Ако ЕУ настави овим путем, изневериће идеале на којима је основана - идеале очева оснивача. Морамо да делујемо против тога. Охрабрује ме то што све већи број посланика у Европском парламенту сада каже да се ово мора променити и спреман је да се супротстави овом развоју. То је у најбољем интересу ЕУ и њених суседа, каже у разговору за наш портал Фернан Картајзер, посланик Европског парламента из редова луксембуршке странке Алтернативна демократска реформска партија (ADR).
Господине Картајзер, како бисте оценили тренутну ситуацију у Европској унији, имајући у виду ратнохушкачке тенденције, леволибералну идеологију која је у многим аспектима постала ауторитарна, као и цензуру са којом се данас суочава свако ко износи независно мишљење? Какав је ваш први утисак о садашњем тренутку у ЕУ? Да ли је реч о нечему новом?
Ново је - и рекао бих да је ирационално и опасно. Разочаран сам правцем у којем Европска унија иде. Ирационално је зато што је у супротности са нашим економским интересима - на пример, са нашим односима са Русијом. У супротности је са нашим безбедносним интересима јер, уместо да тежимо стабилности, улазимо у трку у наоружавању. А опасно је зато што су, као што сте поменули, наше слободе све више угрожене ширењем система цензуре. Ако ЕУ настави овим путем, изневјериће идеале на којима је основана — идеале својих очева оснивача. Морамо дјеловати како бисмо то спријечили. Охрабрује ме то што све већи број посланика у Европском парламенту сада говори да се ово мора промијенити и спреман је да се супротстави овом правцу. То је у најбољем интересу ЕУ и њених сусједа.
Један сте од најгласнијих заговорника мира и обнове односа са Русијом. Због тог става суочавате се са стигматизацијом и медијским остракизмом. Како се лично носите с тим? И да ли имате савезнике у Европском парламенту који би се супротставили овом све тоталитарнијем правцу?
Када сам почео да се залажем за то, знао сам да ћу бити изолован и изложен критикама. То је често случај када сте међу првима који покрећу неку политичку иницијативу и супротстављају се нечему. Људи који то чине извесно време наилазе на тешкоће, али се ствари временом могу нормализовати како све више људи буде делило тај став. Верујем да ће политички курс који заступам на крају превагнути, јер се заснива на рационалнијим разматрањима од политика које спроводе лидери попут госпође фон дер Лајен, госпође Калас и других.
Питали сте ме о савезницима. Мислим да су моји најјачи савезници међу бирачима. Временом ће избори показати да они који се залажу за мир добијају већу подршку од оних који подстичу конфронтацију. То видим и у својој земљи: док ме неки критикују због одласка у Русију, много више људи ме подржава и каже: „Да, ово је прави пут. Не слажемо се са званичном политиком.“ Јавно мњење се мења - и мислим да на крају побеђујемо.
Ово делује посебно важно уочи избора за Европски парламент, имајући у виду све већи јаз између политичких елита и обичних грађана. Да ли бисмо могли да очекујемо неку врсту „револуције здравог разума“?
Надам се. Елитe иду у једном правцу, а народ у другом. То управо осликава јаз који сте поменули. Ако владе изаберу изузетно скупу политику - попут поновног наоружавања - то неизбежно иде на рачун социјалне сигурности, здравства и образовања. А народ то не подржава. Људи не доживљавају Русију као претњу. Русија нам се никада није обратила ни са једном претећом поруком. Криза је географски ограничена на Украјину и тај проблем морамо да решимо. Изван Украјине, Русија не представља никакву општу претњу европским државама. Људи то разумеју. И упркос пропаганди, дугорочно неће подржати масовну милитаризацију.
Како оцењујете изгледе за приближавање Сједињених Држава и Русије и могућност сусрета председника Путина и Трампа? Да ли би такав сусрет донео нешто ново Европи?
Сви смо били разочарани што до самита у Будимпешти није дошло и што је одложен. Надам се - и верујем - да ће ускоро покушати да одрже такав самит. Сједињене Државе такође трпе због финансијског терета подршке рату у Украјини. Председник Трамп се више пута ограђивао од тог рата, називајући га ратом свог претходника. Он га не жели, али је наследио ту кризу. Суочен са изборима следеће године, он је такође изложен притиску своје базе, која је углавном против рата.
Имајући у виду ову унутрашњеполитичку ситуацију, верујем да ће председник Трамп настојати да успостави нови приступ према Русији - било када је реч о Украјини, контроли наоружања, економским односима или укидању санкција. Још не знамо у каквом ће се облику то остварити, али сам оптимиста да ће тежити новом односу, јер му је потребан успех у спољној политици.
Још једно питање, из перспективе обичних Европљана. ЕУ је створена као мировни пројекат, али данас изгледа као да се претвара у ратни пројекат - уз убрзану милитаризацију у свим областима живота. Зашто се то сада дешава?
То се дешава зато што нас воде људи са агендом која није утемељена и уверљива. Не постоји само јаз између елита и народа; постоји и подела између држава чланица ЕУ - између оних које су традиционално русофобне и оних које то нису.
Институције ЕУ су под снажним утицајем балтичких држава: комесар за спољне послове је из Естоније, а комесар за одбрану из Литваније. Њихови ставови нису широко прихваћени широм ЕУ. Истовремено се формира супротни пол: Мађарска, Словачка, можда Чешка и друге земље. Не заборавимо да неке државе остају неутралне - Аустрија, Ирска - а друге су културолошки блиске Русији, попут Грчке и Кипра.
Дакле, унутар Савета ЕУ постоји велики потенцијални блок држава спремних да се супротставе садашњем курсу. Од држава се захтева да издвајају 5% БДП-а за одбрану - што је за већину нереално. У Немачкој и другде, млади се противе војној регрутацији јер не виде никакав смисао у овој милитаризацији. Отпор расте свуда - у државама, парламентима, јавном мњењу, међу младима. Све ће то довести до великог неуспеха садашње агенде.
Једини начин да се то избегне јесте промена политике на највишим нивоима ЕУ - а до тога би могло доћи ако Русија помогне тако што ће јасно ставити до знања да не представља претњу. Као што је то учинио министар Лавров, Русија би требало да настави да шаље поруке да је спремна за разговоре о контроли наоружања у оквиру ОЕБС-а и другде.
Верујем да Русија већ дискретно преговара са Сједињеним Државама, али мора и јавно да комуницира са ЕУ, која тренутно нема прави дипломатски канал са Москвом. Русија се у овом тренутку понаша разумније од ЕУ, па би требало да преузме иницијативу. То би помогло Европљанима да реагују.
