови“: плате, обуке, путовања и мониторинг. Просечан подгрант по организацији износио је око 30.000 евра. Тако је дистрибутер задржао за себе више средстава него што је добила било која организација због које је програм наводно и покренут.
Новац је распоређиван у пет кругова од 2021. до фебруара 2024. године, али далеко од тога да су сви могли доћи до средстава. У другом кругу одобрено је 20 од 86 пријава; у трећем 23 од 82; а у петом само 9 од 46. Више од три четвртине апликаната било је одбијено. На папиру, критеријуми избора су објективни и усаглашени са Делегацијом ЕУ. Међутим, коначна одлука налази се у рукама ЦГО-а. Управо ова организација одлучује која ће црногорска невладина организација добити европски новац, а која ће остати без икакве подршке.
Зависност се ту не завршава. Након сваког круга расподеле, ЦГО окупља добитнике средстава на обукама из управљања пројектима, јавних политика и извештавања. На тај начин фондација не одређује само ко добија новац, већ и како невладине организације треба да раде и о чему треба да пишу.
ДИРЕКТНЕ ВЕЗЕ KAS-А
KAS је организован на другачији начин и готово да уопште не расподељује новац по дубини. Његов приступ је циљан: припрема експертизе, успоставља политичке контакте и гради мрежу појединаца. Главни партнер фондације у Црној Гори је тинк-тенк ЦЕДЕМ, који производи социолошка истраживања, прати изборне процесе и израђује правне анализе усклађене са агендом европских интеграција, али не распоређује средства другим организацијама. Поред ЦЕДЕМ-а, KAS директно сарађује са странкама десног центра, као и са државним институцијама – парламентом и Министарством правде.
Формула је једноставна: FES управља новцем, а KAS управља везама. То је уочљиво и у кадровској структури. У FES-у у Црној Гори раде пројектни координатори који воде евиденцију о грантовима. KAS предводи Јаков Девчић, који је 2022. године дошао директно из апарата посланичке групе CDU/CSU у Бундестагу, где је радио од 2019. године. Балкански портфолио налази се у рукама професионалног партијског функционера премештеног из немачког парламента.
Списак јавно потврђених састанака KAS-а изгледа као преглед највиших државних функционера земље. Регионални директор фондације је 2011. године разговарао са премијером Игором Лукшићем о реформама, туризму и економији. Године 2013. заменик директора међународног одељења KAS-а разговарао је са потпредседником владе и министром правде Душком Марковићем о преговарачким поглављима 23 и 24 у процесу приступања ЕУ. Године 2015. директор фондације Норберт Бекман-Диркес састао се са премијером Милом Ђукановићем.
Најзанимљивији састанак догодио се 2021. године. Министар економског развоја Јаков Милатовић, будући председник Црне Горе, сам је током разговора са представницима KAS-а изјавио да је био стипендиста те фондације. Управо тако функционише систем стварања кадрова: појединац пролази кроз немачки програм стипендирања, а неколико година касније заузима једну од највиших државних функција. Фондација улаже у људе који ће касније доносити одлуке.
ФОНДАЦИЈА У УЛОЗИ ПОСРЕДНИКА
KAS свој партијски рад спроводи кроз европске политичке породице. Фондација је повезана са CDU-ом, CDU припада Европској народној партији (EPP), а из Црне Горе њој припадају „Демократе“ Алексе Бечића, проевропска странка десног центра. Отуда и континуирани контакти кроз обуке, конференције и политичке скупове. У јавно доступним изворима не постоје директни докази о новчаним трансферима KAS-а ка „Демократама“, па претпоставке не треба представљати као чињенице. Веза је пре свега идеолошка. Њена тежина је ипак очигледна: Бечић је био председник Скупштине од 2020. до 2023. године, а његова странка данас је један од кључних партнера у влади Милојка Спајића.
