Повод за побуну студената у Бангладешу крајем јуна и почетком јула 2024. године била је одлука тамошњег Високог суда, донета 5. јуна те године, којом је поново успостављен систем квота за запошљавање у државној служби. Поменути систем запошљавања подразумевао је тридесет одсто „сигурних државних послова“ за потомке бораца из рата за независност 1971. године.
У земљи са високом стопом незапослености међу младима, као што је Бангладеш, студенти су ово видели као неправедан систем заштите кадрова владајуће проиндијске Авами лиге. Покренути су протести и истакнути захтеви у вези са реформом система заснованог на непотистичкој селекцији државних службеника.
ФАКУЛТЕТИ БЛОКИРАНИ, СТУДЕНТИ НА УЛИЦАМА
Побуњени студенти, окупљени око организације „Студенти против дискриминације“, блокирали су факултете и потпуно обуставили све активности на универзитетима. Барикадама су блокирани улази у кључне државне факултете и универзитете у Даки и Читагонгу. Рад администрације универзитета и предавања били су у потпуности паралисани, а блокаде су се из кампуса и са факултета брзо прелиле на главне саобраћајнице и железничке пруге.
Није постојало вођство протеста у класичном смислу. Постојао је систем координатора и субкоординатора. Одлуке су доношене на онлајн састанцима и дељене посредством друштвених мрежа.
Власт је притом често деловала нервозно и непромишљено. Када су шесторица координатора била приведена, а полиција објавила видео запис у којем приведени позивају на прекид протеста, остали координатори су преко друштвених мрежа објавили да је изјава дата под притиском и протести су били настављени. Хапшење или привођење неколицине координатора није аутоматски прекидало протесте, нити је штетило самој структури организације. Постојало је више нивоа руководства, па су други координатори преузимали комуникацију и организацију.
ПОГИНУЛО ОКО 1.400 ЉУДИ
Студенти су се, међутим, убрзо сукобили са полицијом и омладином Авами лиге, а тадашња премијерка, Шеик Хасина, није их штедела у погледу јавних квалификација, „частећи“ их изразима који су врло озбиљно указивали на издају земље и њених интереса.
Сукоби на улицама ускоро су ескалирали, а влада је, потом, увела полицијски час и ограничила употребу интернета.
Према истрази Канцеларије УН за људска права, између 1. јула и 15. августа 2024. могло је бити убијено приближно 1.400 људи, уз 44 погинула полицајца.
Важно је, међутим, нагласити да се број од приближно 1.400 погинулих односи на све смртне случајеве повезане са протестима и насиљем у том периоду, а не само особе које су усмртиле полицијске снаге.
Уједињене нације су, наиме, документовале бројна убиства из освете која су се догодила након пада владе 5. августа, а која обухватају, поред убистава полицајаца, и бројна убиства припадника и присталица Авами лиге и других организација.
ПРЕЛАЗНОМ ВЛАДОМ ДО „ПОШТЕНИХ“ ИЗБОРА
Након оставке Шеик Хасине и њеног бекства у Индију, формирана је прелазна влада Бангладеша, на чије је чело доведен нобеловац Мoхамaд Јунус, као морално неспорна личност.
Јулска револуција изнедрила је Јулску повељу којом су побуњени студенти огласили, показаће се, само тобожњи почетак борбе против корупције, а за ослобођење отетих институција.
Међутим, овај период у ствари је обележио безбедносни вакуум са међуетничким тензијама, све дубљи економски проблеми и политичка трвења око тога да ли би Авами лиги Шеик Хасине требало забранити деловање.
Након реформи које је спровела прелазна влада на челу са Мохамадом Јунусом, 12. фебруара ове године одржани су први „слободни парламентарни избори“ у Бангладешу. На овим изборима је више него убедљиву победу, у рангу изборних победа Радничке партије Северне Кореје, гле чуда, однела прозападна Бангладешка националистичка партија (БНП) на челу са Тариком Рахманом, док је Авами лиги бивше премијерке Хасине учешће на изборима било ускраћено. Истовремено је, на референдуму, усвојена и нова Уставна повеља Бангладеша.
