Пажњу светске јавности протеклих недеља одвукле су царине које администрација Доналда Трампа уводи осталим глобалним играчима, а пре свих НР Кини. Отуда је део извештаја о раду кинеске владе, који је Свекинеском народном конгресу током „два заседања“ поднео премијер Ли Ћијанг, а који се односи на развој технологија шесте генерације, остао потпуно незапажен.
„Усмерићемо механизам за повећање финансирања индустрија будућности и подржати индустрије, као што су биопроизводња, квантна технологија, уобличена вештачка интелигенција и 6Г технологија“, навео је у извештају кинески премијер.
РАЗВОЈНО ПРЕТИЦАЊЕ САД
Кинески лист „Чајна дејли“ наводи да још увек не постоји универзално прихваћена дефиниција ове технологије, али да се очекује да би 6Г мреже требало да имају знатно нижу латенцију (период слања захтева серверу и обраде), уопште узевши већим брзинама и већим опсегом у односу на мреже 5Г.
“Што је још важније, 6Г ће бити у могућности да подржи интеграцију космичких, ваздушних, копнених и поморских комуникационих технологија”, навео је лист „Чајна дејли“, уз напомену да Кина намерава да комерцијализује мреже 6Г до 2030. године. Након развојних искорака од „седам миља“, које је Кина предузела и остварила у областима развоја инфраструктуре – нарочито железнице, производње машина, рачунара и рачунарске опреме, мобилних телефона, телекомуникација, космичког програма и аутомобилске индустрије, развојно претицање САД у области 6Г технологија Кини би могло да донесе видљиву и опипљиву технолошку предност.
„ЧАЈНА ТЕЛЕКОМ“ ЧИНИ ПИОНИРСКЕ КОРАКЕ
Кинески медији тим поводом известили су да је компанија „Чајна телеком“ недавно добила национални патент за развој кључне технологије интеграције 6Г сателитско-копнених система, постављајући, како лист наводи, технички темељ за изградњу потпуно повезане мреже „космос – ваздух – земља – море“. Истраживања техничких стандарда почињу у јуну.
“Како би промовисао интеграцију сателитских и копнених система, ‚Чајна телеком‘ предводи национални пројекат ‚Технологија приступа сателитске комуникације 6Г и умрежавање’, предлажући приступ који користи технологију копнене мреже за подстицање развоја сателитских комуникација.
Ванг Џићин, лидер групе ИМТ-2030 (6Г), владине платформе која ради на промоцији 6Г технологија и међународној сарадњи, изјавио је овим поводом да ће истраживање техничких стандарда за 6Г у Кини почети у јуну ове године, а фаза техничког истраживања биће завршена до 2027. године. Прва верзија техничких спецификација за стандарде 6Г технологије очекује се да буде финализована до марта 2029. године.
КИНА ВЕЋ САДА У ПРЕДНОСТИ
Ли Фучанг, директор Центра за истраживање бежичних технологија на Истраживачком институту „Чајна јуником“, тврди да се око 70 одсто технологија, које се користе у 5Г и 6Г мрежама, преклапају и у том контексту предложио је интегрисани приступ за унапређење 5Г и 6Г технологија, заснован на потражњи коју предводе истраживања и развој 6Г.
Вен Ку, председник Кинеског удружења за комуникационе стандарде, приметио је да Европска унија, САД, Јапан, Јужна Кореја и друге земље и региони раде на истраживањима технологија шесте генерације, али да Кина има јединствене предности, јер је постигла значајан напредак у 5Г инфраструктури, што јој даје неспорну предност у истраживању 6Г технологије. „Напредак у примени 5Г је као изградња доброг моста и пута за 6Г, а напори за промоцију велике примене 5Г поставиће чврсте темеље за развој 6Г, који је још увек у раној фази“, рекао је Вен.
ПРОБНА 6Г МРЕЖА ЈЕ ПОСТАВЉЕНА
Лист „Чајна дејли“ пренео је да је тим кинеских телекомуникационих инжењера јула прошле године успоставио први пробни пункт мреже 6Г на отвореном који интегрише комуникацију и вештачку интелигенцију. “Експериментална мрежа постигла је значајна побољшања у кључним комуникационим параметрима, укључујући капацитет, покривеност и ефикасност”, изјавио је Џанг Пинг, академик Кинеске академије инжењеринга и професор на Пекиншком универзитету поште и телекомуникација.
