Проблем са ГОТВ (Go out to vote) кампањама у Србији је што ниједна до сада није испунила свој основни циљ: смањење корупције и бољитак друштва кроз предизборно асистирање „прогресивним“, односно „демократским“ прозападним снагама. Напротив, успехе свих досадашњих ГОТВ кампања, који су се огледали у резултатима избора који би уследили, пратило је бујање корупције, иако је током кампање обећавано нешто сасвим друго.
„ГОТОВ ЈЕ! ВРЕМЕ ЈЕ!“
Прву озбиљну ГОТВ кампању код нас спровео је „Отпор“, тада под фирмом студентске организације, пред изборе 2000. године.
Та кампања, кодно названа „Излаз 2000“, развијена је врло професионално у два стратегијски сјајно осмишљена дела, из чега су они оштроумнији и искуснији већ тада могли да закључе да „Отпор“ није био аутентична студентска организација.
Први део поменуте кампање, многи од нас се тога свакако сећају, назван је „Готов је!“. Кампања “Готов је!“ имала је за циљ мобилизацију политичких лидера, да учествују у високоризичним акцијама које су, углавном, биле јавне, како је наведено у једном од ретких научних радова објављених на тему ГОТВ кампања у нашој земљи.
Други део те кампање, назван „Време је!“, био је усмерен на саме гласаче и шире делове такозваног цивилног друштва.
Ове операције изведене су толико професионално и ефикасно, да су момци из „Отпора“, потом, направили међународну каријеру, изводећи, под фирмом „Канваса“, припремне радове за обојене револуције широм света.
КАКО ЈЕ ГОТВ КАМПАЊА ДОНЕЛА ПОБЕДУ ТАДИЋУ?
Следећу ГОТВ кампању, која се у техничком смислу такође показала успешном, организовао је Центар модерних вештина 2004. године. Циљ кампање била је мобилизација прозападних бирача на изборима за председника Србије након неуспешних избора 2002. и 2003. године, када је запретила „опасност“ да Томислав Николић победи Драгољуба Мићуновића или неког другог „демократског“ кандидата.
Кампања из 2004.године успела је да повећа излазност бирача за десетак одсто, са 38,8, колико је било на новембарским изборима 2003. године, на 47,76 одсто у јуну следеће године, када је Борис Тадић, пре свега захваљујући томе, победио Николића.
„ВИКИЛИКС“ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ
Сличне кампање организоване су 2006, 2008. и 2009. године, под фирмом „Изађи и гласај“, чега се, такође, многи од нас сећају. Циљ ових кампања био је да се помогне Демократској странци.
Колико су ове ГОТВ кампање биле од „шире“ важности, види се по депешама које је објавио Викиликс.
У депеши 06BELGRADE1277 каже се дословно да Демократска странка остаје кључ за краткорочну и економску транзицију Србије, због чега њена непотпуна припрема (за изборе) још више фрустрира, као и да ће бити потребан напоран рад и помоћ Запада кроз агресивне ГОТВ кампање.
У депеши Викиликса 06BELGRADE1294 наведене су речи тадашњег америчког амбасадора у Београду, да ће сви бити спремни да помогну агресивном ГОТВ кампањом, како би демократски бирачи били извучени на биралишта.
ПОЈАВА ПРОГЛАСА
Уследила је потом вишегодишња пауза у спровођењу озбиљних ГОТВ акција. Са становишта Запада, у Србији очигледно није било потребе за извођењем оваквих операција на бирачком телу. Такво стање потрајало је све до појаве ПроГласа.
Ова организација све до недавно била је класична ГОТВ организација: скуп познатих и угледних личности које анимирају неопредељене бираче у корист једне од политичких опција, под фирмом одбране „демократских“ вредности.
Прву ГОТВ акцију ПроГлас је извео од 7. новембра до 14. децембра 2023. године. Ова акција оцењана је успешном, јер је, у условима који су важили као неповољни, успела да одржи број изашлих бирача и унеколико повећа број опозиционих гласова.
Премда у нашем случају увек циљају само један сегмент резервоара неопредељених гласова, у правцу повећања утицаја прозападних снага које, јели, непрекидно обећавају да ће раскрстити са корупцијом и успоставити владавину закона и институција, ГОТВ кампање нису ни нелегитимне, ни незаконите. Увек је боље да на биралишта изађе што већи број гласача, идеално из свих делова политичког спектра.
Кључну сенку на ГОТВ операције, каквима смо до сада сведочили, међутим, баца чињеница да када су политичке снаге, за чији су се рачун изводиле ГОТВ операције, постизале успехе на изборима, захваљујући управо тој додатној мобилизацији својих бирача од стране „нестраначких“ и „угледних“ појединаца, оне потом уопште нису испуњавале прокламоване циљеве, због којих су бирачи додатно били мобилисани, нарочито не оне у вези са сузбијањем корупције.
