Шведског новинара Маркуса Андерсона познајем сада већ годинама и радо читам оно што објављује, јер то чини уз темељно познавање тема о којима пише, са професионалном мером и без калкулације.
Повод за овај разговор, нажалост, није узорно извештавање медија које Маркус Андерсон уређује, већ притисци са којима се ови самостални, заиста независни, медији суочавају.
Медијима које Андерсон уређује, а који нису део шведског медијског хора, већ имају аутентичне и запажене солистичке изведбе, банка је недавно блокирала рачуне, доводећи у питање опстанак тих самосталних медија.
Човек би помислио да у земљи, чији назив у Србији и на Балкану иначе употребљавамо онда када желимо да истакнемо највише економске, социјалне и уопште животне стандарде, тако нешто није могуће.
Људима у Србији и на Балкану нису у значајној мери познате Ваше новине Nya Dagbladet које излазе на шведском језику. Са друге стране, ваше онлајн издање The Nordic Times доступно је на енглеском језику и стога нам није недоступно. Појасните нам контекст. О каквим је новинама реч и по чему су оне посебне на медијској сцени Шведске?
Nya Dagbladet је шведски дневни лист основан 2012. године. Од самог почетка имао је доследно независан профил, што га чини прилично необичним у шведском медијском простору. Нисмо део велике медијске групе, нисмо у власништву ризичног капитала или индустријских интереса, нити смо повезани са било којом политичком странком, ни у Шведској ни у иностранству.
Оно што издваја Nya Dagbladet, јесте то што смо настојали да одржимо заиста слободну и интелектуално поштену новинарску линију у областима у којима је шведска медијска клима често снажно обојена идеологијом и консензусом естаблишмента. То укључује геополитику, рат и мир, Русију, Кину и Иран, али и питања здравља, личног интегритета, надзора, самодовољности, културе и дубљег правца развоја друштва.
Током ковид периода, на пример, преиспитивали смо политику затварања, масовну вакцинацију, уговоре о вакцинама и извештаје о нежељеним ефектима у време када је то било веома неуобичајено у Шведској. Такође смо настојали да задржимо неутралнији и чињеничнији приступ међународним конфликтима, укључујући Украјину и шири геополитички заокрет који се тренутно дешава у свету.
Наша амбиција није да стварамо поларизацију или „кликбејт“, већ да пружимо озбиљно новинарство које помаже људима да се снађу, доносе боље одлуке и дубље разумеју друштво. Nya Dagbladet је широк публицистички пројекат који обухвата политику, економију, културу, здравље, духовност и лични развој. The Nordic Times је наше међународно издање на енглеском језику, са сличним основним приступом, али као засебан уреднички производ са сопственим профилом, публиком и сарадницима.
Када у Србији кажемо „независни медији“, мислимо на медије које финансирају САД или Европска унија, евентуално нека од националних фондација из земаља чланица Европске уније. Такви медији, под фирмом високих новинарских стандарда и независности, заправо, врло уочљиво доприносе политичкој агенди својих финансијера. Шта у Шведској значи бити независан медиј?
За нас, независност има веома конкретно значење. Није довољно називати се независним. Човек заиста мора да буде слободан од актера који обично утичу на медије: државе, политичких странака, великих корпоративних група, ризичног капитала, индустријских интереса или страних финансијера. Nya Dagbladet нема такву зависност. Политички смо неопредељени и немамо власника са спољном политичком или индустријском агендом.
Такође, нисмо могли да се ослонимо на шведске државне субвенције за штампу. Напротив, ускраћена нам је подршка, иако смо, чињенично, испуњавали критеријуме. То говори нешто о томе како шведски систем функционише у пракси: чак и формално неутрални механизми подршке могу се користити на начин који ставља у неповољан положај медије који се не уклапају у доминантни коридор мишљења.
Наша независност је видљива у нашем извештавању. У могућности смо да пратимо чињенице куда год да воде, да преиспитујемо питања када се појаве нове информације и да извештавамо о непријатним темама без претходног размишљања да ли би се неки финансијер, странка или моћан интерес могао осетити увређеним. За мене, то је право значење независности.
