Неподношљива је лакоћа са којом ових дана, уз пуно речи и мало аргумената, лака коњица осокољене српске опозиције и ислуженог цивилног сектора, афирмише тешку оптужбу да је држава 15. марта забрањеним оружјем кренула на свој непослушни народ. Зашто би државни врх, налаже логика, бацао со на живу рану и то у тренутку када се студенти позвали на мирно разилажење присутних, или прецизније - о чему сведочи чињеница да на истину претендују они трећеразредни јавни посленици који су се у годинама иза нас доказали као највећи фалсификатори доказа и господари српских пораза? Да ли ће будућа истрага утврдити да је српском државном врху баш као некада Садаму Хусеину подметнуто забрањено оружје као елемент психолошке операције чије погубне последице се, по народ и државу, могу само наслутити...
СУПРОТНО ОПТУЖБАМА
Реконструишимо догађај. Прво, звучни топ, супротно наведеним оптужбама,никако није могао бити постављен на згради Председништва. Његов домет износи између 50 и 500 метара, док раздаљина од тачке где је снимљен видео (код Југословенског драмског позоришта) до Председништва износи тачно 600 метара. То значи да би јасан звук могао да се пробије али ефекат никако не би могао бити физичко померање људи.
Даље, распоред кретања масе сугерише да би за раздвајање људи на начин који се види на снимцима морали бити коришћена два бочно усмерена LRAD уређаја, постављена на супротним странама улице – што би значило, претпоставке иду у том правцу, да су постављени на зградама Београђанке и музеја Паје Јовановића. Ако уважимо ову поставку - логично би било да су ефекти звучног топа били јачи управо код тих зграда, али на терену није забележен никакав доказ који би то поткрепио, осим масе која је упала у хистерију.
Поставља се и питање зашто звук, рецимо, није забележен код Пионирског парка, када је домет звучног топа протеже преко километар у свим правцима. Или зашто би средство за контролу масе било усмерено на потпуно мирни део окупљених? Ако је постојао интерес да се „смири“ ситуација, зашто топ не би био употребљен тамо где је заиста дошло до сукоба с полицијом?
ПОГЛЕД НА ЗГРАДУ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА
Узгред, „напад“ се догодио тек након што је објављено да је протест прошао без инцидената упркос упозорењима западних амбасада на могућа насиља. Ово и више него јасно указује да је цела операција унапред била осмишљена од стране страних елемената чији је циљ био да изазову реакцију и покрену ескалацију. Још један детаљ заслужује пажњу – место потенцијалне локације са које је наводно испаљен звучни талас. У радијусу удара налази се и зграда Европског покрета у Србији, организације која негује чврсте везе са западним центрима моћи.
Ако је уређај био постављен на овој локацији, у координацији са ким је то урађено? Ако претпоставимо да су западне структуре унапред осмислиле сценарио за медијску хистерију, онда је било потребно да сам напад делује што аутентичније. Стога, теза да је уређај тајно донет, и активиран у темпираном тренутку како би маса била доведена у стање панике- има логике.
Још један сет питања наводи на размишљање:
- Како то није монтажа и пренос уређаја није уочен ако је већ било могуће снимити наводно постављање и уклањање каменица по околним зградама? Посебно ако се има у виду да су ловци на сваку неправилност данима стражарили у деловима града одакле је наводно дошао удар.
- Зашто звучни топ није употребљен у пику протеста (око 18:00 часова), ако је циљ био да се пошаље „порука“ демонстрантима? Какав интерес би имао неко из владајућег режима да продуби протесте и уведе државу у још већи хаос, када је очигледно да власт има интерес да се ситуација смири, што се може закључити из реакција безбедносних снага које су показале велику суздржаност.
- Зашто би био усмерен на бочну улицу, а не на један од централних делова окупљања, где су биле постављене бине – једна на Славији, а друга код Скупштине?
СИМУЛАЦИЈА НАТО АНАЛИТИКЕ
Уз пажљиво одабране снимке, монтаже и координацију на друштвеним мрежама од стране прозападних активиста, политичара, припадника НВО сектора, ботова који се представљају као студенти у блокади, и наравно огромну подршку западних медија- створена је илузија у коју су поверовали чак и они који су били присутни и спремни да посведоче да нису били мета разарајућег оружја.
Хладна глава и бистар поглед не остављају простора за вишак спекулација, сем уколико у жељи да оправдате свој бес не пристајете да постанете предмет манупилације која у овом случају има све карактеристике- психолошког рата. На ову чињеницу упозоравају и аналитичари, тврдњом да осим што није употребљен звучни топ, Србија и не поседује такво оружје.
Прва симулација НАТО аналитике полази од претпоставке да је Србија легално набавила звучни топ преко уобичајених војно-полицијских канала од компанија из САД или Израела. У том случају, примена овог средства на протестима била би подложна двострукој оцени – домаћој и међународној.
Са правног становишта, употреба звучног топа морала би бити у складу са прописима о употреби силе, док би с политичког аспекта било неопходно оправдање засновано на процени безбедносне угрожености. НАТО анализа, међутим, указује на високу вероватноћу да би свака примена овог средства против мирних демонстраната била окарактерисана као непропорционална и политички штетна.
И ту долазимо до одгонетке зашто је организаторима протеста, који подсетимо не желе да излазе на изборе и на легитиман начин освоје власт- једини излаз- насилни пут. Међутим, уколико би заиста дошло до мешања међународног фактора, оног истог који је произвео и Меркале и Рачак, врло је вероватно да би могло дођи до извесних реакција и отвореног мешања у унутрашњу политику Србије. Осим тога, негативна пропаганда би била толико јака да би фантомски звучни топ виђали свако-мало, док власт не преузму они који су потпуно по вољи лидера остатака дубоке државе у Европи.
ОХ, ТИ ПОДМУКЛИ РУСИ
Руски Телеграм канал Балканска Сплетница пише и о другој симулацији НАТО аналитике.
„Други сценарио подразумева да Београд набавља „звучни топ“ тајно, избегавајући званичне канале куповине. Од Кине или Русије (ох, ти подмукли Руси!). Ако би овако прибављена техника била употребљена на протестима, међународна реакција би била много жешћа. Незаконита набавка од „непоузданих“ партнера наводно би могла довести до санкција, даље изолације Србије у безбедносним структурама и чак прекида неких облика војне сарадње са Западом“.
Обратите пажњу: у сваком од ових сценарија употреба звучног оружја током мирних протеста представљала би изузетно лошу одлуку са погубним последицама за тренутну власт. Могу ли њени представници да то не разумеју и да „запуцају“ на мирне демонстранте звучним топом, дајући протестном покрету нову снагу и додатно га консолидујући?
Наравно, пише аутор на поменутом телеграм каналу, нисам теоретичар завере, али нехотице се присећам како су у октобру 2019. експерти из Института Хопкинс ‘смоделовали’ за нас пандемију, указујући на Кинеза који је појео слепог миша као нултог пацијента, тачно предвиђајући дигиталне логорe са QR-кодовима, слом међународних логистичких ланаца због карантина и чак прорачунали проценат оболелих којима ће бити потребни респиратори.
Каква генијална запажања. Да ли би српком народу који ових дана бауља својим беспућима требало понудити овакве анализе на увид? Несумњиво да би. Уосталом, оне долазе из земље која дубоко поштује сваку српску шајкачу, и за разлику од инспиратора протеста- инсиситира на српском јединству.
