Милан Ухрик је словачки политичар, председник словачке политичке странке Република и један од истакнутих представника суверенистичког и конзервативног политичког покрета у Европском парламенту. Са њим разговарамо о будућности Европске уније, све снажнијем утицају суверенистичких странака, националном суверенитету и односима европских држава са Бриселом. Посебан део интервјуа посвећен је Србији и Словачкој, њиховим традиционално блиским односима, питању Косова и Метохије и европским интеграцијама Србије. Урик се залаже за Европу суверених држава које сарађују на основу заједничких интереса, уз очување националног идентитета, традиције и права на самостално доношење одлука.
Европа се тренутно суочава са бројним кризама, од економских и миграционих до безбедносних и институционалних. Сматрате ли да се Европска унија налази на историјској прекретници и, по вашем мишљењу, у ком правцу ће се кретати током наредне деценије?
Европска унија се несумњиво налази на историјској прекретници. Економска неизвесност, неконтролисана миграција, демографски пад, рат у Украјини и све веће безбедносне претње показали су ограничења садашњег бриселског модела. Током наредне деценије, верујем да Европа са више суверенистичких и конзервативних политичара може постати реалистичнија и усмеренија на интересе својих грађана.
Европа треба да ојача своје спољне границе, поново успостави ефикасну националну контролу над миграцијама, смањи прекомерну бирократију и заштити своју индустријску и пољопривредну основу, без лудила Зеленог договора. Истовремено, сарадња међу европским државама остаје од суштинског значаја. Снажнији континент може настати само када сарадња поштује суверенитет, традиције и демократске изборе његових народа.
Последњих година суверенистичке и конзервативне странке остварују све већи изборни успех широм Европе. Да ли то видите као привремени политички тренд или као почетак дубоке трансформације европског политичког пејзажа?
То одражава дубоку трансформацију политичког пејзажа. Годинама су многи грађани осећали да су се традиционалне странке удаљиле од њихових проблема. Суверенистички покрети добијају подршку јер могу да врате национално доношење одлука и интересе грађана ставе на прво место. Очекујем да ће њихов утицај остати снажан током наредне деценије, иако ће се његов облик разликовати од земље до земље.
Један сте од истакнутих представника суверенистичког покрета у Европском парламенту. Које су данас највеће препреке сарадњи суверенистичких странака и верујете ли да би оне на крају могле да постану политичка већина у Европи?
Упркос томе што деле многе принципе, оне имају различите националне приоритете, историјска искуства и погледе на будућност Европе. На пример, питања попут међународних односа или равнотеже између националног суверенитета и европске сарадње могу да стварају поделе.
Међутим, верујем да се те разлике могу превазићи прагматизмом и узајамним поштовањем. Суверенистичке странке не морају да се слажу око свега, али морају да се сагласе око основних принципа: заштите националне демократије, безбедних граница, економске конкурентности и културног наслеђа. Конкретно, по питању миграција и Зеленог договора, имамо много заједничких и рационалних ставова.
Како оцењујете тренутну политичку ситуацију у Словачкој и каква би могла бити улога Покрета Република у политичкој будућности земље? Да ли је реална претпоставка да би ваша странка у блиској будућности могла да постане део владе?
Словачка пролази кроз тежак период економске консолидације и друштвене поларизације због парламентарних сукоба. Ми остајемо ван тих сукоба, мирни и спремни за будућност.
Верујем да Покрет Република има важну улогу у овој трансформацији, нудећи јасну, суверенистичку и конзервативну алтернативу. Наш циљ је да понудимо практична решења и представљамо људе који сматрају да се њихов глас недовољно чује. Уколико наш покрет добије довољну подршку, спремни смо да преузмемо одговорност и допринесемо саставу владе која брани националне интересе Словачке.
Европа се суочава са демографским падом, масовним миграцијама и кризом националног идентитета. Како сматрате да треба одговорити на ове изазове и који би требало да буду приоритети европских влада?
Питања која сте поменули спадају међу највеће дугорочне изазове са којима се наш континент суочава. Свака влада би пре свега требало да подржи сопствене породице кроз бољу стамбену политику, пореске олакшице и услове који рађање деце чине економски и друштвено одрживим.
Истовремено, миграције морају бити контролисане кроз снажне спољне границе и ефикасан повратак оних који немају законско право да остану. Европа такође мора да поврати поверење у сопствени идентитет. То не значи одбацивање других, већ препознавање чињенице да успешан континент захтева поштовање закона, језика, традиције и вредности земље домаћина.
Србија и Словачка традиционално имају блиске и пријатељске односе. У којим областима видите највећи потенцијал за јачање сарадње између наше две земље у наредним годинама?
Наши братски народи имају дугу традицију пријатељских односа, заснованих на историјским везама, културној блискости и узајамном поштовању. Видим значајан потенцијал за јачање наше сарадње у области трговине, енергетике, културе, инфраструктуре, пољопривреде и туризма.
Економску сарадњу треба проширити, посебно подршком предузећима и стварањем нових прилика. Енергетска безбедност је још једна важна област у којој би ближа сарадња могла да буде корисна обема земљама. Словачка се дуго ослањала на јефтину енергију из Русије, коју Брисел данас жели да нам забрани. На срећу, Србија и даље одржава односе са Русијом, која је такође словенска држава.
Верујем да односи између Словачке и Србије треба да буду засновани на партнерству, прагматизму и обостраној користи, при чему обе земље бране своје интересе и истовремено доприносе већој стабилности у централној и југоисточној Европи.