Вашим новинама Nya Dagbladet банка у Шведској, посредством које послујете, ускратила вам је банкарске услуге. Шта се тачно догодило?
Сукоб је почео крајем 2022. године, након што смо око три године имали функционалан банкарски однос са Länsförsäkringar Bank. Шири контекст био је тај да је новинарство Nya Dagbladet-а привукло међународну пажњу. Једна америчка непрофитна филантропска фондација, која се бави питањима као што су ризици од нуклеарног оружја, ризици вештачке интелигенције и друга велика глобална питања, стекла је поверење у наш рад и предложила да оснујемо шведску фондацију која би подржавала независно новинарство какво представља Nya Dagbladet.
Фондација је требало да буде независна од новина, иако су неки од укључених људи, природно, били исти. Обавестили смо нашу банку о целом процесу, сврси, донатору и планираној структури. Банка је, дакле, била укључена током читавог процеса и, како смо разумели, интерно је проверила кључне елементе.
Када је фондација основана и уплатила почетни капитал на рачун, банка је изненада замрзла рачун фондације и средства на њему. Није дато никакво разумно објашњење. Убрзо након тога, банка је почела да предузима мере и против медијске компаније која стоји иза Nya Dagbladet-а, затим против ИТ компаније у оквиру исте групе, а на крају и против приватних банковних рачуна чланова уредништва.
Последице су биле изузетно озбиљне. Замрзавањем и затварањем рачуна, новинама је онемогућено да примају уплате од оглашавања и друге приходе, а ми нисмо могли на уобичајен начин да плаћамо закуп, плате и фактуре. Практично смо били на само неколико дана од техничког банкрота. Истовремено смо покушавали да пронађемо нова банкарска решења и укључили смо адвокате, јер смо сматрали да је банка прекршила како сопствена правила тако и шведски закон.
Због чега су вам средства ускраћена? Да ли је посреди притисак неког од центара моћи на вашу независну позицију, јер сте ми у припреми овог разговора рекли да је очигледно да се умешала нека трећа страна, или је посреди нешто друго?
Формално, банка је као инструмент користила такозване процедуре „упознај свог клијента“ (KYC). Били смо приморани да одговарамо на питања о стотинама трансакција и да доставимо веома обимну документацију. То смо доживели као административни напад преоптерећењем, а не као уобичајену банкарску проверу.
Кључна ствар је да смо могли да објаснимо трансакције. Банка није могла да укаже ни на једну трансакцију која је била незаконита или чак суштински сумњива. Није било полицијске пријаве, кривичне оптужбе нити било чега што би банка могла да покаже као противзаконито или супротно сопственим правилима. Ипак, средства су замрзнута, а рачуни затворени.
Важан детаљ је и временски оквир. Банка није одбила пројекат од самог почетка. Напротив, пратила је процес, добила информације о фондацији, њеној сврси и донатору, и омогућила отварање рачуна и уплату почетног капитала. Да је сматрала пројекат неприхватљивим од почетка, разумно би било да га одмах одбије. Чињеница да је најпре учествовала у процесу, а затим у последњем тренутку замрзла рачун и потом усмерила мере против читаве медијске куће чини ситуацију веома сумњивом.
Не можемо са сигурношћу рећи ко је евентуално контактирао банку или који су тачно интереси били укључени. Али по нашој процени, ово није био уобичајен процес провере клијента. Више личи на интервенцију неког актера са значајним ресурсима или утицајем. Оно што је можда оцењено као претња, јесте чињеница да би један заиста независан нордијски лист добио финансијска средства за проширење свог рада.
Ово се такође мора разумети у шведском контексту. Шведска већ дуго има снажне неформалне структуре моћи и дубоке везе са америчким стратешким интересима. Брз пут земље ка НАТО-у показује колико је та оријентација постала јака. У том контексту, није неразумно да новине које задржавају независну и неутралну линију по питањима Русије, Кине, рата, мира и геополитике могу бити доживљене као проблем од стране моћних интереса.
Посебно ми делује важно ваша тврдња да су вам, како сте рекли, нападнути лични банковни рачуни. Шта се догодило?
