Које су потенцијалне користи и импликације чланства Србије у БРИКС-у? Како би чланство у БРИКС-у могло утицати на будући развој Србије? Које су стратешке предности, потенцијални изазови и какве се информисане препоруке могу понудити за подршку разматрању чланства Србије у БРИКС-у? На крају, које су предности и мане за Србију у овом значајном геополитичком усклађивању?
ТРЕНУТНА ГЛОБАЛНА ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ
Тренутна глобална позиција Србије, и економски и геополитички, је веома комплексна. Заиста, не можемо рећи да је у прошлости било много лакше. Једноставно речено, позиција Србије и српског народа на Балкану је историјски била веома изазовна, и на неки начин Срби се са тиме суочавају већ вековима.
Међутим, ширење НАТО-а и практично окружење које се формирало око Србије, територијални захтеви Албанаца на српску земљу, економски и стратешки притисак од стране Хрватске, и дипломатске акције босанских муслимана, свакако компликују позицију Србије. Сви ови различити захтеви суседних народа имају своје корене у њиховим спонзорима током ратова који су се водили, након слично спонзорисаног распада Југославије. Албанија и Хрватска су чланице НАТО-а, док су Албанци на Косову и Метохији, као и босански муслимани, изузетно заинтересовани за своје чланство у сваком смислу. Посматрајући ову постепену поделу на основне полуге Балкана, видимо одакле све потиче. Ако узмемо у обзир да су Сједињене Америчке Државе највећи акционар у трошењу НАТО-а, и да су Немачка и Француска недавно практично постале његове филијале, ситуација је јасна, и не може се рећи да Србија има повољну позицију у стратешким плановима Запада. Они који су некада бомбардовали Србију увек су спремни за најгоре ствари. Још један разлог за стезање обруча око Србије је духовна и историјска веза између Срба и Руса, коју је једноставно немогуће прекинути међу обичном већином народа. Истина је да западне владе чине све што могу да прекину ову везу, али колико год да се труде и улажу у своје НВО огранке широм Србије, овај процес остаје само на спорадичним јавним испадима без значајног утицаја на јавност и народ.
Поред ове геополитичке ситуације у Србији, економска ситуација је такође сложена. БДП Србије је на стабилној путањи раста, подстакнут разноврсним секторима као што су производња, пољопривреда и услуге. Упркос глобалним економским неизвесностима, српска економија је показала отпорност. У последњих неколико година, стопа раста БДП-а је у просеку износила око 3-4% годишње, иако је овај раст често под утицајем спољних фактора као што су глобални тржишни услови и регионална стабилност.
Србија је дуги низ година имала трговински дефицит, са увозом који надмашује извоз. Главни извозни производи земље укључују машине, пољопривредне производе, метале и возила, док се увозе машине, хемикалије, горива и потрошна роба. Немачка је највећи трговински партнер Србије, која чини значајан део и извоза и увоза. Поред тога, Србија проширује своје трговинске односе са земљама као што су Русија и Кина, користећи споразуме о слободној трговини.
Source: TrendEconomy
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА СПРЕМНА ЗА ИСТОЧНЕ АЛИЈАНСЕ??
Може се рећи да је Србија већ била део источног савеза у својој историји. Истина, то је било током времена Југославије, али Србија је данас наследница те државе и тиме још увек ужива неке предности тих бивших савеза. Покрет несврстаних је савез на који мислим, који је играо озбиљну улогу између два блока током периода Хладног рата. Југославија је била један од лидера овог покрета. Нема много паралела између БРИКС-а и Покрета несврстаних, али такав савез не би био стран Србима, напротив!
Међутим, тренутне чињенице указују на то да је Србија кандидат за чланство у Европској унији од 2012. године и да води преговоре о приступању. У овом тренутку, ЕУ интеграција остаје централни циљ спољне политике Србије, што утиче на многе реформе и међународне односе. Својеобразна потврда овога је једна од најновијих изјава председника Србије, Александра Вучића, који је на питање о БРИКС-у рекао: „Имам највеће поштовање према БРИКС-у, али Србија је на европском путу и Србија ће остати на њему.“
Ово је свакако став председника Србије и као такав треба бити поштован, али та изјава не значи да Србија нема своје место и шансе у БРИКС-у. Као што европски пут Србије не значи да нема сарадње и инвестиција са Русијом и Кином. Србија одржава снажне историјске и културне везе са Русијом, што се одражава у њиховој текућој политичкој и економској сарадњи. Последњих година, Србија је такође ојачала свој однос са Кином, привлачећи значајне кинеске инвестиције, посебно у инфраструктуру и технологију.