Да је то тако, лако је утврдити чак и летимичним увидом у извештаје међународних организација које се баве стањем корупције у различитим земљама, као што је Транспарентност Србија.
ГЛАВОМ КРОЗ ФОРМУЛУ „ОВИ МОРАЈУ ДА ОДУ“
Корупција у нашем друштву, наиме, није смањена ни после ГОТВ операција спроведених 2000. године, ни после ГОТВ акција у корист прозападних снага 2004, а нарочито не након ГОТВ операција изведених 2006, 2007. и 2008. године.
Напротив, упркос врло успешним ГОТВ акцијама и победама снага за које су ГОТВ организације лобирале међу неопредељеним бирачима, увек испочетка под фирмом уређења друштва, демократије и сузбијања корупције, наша земља се 2012. године нашла у очају који је и тада хтела да одагна формулом „важно је само да ови оду…“.
То што је политичка смена 2012. године формално издејствована на изборима никога не треба да теши, нарочито након што су Европска комисија и Савет Европе нагло „демократизованом“ Томиславу Николићу, очигледно свом тадашњем фавориту, изборну победу честитали пре затварања биралишта.
ПРОГЛАС И ГРАЂАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ
Колегиница Ана Вуковић је пре више од годину дана утврдила и обелоданила да је ПроГлас директно повезан са невладином организацијом Грађанске иницијативе која се у међувремену нашла под лупом српских истражних органа, због новца добијаног од америчких агенција.
Деловање Грађанских иницијатива, а то је такође врло лако утврдити пуким увидом у њихов врло поштено сачињен сајт, до сада су финансирали многи геополитички актери са Запада.
Поред осталих, Грађанске иницијативе финансирају или су до сада финансирале Национална задужбина за демократију (НЕД), Фридом хаус, Фондација за отворено друштво, УСАИД, Европска комисија (иста она која је пре времена честитала Т. Н. победу на изборима), амбасаде САД, Норвешке, Холандије и Велике Британије, као и велики броја сличних институција и организација.
Уколико садашњим властима с правом спочитавамо неспорну чињеницу да, поред осталог, уживају врло широку подршку САД и Европске уније, апропо споразума из Брисела, Вашингтона и са Охрида, треба да будемо свесни да поменуте силе „јаја“ својих интереса распоређују и по другим српским политичким корпама и то не од јуче.
Молим на овом месту оне који сматрају да је финансирање друштвених активности из иностранства неважно или чак пожељно, да се уздрже и да разумеју да постоје и они који сматрају да амбасаде, НЕД, УСАИД и сличне организације не издвајају, односно да нису издвајале новац из хуманитарних и филантропских, већ интересних разлога.
Ово тим пре што аутор ових редова о раду НЕД-а понешто зна, пре свега пратећи догађања у НР Кини протеклих сада већ деценија, где је ова организација у више наврата одиграла врло лоше улоге у понекад крвавим покушајима дестабилизације те земље.
ПОЛИТИЧКИ ХОРИЗОНТ ПРОТЕСТА
Политички хоризонт студентског протеста постаће горућа и одлучујућа политичка тема у Србији ове године. Власт ће, упркос невероватним грешкама и глупостима које је правила и прави, чекати да бесконачно понављање излазака на улицу, као до сада, ослаби енергију протеста.
Прозападне политичке снаге вероватно ће, миц по миц, покушавати да се ставе на чело протеста или да га на неки други начин капитализују, што студенти за сада успешно избегавају.
Интелектуалци и политичари националне провенијенције апелују на савест побуњене омладине, да се ова привеже за јарбол етике и не наседа на зов политички заводљивих политичких сирена Запада за које, с правом, сматрају да су деструктивне по нацију, њен идентитет и државу.
СИРЕНА ПРОТЕСТА
Једна од поменутих политичких сирена је Иванка Поповић из ПроГласа, која је, гостујући 16. јануара на Телевизији Н1, што је такође лако проверити, дословно саопштила:
„...Студенти су урадили огромну ствар, ослободили су нас од страха, дали наду, а сада је једина пристојна ствар да им кажемо ‘хвала што сте то урадили, ко има снаге нека остане ту, али ми преузимамо сада’! Е, сад, то ‘ми преузимамо сада’ биће тест за нас, а последице ће осећати сви! Јесте да раније нисмо били успешни, али сад нам историја даје шансу и било би страшно да ту шансу не искористимо! Нама су студенти дали другу шансу!“
Не постоји реченица која је интензивније релативизовала студентски протест, од тврдње да побуњени студенти политички неуспешној „генерацији“ Иванке Поповић, заправо, треба да обезбеде последњу политичку прилику.