Метод је био сличан, иако приватни рачуни нису били унапред замрзнути на исти начин. Банка је укинула моје приватне банковне рачуне, као и рачуне нашег уредника вести Исака Бомана, у оквиру ширег напада на медијску кућу.
Оно што је било упадљиво јесте да банка није дала ни конкретан разлог. Према шведском закону, приватна лица имају јачу заштиту него компаније: банка мора имати основ и обично га мора навести, а морају се поштовати и одређени рокови. У нашем случају, банка није испоштовала ни законски рок од 30 дана за обавештење. Овако брзе и оштре мере обично су повезане са веома озбиљним ситуацијама, као што су сумње на тероризам или организовани криминал. Наравно, таквих оптужби није било.
Ово такође указује на шири проблем у Шведској. Банке су постале изузетно арогантне према обичним клијентима, малим предузетницима и мањим организацијама. Не постоје државне банке и не постоји практична гаранција да особа или компанија могу да добију или задрже банковни рачун, иако је банковни рачун неопходан за функционисање у савременом друштву. Правна заштита је слаба, посебно за компаније, али су и приватна лица рањива.
Јесте ли наишли на подршку колега у Шведској или у Европској федерацији новинара? Шта кажу ваша новинарска удружења?
Подршка медијских колега и великих институција у Шведској била је веома слаба. Неколико мањих и независних медија извештавало је о овом случају, као и један левичарски лист, али су главне медијске институције углавном остале неме.
Нисмо видели јасно ангажовање ни од стране шведског органа за финансијски надзор, нити од новинарских организација. Када смо тражили коментаре, одговор је у пракси често био тишина или „без коментара“. То је упадљиво, јер се овај случај не тиче само Nya Dagbladet-а. Он поставља суштинско питање: да ли банке у пракси могу да угуше један медиј тако што ће му затворити рачуне?
Део објашњења вероватно лежи у самом шведском медијском пејзажу. Он је веома концентрисан, са врло мало заиста независних медија. Многе локалне новине купиле су велике медијске групе, а постоје и страни власнички интереси. То ствара уско и поларизовано окружење у којем је мало ко спреман да стане у одбрану медија који одступа од доминантне линије.
Поменули сте ми у припреми овог интервјуа подршку читалаца која је, сложићемо се, веома важна. Негде сам прочитао и да сте прикупили новац потребан за трошкове суђења. Шта ваши читаоци кажу за позицију у којој сте се нашли у вези са покушајима банке да вам ускрати своје услуге?
Подршка читалаца била је пресудна. Многи су донирали новац како би обезбедили наш опстанак и омогућили наставак правног поступка. Али, подршка није била само финансијска. Примили смо велики број имејлова, телефонских позива и личних реакција људи који су били шокирани понашањем банке.
За многе читаоце, наш случај је постао симболичан. Последњих година све више обичних људи и малих предузећа у Шведској доживљава произвољно понашање банака. Због тога многи наш судски поступак виде као нешто што се не тиче само Nya Dagbladet-а, већ и њиховог сопственог права да учествују у друштву, без произвољног искључивања из банкарског система.
Управо зато смо одлучили да идемо до краја. Овај поступак не водимо само због себе, већ и да повучемо границу према злоупотреби моћи од стране банака.
Поменули сте и неке позитивне назнаке које су уочљиве у самој судској процедури која је у току. Очекујете ли да суд препозна важност слободе новинарског посла који би требало да буде неометан?
Добили смо неке позитивне сигнале током процеса. Банка је у почетку покушала да избегне суштину случаја и да се у потпуности извуче из тужбе, али у томе није успела. То је била важна делимична победа.
Истовремено, наш поглед на шведски правни систем, нажалост, није много оптимистичан. Систем је снажно оптерећен порастом криминала, насиљем банди и пренатрпаним притворским капацитетима, што је, између осталог, довело до тога да наш случај буде одложен за још пола године. Постоји и забрињавајућа политизација, посебно на нижим судским нивоима. Видели смо многе случајеве у Шведској где судови не делују тако сигурно и независно како би се могло очекивати.