Спољна политика Србије карактерише се балансирањем између њених аспирација за чланство у ЕУ и стратешких партнерстава са Русијом и Кином. Ова јединствена позиција омогућава Србији да користи предности и западних и источних савеза, али како се ситуација у свету развија, посебно у вези са ратом у Украјини и санкцијама САД према Кини, остаје велико питање колико ће дуго Србија моћи да користи предности овог балансирања.
ТРГОВИНСКЕ И ИНВЕСТИЦИОНЕ ПРИЛИКЕ ЗА СРБИЈУ У БРИКС-у
Како Србија разматра придруживање БРИКС-у, потенцијал за унапређење њеног трговинског и инвестиционог пејзажа је огроман. Земље БРИКС-а—Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка—заједно са новим чланицама као што су Египат, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Иран, представљају неке од најдинамичнијих економија у свету. Овај савез би могао Србији пружити невиђене могућности за економски раст и развој.
Чланство у БРИКС-у би отворило Србији приступ великим тржиштима, значајно диверзификујући њене трговинске односе. Замислите да српски пољопривредни производи стижу до нових потрошача широм Азије, Африке и Латинске Америке. Потенцијал за повећање извоза у машинама, фармацеутским производима и ИТ услугама је огроман. Заузврат, Србија би могла имати користи од увоза основних добара као што су енергетски ресурси, електроника и текстил из ових економија у успону.
Страна директна улагања (FDI) из земаља БРИКС-а могла би бити одлучујући фактор за Србију. Стратешка локација Србије у југоисточној Европи чини је атрактивном капијом за инвеститоре из БРИКС-а који желе приступ европским тржиштима. На пример, пројекти обновљиве енергије финансирани од стране земаља БРИКС-а могли би помоћи Србији да пређе на одрживији енергетски микс, смањујући ослањање на традиционалне изворе енергије и повећавајући енергетску безбедност. Инфраструктурни пројекти, који су већ у фокусу кинеских инвеститора у Србији, могли би да доживе даљу експанзију. Аутопутеви, железнице и технолошки паркови развијени уз улагања из БРИКС-а не би само модернизовали инфраструктуру Србије, већ би и створили нова радна места и подстакли економску активност.
Технолошка сарадња са земљама БРИКС-а могла би убрзати иновације и војну индустрију Србије, посебно у области развоја модерних дронова и вештачке интелигенције (AI). Заједнички подухвати у технологији и образовању би побољшали људски капитал Србије, чинећи је конкурентнијом на глобалној сцени. Проток знања и експертизе би подстицао раст у високо технолошким индустријама, позиционирајући Србију као регионални центар за иновације.
Иако је економија Србије мања у поређењу са гигантима БРИКС-а, постоје значајне области синергије. Снажан пољопривредни сектор Србије може допунити бразилски, док обе земље имају користи од размене одрживих пољопривредних пракси. У енергетском сектору, сарадња Србије са Русијом могла би побољшати њену енергетску инфраструктуру и безбедност. Технолошка моћ Кине и Индије добро се уклапа са квалификованом радном снагом Србије, што може довести до потенцијалних пробоја у ИТ и производњи.
Поред тога, стратешка локација Србије чини је кључним играчем у повезивању тржишта БРИКС-а са Европом. Развијене транспортне мреже и логистички капацитети земље могу олакшати глатке трговинске токове, чинећи Србију суштинским чвором у глобалним ланцима снабдевања. Ова географска предност, у комбинацији са снажним дипломатским везама, позиционира Србију као кључног партнера унутар БРИКС-а.
ПОЛИТИЧКИ И ДИПЛОМАТСКИ АСПЕКТИ
Геополитичка стратегија Србије карактерише се стратешким балансирањем између Истока и Запада. Историјски гледано, Србија је одржавала снажне везе и са западним и са источним силама, користећи свој јединствени положај на Балкану да развија односе који користе њеним националним интересима. Тежње Србије за чланством у Европској унији (ЕУ) покрећу многе њене политике, али она такође цени своје дугогодишње културне и политичке везе са Русијом и све више са Кином. Овај вишеслојни приступ омогућава Србији да максимизира своје дипломатске и економске добитке.
До сада су земље БРИКС-а биле једине које су подржавале суверенитет Србије у вези са ситуацијом на Косову и Метохији. Оснивачи земаља БРИКС-а нису признали самопроглашено Косово, док су са друге стране Америка, Немачка и Француска биле међу првима које су то учиниле, као и већина земаља ЕУ, изузев Грчке, Словачке, Кипра, Шпаније и Румуније. Савез БРИКС, познат по промовисању мултиполарног светског поретка, пружио би Србији платформу за ангажовање са великим економијама у успону, чиме би диверзификовала своје међународне партнере и смањила прекомерну зависност од Запада.
