Предстојећи избори у Јерменији, заказани 7. јуна, посматрају се као својеврсни стрес-тест система власти Никола Пашињана, успостављеног након „Плишане револуције“ 2018. године. Упркос критикама и недостатку трајне подршке у различитим периодима, њему је пошло за руком да консолидује власт и ослаби опозицију. Међутим, његов рејтинг је у паду, а политички систем остаје нестабилан и у великој мери зависи од излазности бирача.
ИЗБОРИ ИМАЈУ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ КАРАКТЕР
Исход избора непосредно ће утицати на регионалну безбедност Јужног Кавказа. То су први избори након што је Јереван 2023. године у потпуности изгубио контролу над непризнатом Нагорно-Карабашком Републиком, што је из корена променило политичку стварност региона. Данас Јерменија постаје поприште надметања Русије, Запада, Турске и Азербејџана. Истовремено се бележи постепено спољнополитичко удаљавање Јеревана од Русије, иако су званични канали дијалога и даље очувани.
Ови избори имају егзистенцијални карактер: реч је о томе каква ће бити сама Јерменија - „историјска“ или „реална“, како то формулише Пашињан. Његов концепт „Реалне Јерменије“ подразумева одустајање од максималистичких историјских претензија, редефинисање улоге Карабаха и стављање нагласка на државу у њеним садашњим границама, без рата. То изазива сукоб различитих тумачења унутар друштва, као и између дијаспоре и државе.
Опозиција је расцепкана и за сада није способна да формира јединствен алтернативни центар. Могући су различити коалициони сценарији, али недостаје трајно стратешко јединство. Исход избора у великој мери зависи од излазности и способности супротстављених страна да мобилишу своје бирачко тело.
БЕЗ КОНАЧНОГ ОДГОВОРА О ПОЛИТИЧКОЈ БУДУЋНОСТИ ЗЕМЉЕ
Европске интеграције Јерменије, у свом садашњем облику, не представљају реалну путању ка чланству у Европској унији: недостају кључни параметри - нема безвизног режима, нити јасно одређеног хоризонта чланства. Реч је пре о уклапању у одређени идеолошки оквир него о практичном економском пројекту.
Истовремено, Русија већ обезбеђује низ основних и свакодневних могућности за становништво - радну мобилност, могућност запошљавања без додатних препрека, новчане дознаке и социјално-економску стабилност за значајан део домаћинстава.
Стога супротстављање Европске уније и Евроазијске економске уније има вештачки карактер: стварног избора по принципу „или - или“ нема, јер европска перспектива остаје неодређена и дугорочна, док сарадња са Русијом већ функционише.
С тим у вези, наглашава се потреба за прагматизацијом односа, одустајањем од јавних полемика и преласком на разматрање конкретних проблема и узајамних пропуста.
Избори не дају коначан одговор на питање политичке будућности Јерменије. Без обзира на то ко ће однети победу, дугорочна унутрашња поларизација и надметање спољних утицаја остаће присутни. Главни закључак јесте да се ситуација неће окончати изборима: политичка борба и преиспитивање курса Јерменије биће настављени, а за Русију је важно да задржи прагматичан дијалог без обзира на исход.
ЕВРОАЗИЈСКИ ФОРМАТ НАСУПРОТ ЕУ ФОРМАТУ
Учешће Јерменије у Евроазијској економској унији остаје кључни чинилац њеног економског развоја и земљи доноси најопипљивије и најконкретније користи у поређењу са алтернативним интеграционим правцима. Значајан део спољнотрговинске размене Јерменије отпада на Русију, активно се развијају везе са Казахстаном и Белорусијом, а у оквирима евроазијског простора формирају се стабилни производни ланци.
Унутар Евроазијске економске уније обезбеђени су јединствени царински и регулаторни услови који јерменском бизнису фактички омогућавају директан и бесцарински приступ тржиштима држава чланица.
С друге стране, европска интеграција у већој мери има политичко-реторички и медијски карактер, док је са економског становишта праћена знатно вишим баријерама за приступ тржишту, повезаним са строгим техничким и регулаторним захтевима. Из практичне перспективе, управо евроазијски формат остаје повољнији за структуру јерменског извоза и пословања.