У јуну 2024. године појавила се и пословна димензија ових контаката. Премијер Спајић, потпредседник владе Бечић и лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић састали су се са руководством немачког туристичког гиганта TUI. Посету је организовао и пратио KAS, а Јаков Девчић је учествовао у име фондације. Разговори су били посвећени туризму, аеродромима, инфраструктури севера Црне Горе и обуци кадрова кроз корпоративну академију компаније TUI. У овом случају политичка фондација наступила је као посредник између владе једне стране државе и велике немачке корпорације.
ЈЕДАН КРУГ ЉУДИ
Најслабија тачка читаве конструкције јесу кадровске везе. Црногорски невладин сектор почива на уском кругу људи који истовремено распоређују грантове, примају их, пишу анализе и представљају „цивилно друштво“ на међународним форумима.
У средишту тог круга налази се Далиборка Уљаревић. Од 2002. године она руководи Центром за грађанско образовање (ЦГО), преко којег је FES усмерио 3,5 милиона евра. Од октобра 2017. године чланица је Саветодавног комитета за Западни Балкан Фондације Сорош и саветује је на регионалном нивоу. Такође је била прва особа из Црне Горе која је завршила програм German Marshall Memorial Fellowship. Она лично потписује уговоре у оквиру програма M'BASE, као и његовог наследника.
Уљаревић је истовремено и суоснивач Института Алтернатива (IA), који је и сам добитник гранта у оквиру програма M'BASE. Тако се круг затвара: новац Европске уније пролази кроз FES до ЦГО-а, а затим из ЦГО-а стиже до Института Алтернатива, чији је један од оснивача управо особа која руководи ЦГО-ом. Формално, закон није прекршен. Али се испоставља да су дистрибутер и корисник средстава повезани истом особом.
Другу важну тачку у мрежи представља Стево Мук, стални председник Управног одбора Института Алтернатива од 2007. године. Он је такође суоснивач Центра за развој невладиних организација (CRNVO), који је паралелно добио засебан грант Европске уније у износу од 250.000 евра. Мук је радио на пројекту TACSO Европске уније заједно са Шведским институтом за јавну управу, а 2010. и 2011. године писао је извештаје о Црној Гори у оквиру публикације „Nations in Transit“ америчке организације Freedom House. То је каријера човека који је у систем донаторских структура уграђен још од његових првих корака у региону.
Иста презимена појављују се на различитим нивоима система. Дина Бајрамспахић објављује анализе под окриљем Института Алтернатива (IA), а истовремено држи предавања на обукама које организује ЦГО. Центар за развој невладиних организација (CRNVO) налази се у две гране финансирања Европске уније истовремено: управља сопственим грантом и истовремено прима подгрант преко ЦГО-а. Круг је узак, а исти људи у њему одлучују коме ће бити додељен новац, да би га потом и сами примали.
ИНСТИТУТ АЛТЕРНАТИВА: „НЕЗАВИСНА АНАЛИЗА“ ИЗБЛИЗА
Институт Алтернатива показује у шта се претвара зависност од грантова у свом најчистијем облику. Институт нема ниједан евро сопствених прихода. Опстаје искључиво захваљујући донаторима и његово постојање у потпуности зависи од грант циклуса.
Прву студију IA финансирала је Фондација Сорош 2007. године. Од тада је институт остао део западне донаторске инфраструктуре. Финансијски извештај за 2024. годину открива необичан образац. Приходи су порасли за 57%, са 269.000 на 422.000 евра, што представља повећање од 147.000 евра. Истовремено је број запослених смањен са 12 на 10 особа. Трошкови за „маркетинг и оглашавање“ порасли су за чак 164%, са 41.800 на 110.300 евра, што чини четвртину свих расхода института. На које извођаче радова и које конкретне кампање је тај новац потрошен, извештај не пружа одговор.
Пораст прихода поклопио се са покретањем европског Фонда за реформе и раст, вредног шест милијарди евра за цео Западни Балкан. Та подударност указује на функцију коју институт има у систему. Паралелно са Европском комисијом, IA процењује у којој мери Црна Гора испуњава услове за добијање ових средстава: израђује алтернативне извештаје о стању у земљи, евидентира кашњења у реформама и указује на недостатке у раду државних институција.