КО ЈЕ СТУДЕНТИМА У БАНГЛАДЕШУ „ЗАПАЛИО ЖИТО“?
Студенти су након окончања уличних протеста формирали сопствену, Националну грађанску партију, односно „политичко крило“ свог покрета, рачунајући на финансијску и логистичку подршку коју су до тада уживали.
Како би постигли што убедљивији изборни резултат, ступили су у коалицију са партијом Џамат е Ислами и на крају доживели тежак дебакл. Од укупно триста места у скупштини Бангладеша, студентима је припало свега шест, док је БНП-у, који је до пада Шеик Хасеине био минорна политичка снага, припало чак 212 места.
На први поглед и лако се може констатовати да су током „реформске“ 2025. године, док је земљом управљала прелазна влада беспрекорног нобеловца Мохамада Јунуса, студентске вође, које су почеле да се појављују и оглашавају у јавности, врло брзо ушле у јавне сукобе, а сам студентски покрет суочио се са оптужбама за ароганцију и узимање правде у своје руке кроз уличне притиске и чистке на универзитетима.
Забележени су чак и скандали у вези са изнудама, у оквиру којих су појединци употребљавали студентски покрет као покриће за криминалне радње. Ове појаве су врло брзо компромитовале почетни ореол студентске политичке невиности, изузетности и недодирљиве праведности.
СЦЕНАРИО НИЈЕ ПРЕДВИЂАО ИЗЛАЗАК СТУДЕНАТА НА БИС
Све ове чињенице нису спорне и оне јесу нарушиле слику опште моралне недодирљивости студентског политичког покрета у јавности Бангладеша, али прави узрок потпуног политичког дебакла побуњених студената треба тражити у нечему другом.
Од почетка студентске побуне у Бангладешу, јавности је било сасвим јасно, премда то можда није било баш лако уочити одмах, да новац и логистику за протесте обезбеђује мрежа невладиних организација АННИ којом координира „Форум Азија“, кровна организација кроз коју су америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), УСАИД, Међународни републикански институт (ИРИ) и Фонд за отворено друштво финансирали широку мрежу невладиних органиазција у Бангладешу, а која је тамошњем студентском покрету, кроз НВО сектор на терену, дистрибуирала финансијску и осталу логистичку подршку поменутих америчких фондација, али само док су протести трајали.
Када су протести престали и када је током „прелазног периода“ на чело државе дошао нобеловац Мохамад Јунус за ког се тврдило да ће рестартовати систем, невладин сектор је једноставно напустио студенте, чија је улога тиме била завршена.
У недостатку финансијске и укупне логистичке подршке невладиног сектора, студентска политичка организација је на крају доживела дебакл, јер више није располагала новцем и организационом логистиком.
ЈУНУСОВО ЛИЦЕ „ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА“
Сам Јунус је, иначе, Нобелову награду за мир добио 2006. године, као оснивач система за микрокредитирање у сарадњи са Грами баном, „за напоре да створе економски и социјални развој одоздо“. Награда је додељена за развој система микрокредита, односно малих зајмова сиромашним људима без класичног обезбеђења.
Нобелов комитет оценио је да економски и социјални развој доприносе трајном миру, демократији и људским правима. Посебно је истакнута улога микрокредита у економском оснажењу жена, које су чиниле већину корисника услуга Грамин банке.
Али, ствар постаје знатно занимљивија када се види да је Јунус, заправо, на челу низа, односно читавог система невладиних организација.
Ево зашто је то важно.