Процене могућег иступања Јерменије из Евроазијске економске уније указују на значајне негативне последице: смањење извоза, раст трошкова за произвођаче - посебно у агроиндустријском сектору и производњи алкохолних пића - смањење броја логистичких компанија и додатни притисак на сектор услуга.
Истовремено, у теорији се разматра могућност комбиновања различитих интеграционих вектора. У случају да Јерменија преусмери свој курс ка Европској унији и евентуално измени свој интеграциони избор, у експертским круговима могло би да се интензивира питање прикључивања Азербејџана евроазијским интеграцијама, али ни у том случају не би било речи о непосредном и брзом приступању.
Као најреалнији сценарио помињу се флексибилни облици сарадње - пре свега продубљена зона слободне трговине („ЗСТ+“), проширење сарадње на инвестициону сферу, јавне набавке и поједине секторске споразуме, имајући у виду да је Азербејџан већ чланица Заједнице независних држава и да има специфичну структуру спољне трговине.
При томе се приступ тржишту Евроазијске економске уније посматра као потенцијално позитиван економски фактор.
МИРОВНА АГЕНДА НИКОЛА ПАШИЊАНА
Резултати парламентарних избора у Јерменији посматраће се као кључни фактор даље трансформације регионалне безбедности и динамике јерменско-азербејџанског процеса нормализације.
Премијер Никол Пашињан ослања се на мировну агенду, која обухвата разграничење и смањење тензија са суседним државама. Алтернативни политички сценарији, повезани са евентуалном победом опозиције, могли би бити праћени оштријом реториком и покушајима ревизије садашњег курса, али расцепканост опозиције, непостојање јединственог центра и ограничени ресурси умањују вероватноћу радикалне ескалације.
У случају формирања коалиционе владе могућ је и трећи сценарио, у којем би кључни преговарачки процеси Јеревана са суседима могли бити стављени у стање мировања до коначног решавања питања формирања власти у земљи.
Русија задржава значајну улогу у региону и делује као један од кључних посредника, одржавајући дијалог како са Јерменијом тако и са Азербејџаном.
При томе се не може говорити о „повлачењу“ Русије са Јужног Кавказа; реч је о трансформацији самог региона. Москва истовремено задржава своју укљученост у регионалне процесе.
ОПОЗИЦИОНЕ СТРАНКЕ УБЕДЉИВО ИСПРЕД ВЛАДАЈУЋЕ?
Требало би скренути пажњу да је ова анализа завшена уочи сусрета новинара са шефом јерменског представништва Gallup International Association Арамом Навасарјаном који је представио најновије резултате истраживања јавног мњења од 22. маја ове године.
Према тим подацима, када би избори били одржани у надељи након 22.маја, за владајућу странку „Грађански уговор“ гласало би 28,8 одсто испитаника, за блок странака „Снажна Јерменија“ 14,9 одсто, за блок „Јерменија“ 12,1 одсто, за странку „Просперитетна Јерменија“ 8,7 одсто, а за странку „Крила јединства“ 5,8 одсто.
Испоставља се да би четири опозиционе политичке снаге које прелазе изборни цензус заједно освојиле 41,5 одсто гласова, док би владајућа странка добила 28,8 одсто.
За странку „Демократија, закон и дисциплина“ гласало би 3,4 одсто испитаника, за странку „Светла Јерменија“ 2,9 одсто, за „Шнорхапетакан“ 2,8 одсто, за „Нову снагу“ 2,7 одсто, за опцију „Против свих“ 1,9 одсто, за странку „Република“ 1,3 одсто, за странку „У име Републике“ 0,5 одсто, за странку „Кочари“ 0,4 одсто, за Јерменски национални конгрес 0,3 одсто, за Хришћанско-демократску странку 0,2 одсто, за странку „Национално-демократски пол“ 0,2 одсто, за странку „Демократска консолидација“ 0,1 одсто, за странку „Алијанса“ 0,1 одсто и за Реформистичку странку 0,1 одсто.
Неважеће листиће предало би 0,9 одсто испитаника, 8,6 одсто одбило је да одговори на питање, док се 3,4 одсто није изјаснило.
У телефонском истраживању, спроведеном од 19. до 21. маја, учествовало је 1.102 испитаника.