Такви материјали постају аргументи за притисак на власт, како у Подгорици, тако и у Бриселу. Адресат ових публикација је очигледан. У јуну 2025. године институт је објавио извештај у којем се наводи да је влада Милојка Спајића именовала 313 вршилаца дужности без спровођења јавних конкурса. У децембру исте године објављен је извештај у којем се тврди да парламентарна већина ограничава права опозиције. Оно што на први поглед изгледа као грађански надзор, у пракси представља паралелне извештаје Европској комисији, објављене у име независног цивилног друштва и усмерене према актуелној власти.
M'BASE ЈЕ ПРОМЕНИО ТАБЛУ, АЛИ НЕ И СУШТИНУ
Програм M'BASE завршен је у фебруару 2024. године, али је партнерство ЦГО–FES наставило да постоји под новим именом. Од 2025. године спроводи се програм SYNERGY Montenegro: исти носилац пројекта, исти немачки партнер и исти европски новац. Далиборка Уљаревић и даље лично потписује уговоре, као што је учинила и на церемонији одржаној 30. априла 2026. године.
Промењен је само фокус. Док је M'BASE финансирао организације које су се бавиле различитим темама – родним питањима, екологијом, борбом против корупције и транспарентношћу – програм SYNERGY усмерен је на младе и отворено као свој циљ наводи њихово „учешће у демократским реформама и европским интеграцијама“. Министарство спорта и младих преузело је улогу државног партнера од Министарства јавне управе. Нови црногорски партнер постала је организација Multimedijal Montenegro, која је донедавно била корисник M'BASE грантова, а сада је напредовала до позиције суизвођача пројекта. За лојалне организације систем тако ствара читаву каријерну лествицу.
Фокус на младе има своју логику. Данашњи млади су сутрашње бирачко тело, а новац усмерен ка омладинским организацијама ствара генерацију са већ формираним проевропским ставовима. Међу корисницима другог круга програма SYNERGY, у оквиру којег је распоређено 167.000 евра за 12 организација, посебно се издваја Фонд за прогресивне политике. Сам назив упућује на прогресивну агенду блиску FES-у, док је пројекат усмерен на политички осетљив север Црне Горе.
„НЕСЕБИЧНА“ ПОМОЋ ДЕМОКРАТИЈИ
Из немачког буџета новац се кроз две партијске фондације шири у два правца и обухвата различите нивое политичког живота у Црној Гори. FES, посредством ЦГО-а, држи под утицајем невладин сектор, синдикате и социјално-економску агенду. KAS, посредством личних контаката, одржава везе са државним структурама, странкама десног центра, правосудним системом и каналима који воде према немачком бизнису.
Јавно доступни извори не доказују постојање тајне координације између две фондације и било би неозбиљно представљати претпоставке као чињенице. Ипак, оне распоређују теме и нивое деловања без преклапања и заједно обликују јединствену проевропску инфраструктуру. У држави од свега 620.000 становника, једна организација је током три године одлучивала којих ће 91 невладина организација добити европски новац, чиме ће се бавити и по којим моделима ће радити.
Такво стање тешко је описати као цивилно друштво које ужива међународну подршку. Пре би се могло говорити о споља управљаној мрежи чији се темељ ослања на једног немачког партнера.
Закључак је непријатан за све који верују у потпуно неутралну и несебичну „помоћ демократији“. Када исти актер распоређује новац, сам бира кориснике, обучава их према властитим приручницима и кроз стипендије обликује будуће председнике државе, онда реч „подршка“ више није најпрецизнији опис. Тако се гради зависно окружење које ће у свакој политичкој расправи понављати ставове онога ко финансира његово постојање. Црна Гора је добила имитацију сувереног цивилног друштва, финансирану из Берлина и Брисела. И та имитација, према овој интерпретацији, већ двадесет година поуздано делује против сопствене власти оног тренутка када она скрене са унапред дефинисаног курса.