Придруживањем БРИКС-у, Србија би институционализовала ове односе, омогућавајући структурисану и одрживу сарадњу у различитим секторима. Ово би Србији пружило солидну дипломатску основу за унапређење њених националних интереса на глобалној сцени. Бити део моћног блока као што је БРИКС повећало би политички утицај Србије у међународним преговорима и форумима. Ово чланство би Србији пружило јачи глас у заступању њених интереса, посебно у областима као што су територијални интегритет и питања суверенитета.
CHALLENGES AND RISKS OF BRICS MEMBERSHIP FOR SERBIA
Иако чланство у БРИКС-у нуди бројне могућности за Србију, такође је важно размотрити потенцијалне изазове и ризике повезане са тако значајним геополитичким помаком. Ови изазови обухватају и економске и политичке домене и морају се пажљиво управљати како би се осигурало да предности чланства у БРИКС-у надмаше ризике.
У смислу економских ризика, придруживање БРИКС-у могло би изложити Србију трговинским неравнотежама, посебно ако земља постане превише зависна од увоза из земаља БРИКС-а. Ова зависност би могла негативно утицати на локалне индустрије и довести до трговинског дефицита, поткопавајући економску стабилност Србије. Земље БРИКС-а, иако нуде велика тржишта, такође долазе са економском волатилношћу. Флуктуације у економијама земаља БРИКС-а могле би утицати на трговинске и инвестиционе токове Србије, чинећи њену економију подложнијом спољним шоковима. Повећана трговина са земљама БРИКС-а могла би представљати значајну конкуренцију за српске индустрије, посебно у секторима где земље БРИКС-а имају јаке конкурентске предности. Ово би могло довести до изазова за локална предузећа у одржавању тржишног удела и профитабилности.
У смислу политичких ризика, могао би постојати значајан политички отпор унутар Србије према придруживању БРИКС-у. Критичари би могли тврдити да блиско повезивање са БРИКС-ом може угрозити перспективе Србије за приступање ЕУ и поткопати њене западне савезе. Овај отпор може се манифестовати у јавним протестима, политичким дебатама и отпору кључних политичких актера. Традиционални баланс Србије између Истока и Запада могао би постати сложенији са чланством у БРИКС-у. Управљање односима и са земљама БРИКС-а и са западним земљама могло би довести до дипломатских тензија и захтевати деликатно маневрисање како би се избегло отуђење било које стране. Повећан страни утицај, посебно од моћних земаља БРИКС-а као што су Кина и Русија, могао би изазвати забринутост опозиционих странака у вези са суверенитетом Србије. Сигурно ће постојати одређене забринутости од стране западних спонзорисаних НВО-а у вези са тим да Србија постане превише зависна од ових земаља, што би могло довести до потенцијалних компромиса у њеном националном доношењу политика.
Иако су потенцијалне користи од чланства у БРИКС-у за Србију значајне, од кључне је важности признати и решити економске и политичке изазове и ризике повезане са овим стратешким потезом. Темељна процена ризика и развој стратегија за ублажавање тих ризика биће од суштинске важности како би се осигурало да Србија може пажљиво максимизирати користи од чланства у БРИКС-у у будућности, истовремено штитећи своју економску стабилност и политички суверенитет.
ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА
Будућност Србије као потенцијалног члана БРИКС-а је заиста обећавајућа, обележена значајним могућностима за економски раст, повећан глобални утицај и стратешко геополитичко поравнање са пријатељским земљама. Србија се налази на кључној раскрсници у својим међународним односима, а чланство у БРИКС-у представља јединствену прилику да редефинише своју економску и геополитичку будућност. Потенцијалне користи—од економске диверсификације и раста до повећаног глобалног утицаја и стратешких савеза—представљају снажан аргумент за Србију да размотри придруживање БРИКС-у.
Међутим, за Србију је од суштинске важности да пажљиво управља изазовима и ризицима повезаним са чланством у БРИКС-у. Ефикасно управљање економским и политичким ризицима биће кључно како би се осигурало да се користи од чланства у БРИКС-у у потпуности остваре.
У закључку, чланство у БРИКС-у нуди Србији обећавајући пут ка остварењу њених дугорочних економских и геополитичких циљева. Овај стратешки потез, иако захтева пажљиво разматрање и планирање, има потенцијал да трансформише Србију у просперитетни центар трговине, иновација и дипломатије на глобалној сцени.
Аутор: Елиот Наш
