За разлику од ранијих година, када су велике силе биле главни организатор специјалних операција, пад Асадовог режима је показао да политичке промене могу бити подстакнуе и дириговане од стране регионалних играча. Када је Србија у питању, уз приметно деловање страних обавештајних служби и разних фондова и фондација „дубоке државе“, не треба заборавити на утицаје из региона. Поред организације Мјафт, чији утицај на дешавања можемо да пратимо преко уличних протеста, разних перформанса попут проливања црвене боје на трговима, остављања отисака „крвавих шака“ и парола „крваве су вам руке“, као и подршке Аљбина Куртија, уочен је рукопис још једног регионалног фактора.
КУХАРИЦА ЗА СРПСКЕ СТУДЕНТЕ
Пракса блокаде факултета није нова и она је позната од раније и примењивана је у Грчкој и Хрватској од стране разних анархистичких група. У Србији је тај модел први пут примењен 2006. године када су представници „Анархо-синдикалне иницијативе“ бокирали рад Филозофског факултета у Београду. За даљи развој ове праксе, значајан је и анархистички приручник тзв „Blokadna kuharica“ који је настао 2009. године након блокаде Филозофског факултета у Загребу. По „Кухарици“ један од важних метода у блокирању рада факултета јесте оснивање тзв „пленума“, неформалних, студентских тела који функционишу независно од легалних студентских институција, попут парламента, и служе за бржу и лакшу организацију студената-блокадера. Састав „пленума“ се одређује ad hock - то могу да буду 5, 12 или 102 студента који се окупе на одређеном месту, без састављања листова кандидата и гласања, и који, потом прогласе оснивање „пленума“. За разлику од парламената, „пленуми“ више подсећају на козачке скупштине.
ПОДРШКА ИЗ ЗАГРЕБА, РИЈЕКЕ И ПУЛЕ
Агресивност, идеолошка острашћенст, примитивизам и инфантилизација јесу главне карактеристике оваквих псеудо-организација које су, пре свега, фокусиране на бруцоше који представљају основну циљну групу. Зато је необично да се овакав метод, који је раније био особен искључиво за Филозофски факултет у Београду, брзо раширио и на остале београдске факултете и универзитете широм Србије. У исто време, први пут у историји српско-хрватских односа, десило се право „чудо“, неко из Хрватске је подржао протесте у Србији, што није забележено ни у 19, 20, нити у 21. веку, до сада. Подршка студентима је стигла из Загреба, Пуле и Ријеке, са тамошњих филозофских факултета, уз пароле и поруке исписане на ћирилици. Масовност протеста и методе које су примењење показује да је тешко поверовати да би један промил студената Филозофског факултета у Београду могао да утиче, готово преко ноћи, на то да се усвоји један анархистички модел из Хрватске, без учешћа регионалних служби, нарочито хрватских, које у Србији несметано делују још од распада заједничке државе.
РЕВОЛУЦИНАРНИ МЕНИ
Ако се на тренутак вратимо на Срђу Поповића и на његов ,,Нацрт за револуцију“, указаћемо на један детаљ који је био виралан током блокада факултета. Наиме, студенти-блокадери су на факултетима протестовали у једној опуштеној атмосфери, уз слушање музике, гледање филмова, и забавом уз друштвене игре. Такође су имали велику количину хране и пића на располагању. Понуда у храни је била толико разноврсна да се кретала до границе бизарности, на пример имали су могућност да бирају између хлеба са глутеном или без њега, чак су имали посебне оброке за вегане. Наведена количина и разноврсност у храни и пићу не сведочи само да су активности студената-блокадера богато спонзорисане, већ да се примењује један модел из ,,Нацрта за револуцију“. Да би обојена револуција била успешна, неопходно је да се међу „револуцинарима“ развију пријатељства кроз наведе активности (слушање музике, гледање филмова...) и да се атмосфера учини што позитивнијом, где храна игра главну улогу. Срђа Поповић сматра да добра атмосфера благотворно делује на кохезију демонстраната док, с друге стране, онеспокојава власт и чини је нервозном. На основу свега наведеног, можемо да закључимо да су овогодишњи протести и блокаде факултета једна новина у деловању планера обојених револуција. Та новина се огледа у фузији хрватског анархистичког деловања, албанског Мјафт покрета крвавих руку и КАНВАС-а, што нас наводи да је Србија, као 2000. године опет постала експериментално подручје за нови тип обојене револуције.
