Клемент Шопов је бугарски политичар и народни посланик национално-конзервативне странке „Препород“ (Vazrazhdane). Рођен 1992. године у Монтреалу, Канади, по струци је инжињер, а поред бугарског говори и енглески и француски језик. Као посланик у Народном сабрању, Шопов важи за једног од истакнутијих гласова унутар покрета „Препород“, залажући се за очување националног суверенитета, противећи се уласку Бугарске у еврозону и увођењу евра, као и бранећи конзервативне ставове по питањима попут регулације коцкања и породичних вредности. Учествовао је у међународним делегацијама, укључујући и функцију заменика члана Парламентарне скупштине Савета Европе, а био је активан и на дипломатском плану, кроз сусрете са члановима америчког Конгреса поводом разговора о заједничким конзервативним приоритетима.
У овом интервјуу Шопов износи оштро критичко виђење тренутног правца којим се Бугарска креће, тврдећи да отуђена глобалистичка елита подрива демократску одговорност и национални суверенитет. Покрет „Препород“ представља као средство за враћање контроле у руке народа, осврћући се притом на најосетљивија политичка питања, укључујући евро, централизацију Европске уније, односе са Русијом и шири успон национално-конзервативних покрета широм Европе. Разговор пружа непосредан увид у све снажнију политичку струју која настоји да редефинише место Бугарске у све оспораванијем и подељенијем европском поретку.
Господине Шопов, чини се данас Бугарска подељена између глобалистичке технократске елите и грађана који имају осећај да им суверенитет постепено измиче. Да ли „Препород“ видите као политички инструмент кроз који бугарски народ може поново да поврати демократску контролу над својом државом?
Да. Глобалистичка елита у Бугарској и Европској унији подрива демократију. Пример за то јесте одбијање да се одржи референдум о приступању Бугарске еврозони. Као што знате, „Препород“ је покренуо прикупљање потписа за расписивање референдума о том питању. Национални закон налаже да, уколико више од 400.000 грађана затражи одржавање референдума о одређеној теми, парламент нема право да ту иницијативу одбије. Међутим, супротно закону, глобалистичка већина у парламенту одбацила је захтеве грађана, погазивши право више од 600.000 људи да на законит начин одлучују о будућој националној политици по том питању.
Полемика о увођењу евра све је оштрија. Ви и ваша странка упозоравали сте на економске ризике и ризике по суверенитет. Које конкретне опасности, по вашем мишљењу, прете Бугарској сада када је лев напуштен?
Недавни подаци о инфлацији и даље изазивају забринутост, иако се тренутне годишње стопе крећу око 3-3,5 одсто (на пример, подаци из јануара 2026. показивали су приближно 3,5–3,6 одсто). Ако погледамо шта се догодило у Хрватској након уласка у еврозону, када је реч о инфлацији, а Бугарска крене сличним путем, могли бисмо да се суочимо са дуготрајним инфлаторним притисцима.
Оно што посебно забрињава у вези са еврозоном јесу два аспекта: одрицање од суверенитета у области фискалне и монетарне политике, као и сам начин функционисања Европске централне банке.. У условима појачаних геополитичких потреса, одрицање од националног суверенитета у монетарној и финансијској политици може имати неповољне последице по мање државе попут Бугарске, будући да веће земље унутар еврозоне могу вршити утицај на Европску централну банку у правцу вођења политика које првенствено одражавају њихове интересе, а не нужно специфичне потребе Бугарске. Што се тиче самог функционисања система еврозоне, монетарна политика може бити сувише спора у реаговању на брзе економске и геополитичке промене које ће уследити у наредним годинама - а још спорија у препознавању последица које те политике имају на живот бугарских грађана.
Ваша странка често се суочавала са оптужбама да је „проруска“. Да ли сматрате да се такве оптужбе користе као политичко оружје како би се ућуткала свака критика НАТО политике и става Европске уније према рату у Украјини?
Наравно. Сваки глас неслагања у Европи одмах се проглашава проруском позицијом. Глобалистичка елита која контролише Европску унију није у стању да прихвати критику. Они верују да су природно предодређени да буду на власти и да ће сломити сваку врсту опозиције. Не могу ни да замисле да су направили грешку у вези са ратом у Украјини.
Наш став је проевропски, јер Европа може имати корист само од добрих односа са Русијом. Русија поседује огромне ресурсе који могу покретати европску индустрију, као што је то био случај и пре рата. Међутим, овај рат и прекид односа са Русијом донели су штету управо Европи, јер су економије европских држава поднеле највећи терет. Ми желимо просперитетну Европу; добри односи са Русијом један су од начина да се обезбеде просперитет и избегне рат.
