Џон Ватерс, ирски писац, коментатор и есејиста заиста нема «длаке на језику». Он се не устручава, не пактира, пише и мисли без компромиса. Ставови о модерној култури и орвеловској стварности коју живимо учинили су га дисидентом и ван Ирске у којој живи. Проказан од политичког естаблишмента, Ватерс је омиљен међу људима.
Словите за човека који се неће задовољити лепшом страном стварности и лаким питањима. Ваша увиди су добоко и разобличавајући. Да ли је то једини пут до истине?
Мислим да је поента у томе да у ономе што се назива ‘модерна’ култура, истина има тенденцију да буде замагљена и изобличена иза идеолошких конструкција које су представљене као лаке опције, опције које дају ,,добар осећај“, саосећање уместо нетолеранције, толеранција уместо предрасуда, и томе слично. Обично, када погледате дубље, открићете да је бар један део истине изопачен до непрепознатљивости, те стога треба да буде ‘спашен’ и ‘враћен’ пре него што се могу испитати неопходна питања. Међутим, постоји и конструисана лењост у нашој култури, где људи желе једноставност и лаке одговоре, па реагују против сваког покушаја да се ствари представе исправно и тачно. На пример, када људи говоре о ‘разлици у платама по полу’, говоре о изобличеној реалности која замагљује чињеницу да мушкарци раде дуже и у непријатним сатима, имају више прековременог рада и рада викендима, и слично, тако да разлика у укупној накнади има потпуно разумно објашњење. Али ако покушате да истражите ово, људи полуде. Ако питате људе када су последњи пут видели оглас у новинама за посао који нуди две различите плате — једну за мушкарце, другу за жене — никада вам неће дати одговор; само ће вриштати, викати и вређати вас. Било би лако пратити ову поремећену културу, зарад мирног живота, али ја једноставно немам потребну склоност да бих био задовољан са тим.
Привођење власника Телеграма у Паризу, забрана немачког листа Компакт, гушење протеста у Британији- намећу питање да ли демократија још увек живи на Западу. У којој мери савремена Европа држи до слободе говора?
Мислим да је демократија у западном свету мање-више завршена када је пао Берлински зид. Постоји веома занимљив есеј (на немачком) немачког филозофа Михаела Есфелда под називом Die Illusion der res publica, у којем он врло бриљантно излаже ову тезу. Срж његове тезе је идеја да је западна слобода, као и наше демократије и уставне републике, постојала искључиво да би представљала снажан контраст са совјетским комунизмом, који је био тираничан. То је био начин на који су западне земље разликовале себе од лоших момака иза гвоздене завесе! Али, заправо, наши лидери су увек завидели тиранима које су у јавности осуђивали, и тако, чим је комунизам завршен, Запад је почео да постаје тираничан — полако и суптилно на почетку, али са растућом злобом и одлучношћу. Сада су рукавице бачене и маска је спуштена. Западни политичари су увек мрзели слободу говора. Завидели су људима попут Стаљина, који није морао да подноси сталну критику. Сада живе сан!
У којој мери су алтернативни медији стали на пут индоктринацији од стране мас медија- да ли то буди наду да није све изгубљено?
Да, веома је важно да се одржи глас протеста. То је кључно за избегавање огромне нехуманости и окрутности. Ми у западном свету морамо да се ослободимо наших илузија, заснованих на деценијским самооправдањима које нам је пружала совјетска тиранија, која нас је довела до веровања да наши лидери нису способни да чине лоше ствари. Овде је витална улога коју играју алтернативни медији. Друга улога је да се разоткрије, колико је то могуће, псеудо-реалност коју граде купљени и корумпирани главни медији, који сада постоје само да би претворили свет у лажи. Ми смо као дечак који види да је цар го, и морамо наставити да говоримо то, без обзира на лажи које се износе о нама. Ако престанемо да говоримо, тиранија ће почети озбиљно.
Шта ће све одредити исход овог рата у Украјини- да ли од њега зависи то у каквом ћемо се свету пробудити?
Само пораз Демократске партије Сједињених Држава може спасити свет од ужасног рата. Ратом у Украјини у суштини управљају они, уз помоћ неколико европских марионетских држава. Овај рат није стварно о стварима о којима нас обавештавају — праву Украјине да одлучи да ли ће приступити НАТО-у, људима из Донбаса, црвеним линијама које су постављене од стране различитих страна и фракција. У ствари, ради се о стварању рата — и сваки рат истог обима би имао исти ефекат — који ће држати свет на стакленим ножицама, јер је то суштинско за обликовање тоталитаризма који се уводи. Одржавање популација у сталном страху, идеолошки подељених и самоуверено љутих на људе који не прихватају доминантан наратив, тј. псеудо-реалност. Главни инструменти ове стратегије потчињавања су пандемије, рат и климатске промене. Прелазећи између ових инструмената, нови тирани 21. века су решили да контролишу своје популације на начин који не зависи од идеологије или демократије, већ искључиво од пропаганде и страх-порнографије. Ово је сасвим другачија култура од оне у којој сам одрастао у Ирској у другој половини 20. века. То је дистопијски свет који смо замишљали да постоји само у удаљеним земљама и у књигама Џорџа Орвела.
Тврдите да су глобалне политичке силе допринеле "рату против човечанства." Можете ли објаснити на који начин видите улогу биолошког оружја у овом ширем контексту и како сматрате да оно може бити коришћено за контролу популације или остваривање политичких циљева?
Најсмртоноснији аспект ових биолошких оружја није директна штета коју чине ширињем вируса или слично, већ то што, у рукама тоталитарног режима, омогућавају стварање ‘одмах доступних болести’, које се могу користити за позивање на ‘опште добро’, што одмах чини целе популације подложним принудној тиранији. Ово је заправо далеко озбиљније од било којег вируса, јер онемогућава права и слободе на које се човечанство ослањало и од којих зависи. Ови инструменти у рукама психопатских лидера дају им могућност да затворе простор у којем је западно човечанство живело и дисало до недавно. Они имају моћ да претворе наше земље у затворе на отвореном, и заиста су то већ постигли током епизоде COVID-а.
У једном од својих интервјуа сте говорили о начину на који глобалне елите спроводе политичке агенде под маском "хуманитарних циљева." Како сматрате да биолошко оружје и пандемије могу бити искоришћени као алат за даље ширење контроле над популацијом и ограничавање слобода?
Главни механизам овог инструмента тираније је позивање на ‘опште добро’, што звучи као веома позитиван и благ феномен, али у стварности представља тиранично и прилично вештачко стање принудне солидарности које се користи не само да се притисне појединац, већ и да се охрабри сваки појединац да надгледа све друге. Као да се услови заточења и робовања користе како би се људи навели да спусте једни друге на исти ниво понижења и покорности. Али, све време се то представља као позитиван и добронамеран феномен, док се свако ко се не слаже проглашава непријатељем заједнице. Ове поруке су веома моћне, и лако се могу преносити и ширити уз помоћ корумпираних медија и напредне технике бихевиоралне психологије. Уколико људска раса не успе да нађе начин да се постави испред ових трендова и преокрене их, будућност је заиста веома мрачна, јер ће људско постојање суштински постати врста затвора у којем ће ‘шипке’ и ‘зидови’ изгледати као само апстракције и технички уређаји, али ће бити барем толико ограничујући као стварне гвоздене шипке и прави камени зидови.