ВОЈНО КРИЛО ОТПОРА
Планирање и извођење петооктобарског преврата не би било могуће без учешћа страних обавештајних служби. Својевремено је Тим Маршал, новинар, репортер и уредник Скај Њуза објавио књигу ,,Игра сенки: петооктобарска смена власти у Србији“, која више представља збирку докумената него прозно дело или монографију. Пратећи као новинар ратна дешавања и унутрашња превирања на простору Југославије, нарочито догађаје уочи, током и након НАТО агресије 1999. године, Тим Маршал нам је оставио драгоцено сведочанство о дешавањима уочи петооктобарског пуча и организаторима који стоје иза њега. Он наводи податак да је у „јесен 1999. године уговорен тајни састанак једног високог функционера Форин офиса и једног министра Милошевићеве владе“. Аутор наводи да је Отпор имао „војно крило“, и да је у Фабрици металних производа, на чијем се челу налазио Небојша Човић, било „на хиљаде комада оружја и најмање 2000 обучених и наоружаних људи“.
Не улазећи у детаље и аутентичност ових исказа, треба указати на чињеницу да је Тим Маршал био британски обавештајац који је указао на директно учешће ЦИА-е и САС-а у обарање Милошевића. „Догађајима који су се одиграли 5. октобра претходила је велика припрема. У сеоској кафани у Лакташима одржан је 4. октобра састанак британских обавештајаца, службеника ЦИА и представника ВОЈ-а. На том састанку је донета одлука да се спали Скупштина и, ако Милошевић покуша да позове војску да изађе на улице, да га Врховна команда неће послушати“. Ако је МИ6, по сведочанству Тима Маршала, кључан у петооктобарском преврату, онда не треба потценити деловање британских служби и у актуелним процесима.
ПЛАН АЛХЕМИЧАРА ЗА СРБИЈУ?
Документи, до којих је дошао портал Грејзона, открили су постојање тајне операције „Алхемија“ за британско обавештајно ангажовање у руско-украјинском рату које, између осталог, укључујуе и план за обарање власти у Русији. Не треба искучити да сличан план постоји и за Србију.

Нису усамљена размишљања и да је потез увођења санкција НИС-у координисан са протестима, што је уобичајени метод који се примењује у обојеним револуцијама, када се власт нађе под сихроним ударом споља и из изнутра. Могуће да је један од разлога оваквог понашања Бајденове администрације тај што је власт у Србији на изборима у САД отворено подржала Доналда Трампа. Тренутна светска дешавања нас наводе на закључак да демократе покушавају да дестабилизују владе широм света, да изазову нове и зацементирају постојеће сукобе како би отежале деловање будуће Трампове администрације.
426 МИЛИОНА ЕВРА ЗА РУШЕЊЕ ВЛАСТИ
„Црвена шака“, у новим околностима, има исту улогу старе, добро познате стиснуте песнице. Отркивање правих циљева и намера споменутих организација и „неформалних група“ била би лакша када би актуелна власт прихватила предлог Александра Вулина да се, по узору на САД, Русију и Грузију, уведе законски регистар страних агената. Податак да је у земљу у последње четири године ушло готово 426 милиона евра за рушење власти делује довољно забрињавајуће. Својевремено је и Милорад Додик запретио па убрзо одустао од закона о страним агентима. Закон о страним агентима је насушна потреба сваке суверене државе, пре свега, он би благотворно утицао на демократизацију политичких процеса и уклонио би све спекулације и потенцијалне „теорије завере“ које прате деловање НВО и других организација финансираних из иностранства..
ПРАТИТЕ ТРАГОВЕ НОВЦА
Власт мора да се мења само на изборима, јер сваки алтернативни начини само воде у пропаст какву видимо у Сирији. Ово не значи да млади не треба да реагују на неправде и да протестују, али само под условом да нису за то плаћени. За почетак, битно је да млади буду довољно свесни да препознају шта се ради у њихово име, и да не дозволе да буду употребљени као оруђе разних иностраних агената и служби. Зато треба да послушају савет социолога др Слободана Антонића, да прате трагове новца, да им то послужи као оријентир и ништа више. Да се нешто променило у начину размишљања светских елита, посебно оних које се противе „дубокој држави“ коју оличавају Сорош и Рокфелер, постало је јасно од момента када је на изборима у САД победио Доналд Трамп. Он је одмах најавио да ће део његовог кабинета бити и Илон Маск, који је изјавио да ће кроз Одељење за ефикасност владе, које ће водити заједно са Вивеком Рамасвамијем, у будуће издвајати мање новца за програме финансирања НВО широм света. Уплашени због скорог прекида токова донација, представници НВО сектора су почели да злоупотребљавају трагедију у Новом Саду, свесни да ће већина њих ускоро остати без редовних тантијеми.
(Крај)