Наравно, надамо се да ће суд разумети да је ово питање принципа које укључује слободу медија, слободу удруживања и могућност да независно новинарство опстане. Али ништа не можемо узимати здраво за готово.
Са задовољством читам Ваше поменуто онлајн издање на енглеском језику The Nordic Times. Не верујем у апсолутну објективност, али веома поштујем када уредници, без устезања, у својим медијима пружају могућност свакоме ко је релевантан да на пристојан начин саопшти шта има да каже. Зашто сте основали The Nordic Times и како изгледа медијска сцена у Шведској? Да ли су шведски медији отворени за све теме и професионални до границе коју сам поменуо, а односи се на могућност да свако, на уљудан начин, слободно саопшти оно што има да каже?
The Nordic Times основан је зато што смо уочили јасну празнину. Упркос постојању великих и добро финансираних медијских кућа у нордијским земљама, у пракси није постојао дневни лист на енглеском језику, међународно оријентисан, са заиста независним профилом. The Nordic Times је зато продужетак нашег публицистичког рада кроз Nya Dagbladet, али истовремено и засебан производ са сопственим профилом, публиком и сарадницима.
Приметили смо стварно међународно интересовање за такав глас. Читаоци су новине пронашли не само у Шведској и нордијским земљама, већ и у САД, Кини, Немачкој, Британији и другим деловима Европе. Потреба је за чињеничним, добро структурисаним и добро истраженим новинарством, без сензационализма и без снажног идеолошког филтрирања које често карактерише велике медије.
Нордијски медијски пејзаж, као и шведски, веома је концентрисан. Постоји мало заиста независних медија. Шведски медији су такође често били веома усмерени на заштиту одређене међународне слике Шведске: слике моралног узора, веома правно сигурне земље и неке врсте хуманитарне савести. Истовремено, исти ти медији често су прикривали или умањивали озбиљне друштвене проблеме, укључујући пораст криминала, несигурност и последице изузетно неодговорне миграционе политике.
Када Nya Dagbladet и The Nordic Times допиру до читалаца ван Шведске, то такође утиче на слику Шведске и шведског политичког естаблишмента. Верујем да је то један од разлога зашто је наш рад у деловима естаблишмента доживљен као узнемирујући.
Претходно питање поставио сам имајући у виду да су у Европској унији неки од медија забрањени. Пре три године, супруга и ја смо посетили Рим и упознали смо брачни пар из Француске. Без претеривања, они су били најпре потпуно изненађени, а потом и одушевљени што у Србији постоји могућност потпуно слободног праћења дословно свих медијских сервиса, од Русије и Кине, до САД, Европске уније, земаља Блиског истока и осталих делова света. То истовремено не значи да српске медијска сцена нема своје велике мане. Да ли постоји цензура медија и на ономе што називамо Западом? Постављам ово питање због тога што цензура или контрола медија немају увек намргођено законско лице које строго прописује шта може, а шта не може да се објави. Цензура има више форми и лица. Чини ми се да смо се у овом разговору дотакли оне врсте притиска на медије која је сакривена иза добро познатих банкарских осмеха.
Да, цензура свакако постоји на Западу, али често изгледа другачије од класичне државне цензуре. У ЕУ сада имамо и директне примере, као што је блокирање руских медија и домена након ескалације рата у Украјини. То је значајно ограничило могућност обичних Швеђана и Европљана да приступе различитим перспективама и формирају сопствени суд.
Али, најчешћи облик цензуре у Шведској је више неформалан. Он се одвија кроз униформност, друштвену стигматизацију, економски притисак и институционалне препреке. Људи и медији који одступају од утврђене линије могу бити искључени, дискредитовани или им може бити ускраћена практична могућност да функционишу. Ускраћивање државне подршке за штампу медију који испуњава услове један је пример. Омогућавање банкама да произвољно затварају рачуне медијских компанија је други. Постоје и правни ризици и регулативе које отежавају одређене врсте извештавања, на пример о миграцијама, криминалу и другим осетљивим друштвеним темама.
Резултат тога је да многи новинари и медији унапред врше аутоцензуру. Они знају које су теме „опасне“, које формулације могу да створе проблеме и које перспективе могу довести до тога да буду означени као неприхватљиви.