Судећи према предоченој изјави Иванке Поповић, студенти, са свим разлозима за протест и својим захтевима, треба да буду употребљени за улогу иницијатора, али и катализатора, пуког препакивања власти посредством идеје о прелазној влади, на шта, према скромном суду аутора ових редова, не би требало да пристану, нарочито не на прелазне владе у формату ПроГласа и Грађанских иницијатива.
Промена природе политичког система и кадровско препакивање у оквиру система напросто нису исто.
Предлога како искористити студентски протест за промене било је још и за сада је сјајно што се побуњени студенти држе подаље од те врсте политизације, односно злоупотреба, иако су неки од факултета, попут Економског факултета у Суботици, организовали трибине ПроГласа како би се створио утисак да студенти подржавају ову организацију и њене евроатлантске политичке циљеве.
ОД ГОТВ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДО ПОЛИТИЧКОГ АКТЕРА
Без имало сумње, ПроГлас трибинама по Србији покушава сада да се наметне као снага чији је циљ да обликује политички хоризонт студентског протеста, о чему сведоче изјаве Иванке Поповић. Од класичне ГОТВ организације, ПроГлас полако постаје непосредни политички актер.
Ово стога што се показало да прозападна страначка опозиција, због непопуларности својих лидера и недостатка програма, из ког би се видело шта они нуде друштву, а што није пуко противљење свему што Александар Вучић саопшти, напросто није у стању да прикупи неопходну подршку, упркос знатном паду популарности председника државе и нарочито његове странке.
ПроГлас је због тога принуђен да се измигољи из старе кошуљице ГОТВ организације и постане непосредни политички актер, што је значајан преседан и маневар до сада невиђен у политичком животу Србије.
Поставља се питање шта јесте прихватљив политички хоризонт студентског протеста, уколико ПроГлас одбацимо као маскировку непопуларних прозападних политичких партија, управо као рециклажу некадашње Демократске странке са свим њеним данашним политичким дериватима.
Као прихватљив политички хоризонт студентског протеста, а имајући у виду да огромна већина Срба жели темељне промене система, уместо просте кадровске смене на власти, пре би могао да буде национални уговор.
ОЗВАНИЧИТИ КЉУЧНЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ
Национални уговор би политички живот у Србији, од аморфне масе непринципијелности, отворене издаје Косова и Метохије, корупције која метастазира по читавом друштву, незаконитог спровођења интереса центара моћи и разорних страних утицаја, на шта нису имуни ни „власт“ ни „опозиција“, могао да начини чврстим и етички уоквиреним тако што би дефинисао и озваничио кључне националне интересе, међу којима општа борба против корупције, као несумњиве метастазе друштва, заузима једно од првих места.
Национални уговор, као хоризонт протеста, значио би да национално, уколико заиста јесте национално, не искључује грађанско, уколико то грађанско заиста јесте грађанско.
Није то никаква оригинална мисао, већ аксиом свих промена, уколико желимо да промене заиста буду промене.
То би нас довело до недостајуће равнотеже у политичком спектру, брже кристализације бистријих политичких понуда, укључујући и оне кадровске, али и до изласка из политичке кризе која прети да изазове унутарнационалне сукобе и буђење деструктивних политичких идеја, за које смо мислили да су одавно у историји.
Кључни испит који студенати треба да положе, јесте да својим протестом не дозволе да се са прљавом водом борбе против корупције на улицу проспе сама нација, односно да борба против корупције остане, као до сада, тродеценијско мртво слово на папиру, а да се од свега настави погубна политика пузајућег признања Косова и Метохије и тапкања у месту званом пријем у Европску унију, нарочито након што су њене кључне чланице исказале вољу за наставком рата у Украјини.
ПРЕКИНУТИ СРПСКИ ПЕРИОД „ЗАРАЋЕНИХ ДРЖАВА“
Мера поменутог просипања прљаве воде је кључ данашње политичке кризе, разуме се под условом да политички актери у Србији поседују најминималнији капацитет за постизање стратегијског друштвеног, односно националног договора.
У противном, радећи у целини науштрб националних интереса, а задовољавајући се и даље политичким агрегатним стањем сукоба и распаљивања страсти унутар разорног бинарног политичког кода, само ћемо наставити бесмислену друштвену агонију која траје деценијама, налик ономе што се у древној Кини називало, а и данас се назива, Периодом зараћених држава. Посреди је, наиме, једна од најважнијих лекција из историје кинеске цивилизације, која се непрекидно држи у тој земљи, а какву ми до данас нисмо ставили пред себе.
Општи национални договор једини је излаз из разорног бинарног политичког агрегатног стања. Без националног уговора, у стратегијском смислу, уопште није важно ни ко ће да „оде“, ни ко ће да „дође“.
Наше друшво ће без тог базичног договора остати паноптикум спорадичне смене различитих лица која ће само стварати привид друштвене динамике, које у ствари нема, а изван те опсене остаћемо тек политички паноптикон, немоћан да реши и једно своје важно питање, па била то и борба против корупције.