“Чајна дејли“ напомиње да поменута експериментална мрежа служи као платформа за институције које спроводе теоријска истраживања и почетну верификацију кључних 6Г технологија, али и да ефикасно смањује праг уласка у 6Г истраживање, чинећи га, како је наведено, приступачнијим за иновације.
НИЗ БЕЗБЕДНОСНИХ ПИТАЊА
Након што је постало јасно да је у области 4Г и 5Г технологија Кина сустигла своје глобалне такмаце, пре свих САД, пре неколико година почело је да се говори о увођењу технологија шесте генерације.
Према наводима из једне студије Института за стратегијске студије, који је присутан у Лондону, Вашингтону, Сингапуру, Бахреину и Берлину, драматично повећање капацитета и смањење латенције за пренос бежичних података, које обећава 6Г, омогућиће креирање апликација на новим квалитативним нивоима, а ови ефекти одразиће се на упоредне националне економске перформансе и војне способности држава.
Развој кинеских технологија шесте генерације стога би могао да кључно утиче не само на технолошку трку долазеће силе са САД, већ би могао да покрене додатни низ безбедносних питања, поред оних које је на Западу покренула примена кинеских 5Г технологија.
УТИЦАЈ НА МЕЂУНАРОДНУ РАВНОТЕЖУ ВОЈНИХ СПОСОБНОСТИ
Институт за стратегијске студије констатује да су забринутости око националне безбедности повезане са 5Г мрежама фокусиране на потенцијал шпијунаже и саботаже кроз присуство опреме, док ће мреже 6Г директно утицати на међународну равнотежу војних способности.
“На пример, једна од очекиваних војних употреба 6Г је брзо, поуздано и сигурно преношење много већих количина података између брзо покретних војних платформи, укључујући и у свемиру за рано упозоравање на балистичке ракете“, наведено је у једном од истраживања поменутог института.
“До сада, Вашингтон није приоритетизовао развој телекомуникација нове генерације у оној мери као Пекинг, посебно у примени 5Г инфраструктуре и услуга. Као резултат тога, долази до дугорочног слабљења америчке индустрије телекомуникацијске опреме. Истовремено, САД и даље имају снаге у својим иновационим екосистемима, и америчке фирме су добро позициониране у кључним омогућавајућим технологијама за телекомуникације наредне генерације, као што су софтверске и полупроводничке технологије”, наведено је у истраживању Института за стратегијске студије.
РАЗВОЈ ПОД ОКРИЉЕМ ДРЖАВЕ
“Кинески приступ технолошком развоју вођен је државом и она настоји да усмери све ресурсе нације под директним утицајем владе, као и да манипулише тржиштима и глобалним стандардима у своју корист. Овај државни приступ помогао је кинеским фирмама и истраживачким институцијама у великој мери. Од занемарене улоге у глобалној телекомуникационој индустрији осамдесетих, Кина сада заузима предност у многим аспектима 5Г бежичних телекомуникација, чиме ствара снажну основу за даљи напредак. Ово се одражава у метрима за развој 6Г, као што су пријаве патената и имплементација релевантних омогућавајућих или претходних технологија”, констатовано је у истраживању Института за стратегијске студије.
ТЕХНОЛОШКИ МЕЂАШ У ГЕОПОЛИТИЧКИМ ОДНОСИМА
Да ли је кинеска зависност од технолошког увоза из САД прошлост?
Земље Запада предвођене САД рачунале су све до прошле године на кинеску зависност од увоза западних компоненти. Та стратегија САД „начета“ је пробојем који је начинио „Хуавеј“, али и остали кинески произвођачи, као и развојем кинеске вештачке интелигенције. Уколико је истраживање Института за стратегијске студије од пре три године предвиђало да ће се кинеска „способност развоја 6Г суочавати са великим ограничењима због наставка зависности од страних технолошких инпута и америчког циља да циља ове зависности кроз извозну контролу, као и друге мере”, то је данас случај у знатно мањој мери.
Отуда кинески скок на Г6 и значај који ће Г6 имати по питањима војне безбедности заиста може да буде један од технолошких међаша у геополитичким односима 21. века. Ипак једну ствар је Институт за стратегијске студије лако предвидео и то предвиђање важи до данас: конкуренција у области 6Г технологија између Кине и САД све више ће захватати тржишта трећих земаља, како све више земаља буде градило инфраструктуру телекомуникација наредне генерације – са импликацијама на међународне технолошке екосистеме и глобалну равнотежу технолошке, а отуда и војне моћи.