Тако цензура на Западу често има пријатељско лице. Не појављује се увек као формална забрана на папиру. Може долазити кроз банке, оглашиваче, платформе, органе за доделу субвенција, друштвену стигму и медијске кампање. Ефекат је, ипак, исти: одређене перспективе бивају потиснуте из јавног разговора.
Неки од медија на Балкану помпезно су, пре коју годину, најављивали да ће Кина, због кредита за изградњу инфраструктуре који Црна Гора више није могла да плаћа, запленити тој малој земљи природна и инфраструктурна богатства. То је месецима, врло дуго, најављивано и „образлагано“, али се никада није догодило. Црна Гора је у међувремену постигла договор са Кином и успела да репрограмира дуг, али никакав медијски епилог није уследио. Тај мехур медијске лажи остао је да лебди у јавности. Колико је јавност у Шведској упозната са Русијом или Кином, сутра потенцијално са Индијом и још неким земљама, или смо ми у Европи осуђени да свест о тим земљама градимо кроз контролисане наративе који нису нужно истинити?
Јавно мњење у Шведској о Русији и Кини обликује веома једностран медијски амбијент. Русија је посебно демонизована до екстремног степена, нарочито након приближавања Шведске НАТО-у и политици безбедности ЕУ, као и рата у Украјини. По мом мишљењу, клима је често била не само антируска, већ у ширем смислу и антисловенска, иако се тренутно представљају као највећи пријатељи Украјинаца.
То је утицало не само на руску државу, већ и на обичне Русе који живе у Шведској или долазе овамо као туристи. Санкције и прекид нормалних односа са Русијом имали су конкретне последице за шведске грађане и компаније, посебно кроз енергетску кризу и раст трошкова. Ипак, јавност често није била искрено информисана о томе зашто људи постају сиромашнији, нити о улози коју је имало одсецање од руске енергије и нормалних трговинских односа. Уместо тога, дебата се уоквирује у моралистичким и поједностављеним терминима.
Исти образац, иако нешто другачије изражен, важи и за Кину. Шведска је и даље дубоко економски зависна од Кине, али се у јавном дискурсу често прави као да се Кина може једноставно игнорисати или третирати само као претња. Истовремено, Кина је у неким аспектима била отворенија према Шведској него Шведска према Кини - на пример омогућавајући шведским држављанима безвизни улазак, док Шведска није понудила исто кинеским држављанима. То илуструје неуравнотежен приступ који често карактерише однос шведског естаблишмента.
Nya Dagbladet је покушао да попуни велику информациону празнину у овој области. Почели смо да повећавамо извештавање о Украјини, Русији и ширем геополитичком сукобу већ око 2014. године, након догађаја на Мајдану и почетка рата ниског интензитета. Такође смо опширно извештавали о Кини и о настајућем мултиполарном свету.
Наш став није „про-руски“ или „про-кинески“ у поједностављеном смислу. Он је неутралан, чињеничан и независан. Али, у Шведској се чак и неутралност често сматра неприхватљивом уколико доводи у питање званични западни наратив. То нашу позицију чини готово јединственом у нордијском медијском пејзажу.
Чак и многи такозвани независни медији у Шведској не задржавају заиста неутралан став о Русији, Кини или широј геополитичкој трансформацији која се сада дешава. Верујемо да шведски и нордијски читаоци треба да разумеју да мултиполарни свет није теорија – он се већ формира. Запад мора да сустигне стварност.
Ситуација је озбиљна. Многи људи постају сиромашнији и недовољно су информисани. Али такође видимо разлог за наду. Све више људи се „буди“, преиспитује наративе и тражи независне изворе. Ово није промена одозго надоле, већ промена одоздо нагоре. Nya Dagbladet и The Nordic Times добијају све више пажње јер људи препознају потребу за новинарством које није контролисано доминантним наративима. Промена ће трајати, али верујемо да ће доћи кроз рад заиста независних медија и ангажованих читалаца.
На крају, желео бих да вам захвалим што скрећете пажњу на ова питања у Шведској и нордијским земљама!