Широм Европе сведочимо видљивом успону национално-конзервативних покрета - од средње Европе до западних престоница. Да ли Бугарску видите као део тог ширег цивилизацијског заокрета и како бисте описали идеолошко место „Препорода“ у оквиру тог европског „буђења“?
Наравно. Бугарска је земља која је била део источног блока. Данас видимо да су грађани тих земаља у великој мери национално-конзервативни. „Препород“ је странка која се не плаши да изнесе свој став, без обзира на то да ли је он популаран или непопуларан. Ми се залажемо за истину, што је препознато и од стране појединих представника руководства Европске уније.
У том смислу, наша улога је јасна. Наш став по свим питањима која се тичу Бугарске гласи „Бугарска на првом месту“. То значи да смо спремни да сарађујемо са сваком државом, све док су наши национални интереси испоштовани. Не постоји друга странка у Европи која истовремено може да се састаје са републиканским конгресменима и представницима Јединствене Русије. Наша улога је понекад веома контроверзна, јер постављамо стандарде радећи ствари које друге европске странке не раде. Међутим, управо тиме ми стварамо нову нормалност.
Европска унија напредује са плановима за увођење дигиталног евра и даљу фискалну централизацију. Да ли дигитални евро видите као неутрално технолошко унапређење или као потенцијални инструмент финансијске контроле који би могао да поткопа национални суверенитет и индивидуалне слободе?
Наравно, те планове видимо као додатну консолидацију моћи Европске комисије. Видели смо на шта су спремни током грчке дужничке кризе, када је Европска централна банка ограничила ликвидност грчким банкама након што је грчка влада одлучила да одржи референдум о спровођењу мера штедње које је наметала Тројка. Из тога је јасно да Комисија може да користи Европску централну банку као инструмент наметања фискалних политика државама. Сличне притиске видимо и у случају Мађарске, посебно у области миграционе политике, иако у нешто другачијем облику. Дигитални евро је само још један корак у правцу ширења моћи европских елита, које све више осећају да им власт измиче како се мењају политике и изборне преференције грађана Европе.
Дебате у области културе о такозваној „woke“ идеологији, образовању и традиционалним вредностима постају све интензивније широм Европе. Како „Препород“ дефинише своју културну мисију у Бугарској и које конкретне политике бисте спроводили у циљу одбране националног идентитета и традиционалне породичне структуре?
Наша улога је да бранимо традиционалне хришћанске вредности. У том циљу, били смо иницијатори два закона који су усвојени у последњих годину и по дана у Бугарској: закона о забрани ЛГБТ пропаганде у школама и закона о јавном регистру педофила. Оба закона имају за циљ заштиту породице и деце. Када је реч о националном идентитету, предложили смо више закона у циљу његове заштите, али они за сада нису усвојени. Међу њима су закон о страном утицају, закон о бугарском језику, закон о хришћанском образовању у школама, као и закон којим се уводи минимум од 50% бугарске музике на националном радију. То су само неки од примера мера које смо предложили.
У Сједињеним Америчким Државама, политички повратак Доналда Трампа његове присталице описују као „контрареволуцију“ против либералног естаблишмента. Да ли сматрате да се слична политичка динамика одвија и у Европи, и које поуке - ако их има - бугарске патриоте могу да извуку из америчког искуства?
Да, у људима свакако постоји жеља да се ситуација у Европи врати у неку врсту нормале. Неолиберални талас је многе људе гурнуо у супротном правцу. Из америчког искуства можемо да извучемо поуку о степену координације и јединства који су америчке патриоте показале како би оствариле своју победу. Успели су да осмисле план и да га доследно спроведу. Сада је време да и Европа учини исто.
Недавно сте, у сарадњи са организацијом Patriots Network, били коорганизатор веома успешне конференције „Конзервативна револуција у Европи“ одржане у Софији која је окупила национално-конзервативне посланике Европског парламента, народне посланике из Европе, интелектуалце и јавне личности. Које су биле главне теме и који су кључни закључци конференције?
Теме су биле: миграције и увоз радне снаге; евро и будућност еврозоне; дехристијанизација и етно-демографске промене у Европи; као и глобални тероризам и његов утицај на све државе. Главни закључак је да се све западне земље суочавају са истим проблемима. Решења могу да буду различита, у зависности од културних, политичких и економских специфичности, али је неопходно да делујемо заједно како бисмо зауставили глобализацију и процес брисања националних традиција, идентитета и култура.