БРЗИНА ПРЕНОСА ОД 100 ГИГАБИТА У СЕКУНДИ
Да Кина у том технолошком, економском и безбедносном двобоју са САД није без шанси, показује такође незапажена вест од 2. јануара ове године, коју је пренео лист „Саут Чајна морнинг пост“ из Хонгконга, да је Кина постигла велики пробој у области комуникације између сателита и тла посредством ласера, што би могло да отвори пут за мреже 6Г и друге примене, укључујући даљинско истраживање са ултрависоком резолуцијом и технологију сателитског позиционирања нове генерације. Кинези су, наиме, саопштили да су њихови истраживачки тимови постигли брзину преноса слика од 100 гигабита у секунди током тестирања.
„Овај успех – 10 пута бржи од претходног рекорда – постигнут је између земље (камионске станице) и једног од 117 сателита који тренутно чине „Ђилин-1“ констелацију“, саопштила је компанија „Чанг Гуанг сателит“ која је извела овај експеримент.
ИСПРЕД СТАРЛИНГА ИЛОНА МАСКА
Према речима Ванг Хангханга, водећег истраживача у поменутој кинеској компанији, овај развој већ сада ставља „Чанг Гуанг сателит“ испред „Старлинка“ Илона Маска. „Масков ‚Старлинк‘ је открио свој систем ласерске комуникације између сателита, али још није имплементирао комуникацију између сателита и тла путем ласера. Ми мислимо да они можда имају ту технологију, али ми смо већ започели са великим имплементацијама“, рекао је Ванг.
„Планирамо да имплементирамо ове јединице за ласерску комуникацију на све сателите у ‚Ђилин-1‘ (сателитској) констелацији како бисмо побољшали њихову ефикасност, са циљем повезивања 300 сателита до 2027. године“, навео је Ванг.
НАРЕДНИ КИНЕСКИ КОРАЦИ
Ова информација иде у прилог томе да је Кина заиста сустигла САД у многим областима технолошког развоја и да би на плану развоја мрежа 6Г током наредних година заиста могла да начини продор и претекне свог највећег глобалног изазивача.
До тада, Кина ће, према писању тамошњих медија, наставити паралелно да убрзава истраживање и развој иновација у области 6Г технологија, уз унапређење сопствене 5Г мобилне мрежу како би достигла ниво 5Г-А, судећи барем према новом плану за изградњу података и инфраструктуре који је објављен недавно.
„Спровођење овог плана може убрзати изградњу 'дигиталне Кине', промовисати развој дигиталне економије и унапредити модернизацију и дигитализацију националног система управљања“, рекао је за кинески лист „Глобал тајмс“ почетком ове године Ванг Пенг, сарадник пекиншке академије друштвених наука.
“До 2029. године, основна структура кинеске инфраструктуре података биће углавном завршена, са системом за циркулацију и употребу података, екосистемом за индустрије повезане са подацима, као и механизмом за изградњу и рад инфраструктуре података, према плану који су заједнички објавили Национална комисија за развој и реформе, Национална управа за податке и Министарство индустрије и информационих технологија”, навео је почетком ове године „Глобал тајмс“.
КАМПАЊА ПРОТИВ КИНЕСКИХ ПРОИЗВОЂАЧА
Циљ плана је, наводи лист, да дефинише будућу визију за развој инфраструктуре података, да води напредак у изградњи инфраструктуре података, омогући циркулацију података, подстиче развој примене података и створи јединствено национално тржиште података.
Свој оптимизам, Кина свакако црпи из успеха који је постигла са 5Г технологијама. Телекомуникациони уређаји пете генерације уграђивани су не само у Кини, већ и широм света, укључујући и саме САД које су након тога почеле да воде праву кампању против кинеских произвођача, под изговором да је угрожен безбедносни систем САД.
Развој кинеских технологија пете генерације поставио је добар темељ за развој 6Г технологија, уз непрекидно унапређење онога што Кинези називају 5Г-А технологијом.
Томе у прилог сведоче и бројке. У Кини је лане, до краја новембра, изграђено 4,19 милиона нових 5Г базних станица. Мрежа 5Г примењује се у 74 од 97 главних категорија националне економије. У земљи постоји више од 15.000 пројеката 5Г+ индустријског интернета, који ефикасно подстиче развој производне индустрије и представља праг кинеске 6Г технологије.