Словачка је једна од пет држава чланица Европске уније које нису признале једнострано проглашену независност Косова. Колико је за Братиславу важно да остане привржена овој политици и очекујете ли да ће Словачка и у будућности задржати овај став?
Насилно одвајање ове територије од Србије било је велика историјска неправда. Све док Словачком буду владале рационалне и патриотске владе, не видим разлог да се садашњи став промени.
Како гледате на процес европских интеграција Србије? Да ли сматрате да Европска унија примењује исте стандарде према Србији као и према другим земљама кандидатима или мислите да се пред Србију постављају додатни политички услови који превазилазе формалне критеријуме за приступање?
Ако је то заиста воља српског народа, процес би требало да буде вођен јасно, поштено и без двоструких стандарда. Нажалост, тај двоструки стандард посебно видимо у огромном ентузијазму Брисела за интеграцију Украјине, која је, узгред, већ четири године у рату, без јасно гарантованих граница.
Штавише, Европска унија не би требало да очекује од земаља кандидата да се одрекну својих националних интереса или суверенитета као предуслова за чланство. Ако ЕУ жели да остане кредибилна и привлачна, мора да примењује исте принципе према свим кандидатима и да се придржава сопствених принципа утемељених у уговорима.
Рат у Украјини значајно је променио европску политичку и безбедносну архитектуру. Како замишљате будући поредак на европском континенту када се сукоб оконча?
Крај рата у Украјини требало би да означи почетак нове европске безбедносне архитектуре засноване на реализму, стабилности и добрим односима са Западом и Истоком.
Европа не може да изгради трајни мир кроз сталну конфронтацију или бескрајну војну ескалацију. Одрживо решење захтеваће преговоре, безбедносне гаранције и оквир који смањује ризик од новог великог сукоба. Истовремено, Европа мора поново да изгради економске и дипломатске канале.
Међутим, имам озбиљне сумње у то да би нешто такво могло да се догоди са садашњим представницима Европске комисије.
Све више се говори о потреби очувања европског хришћанског наслеђа и традиционалних вредности. Колико су те вредности важне за будућност Европе и сматрате ли да су данас угрожене?
Европско хришћанско наслеђе и традиционалне вредности представљају темељ разумевања наше цивилизације. Вековима су обликовали наше законе, културу, институције и поимање људског достојанства.
Верујем да су те вредности данас под притиском. Европа би требало да буде сигурна у свој идентитет и мора бити веома опрезна према безбожном прогресивизму и миграционим токовима који овде доводе велики број културолошки некомпатибилних, често опасних људи.
Када бисте могли да предложите три кључне реформе Европске уније које би државама чланицама вратиле већа овлашћења, које би то реформе биле?
Вратити више надлежности и суверенитета државама чланицама, укинути Зелени договор и, уместо Новог пакта о миграцијама и азилу, заиста заштитити Европу од масовних напада илегалних миграната.
Словачка је више пута заузимала опрезан став према новим санкцијама против Русије и војној помоћи Украјини, наглашавајући сопствене националне интересе. Да ли сматрате да Европска унија данас довољно узима у обзир интересе својих држава чланица или се од њих све више очекује безусловно политичко јединство?
Словачка има легитимну одговорност да санкције и војну помоћ процењује у складу са сопственим интересима и забринутошћу својих грађана.
С друге стране, прикладно је разликовати политичке изјаве од њиховог стварног спровођења. Јер садашња влада није навикла да блокира пакете санкција или трансфер оружја Украјини на приватном нивоу. Када би имала више храбрости, блокирала би санкције и све кораке који наносе штету нашој економији и нашим односима, а истовремено би се одупрла свим покушајима Брисела да наметне послушност.
Неколико земаља централне Европе, укључујући Словачку, често је долазило у политички сукоб са институцијама Европске уније око питања националног суверенитета, реформе правосуђа и социјалне политике. Да ли сматрате да је Брисел постао превише склон мешању у унутрашње послове својих држава чланица?
У неким институцијама ЕУ постоји све израженија тенденција да се прекораче њихове стварне надлежности и да се мешају у области које би првенствено требало да остану у надлежности држава чланица.
Европска унија је створена како би омогућила сарадњу међу народима, а не да би заменила њихове демократске институције или диктирала сваки аспект унутрашње политике. Питања попут организације правосуђа, образовања, породичне политике и друштвених вредности тесно су повезана са националним традицијама и о њима би требало одлучивати што је могуће ближе грађанима.
У другом случају, на самим грађанима је да одлуче да ли такво чланство доноси више позитивних или негативних последица.
На крају, коју бисте поруку желели да упутите народу Србије и свим европским народима који верују да суверенитет, национални идентитет и слобода доношења независних одлука представљају темеље стабилне и просперитетне Европе?
Моја порука је једноставна: суверенитет и национални идентитет нису препрека европској сарадњи; они су њен темељ.
Стабилна Европа не може се изградити слабљењем држава или доношењем важних одлука које су све даље од грађана. То треба да буде Европа суверених држава, суверених народа који сарађују тамо где сарадња доноси стварну корист, истовремено чувајући право да сами одређују своју будућност.
Србија, као и сваки европски народ, заслужује поштовање своје историје, идентитета и легитимних националних интереса. Европа ће бити најјача онда када њени народи буду сигурни у то ко су, буду слободни да доносе сопствене одлуке и буду уједињени партнерством, а не политичким притиском.