ПАИРС И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Угледни индијски аналитичар, Џајбал Надуват, бележи у оквиру свог истраживања („Америчка помоћ и промена режима у Бангладешу“, 25. март 2025) да је само УСАИД и само уочи избијања протеста обезбедио 270 милиона долара, уз додатних 90 милиона који су били у припреми, за утицај на политичке исходе у Индији и Бангладешу.
Између америчке фискалне 2020. и 2024. године, у НВО сектор Бангладеша се, у збиру, слило 2,29 милијарди долара помоћи, од чега је 1,73 милијарде долара дошло само од УСАИД-а.
То је довело до стварања програма ПАИРС, односно програма ИРИ-ја који је, како Надуват наводи, понео назив „Програм подршке промовисању одговорности, инклузивности и отпорности, Бангладеш“ (Promoting Accountability, Inclusivity and Resiliency Support Program, Bangladesh) – према процурелом извештају објављеном на америчком информативном сајту The Grayzone у септембру 2024. године.
Надуват наводи да овај програм пружа упечатљив увид у сложену шему која је обухватала обуку и финансирање различитих актера, од група цивилног друштва и студентских активиста до музичких уметника, па чак и припадника LGBTQI+ заједнице, како би се јавно мњење окренуло против премијерке Шеик Хасине.
БНП НИЈЕ У СТАЊУ ДА „УСПЕШНО МОБИЛИШЕ ОПОЗИЦИЈУ“, АЛИ...
У овом извештају наведено је да опозициона БНП није у стању да „успешно мобилише опозицију“, али се истовремено признаје да она и даље представља „најизгледнију странку која би у будућности могла да доведе до промене власти“.
„У документу је наглашена стратегијска усмереност на појединце који се противе влади, као и на оно што се назива ‚специфичним маргинализованим заједницама‘, попут Бихараца, других етничких мањина и LGBTQI+ заједнице у земљи. Наводи се да би те мањине могле бити искоришћене за унапређење агенде промена, уз тврдњу да их је ‚теже потиснути и да често могу да допру до шире публике својим демократским и реформским порукама‘, као и да су, с обзиром на свој друштвени статус, мање изложене ризику да привуку неповољну пажњу владе.
Према извештају, припремни радови на операцији започели су основном проценом спроведеном убрзо након избора 2018. године. Почетна фаза обухватила је групне и појединачне интервјуе са 304 ‚информанта‘ у различитим окрузима Бангладеша и идентификовање 170 демократских активиста који би сарађивали са ИРИ-јем на дестабилизацији политике Бангладеша“, навео је Надуват.
ПОСЕБНУ УЛОГУ ДОБИЛИ СУ АДВОКАТИ УМЕТНИЦИ
Посебно важну улогу имали су адвокати и уметници, нарочито музички извођачи. Тако су адвокати, који су пружали бесплатне услуге побуњеним студентима, заправо били корисници ИРИ-јевих грантова за такозване „заговарачке активности“, попут адвоката Товфика Ахмеда.
Надуват наводи да је ИРИ доделио једанаест грантова за „заговарачке активности“ уметницима, музичарима и уметничким организацијама, што је довело до стварања 225 уметничких дела која су обрађивала политичка и друштвена питања.
У старту је било обучено 77 активиста, а са 326 грађана је разговарано ради формулисања 43 препоруке за „јавне политике“.
НИШТА БЕЗ МАЊИНА И МЕДИЈА
„Поред ПАИРС-а, постојали су истовремено и накнадни програми. На пример, постојао је још један пројекат ИРИ-ја, између фебруара 2021. и септембра 2022. године, за који је НЕД обезбедио 900.000 америчких долара, са циљем да се ‚појача глас маргинализованих, нарочито младих и жена, у политичкој дебати и доношењу одлука‘ и да се изграде капацитети жена политичких лидера, изабраних представника и политичких кандидата да учествују на изборима и преузму руководеће функције на субнационалном нивоу“, навео је Надуват.
У извештају НЕД-а за прошлу годину, иначе, наведено је да је власт у Бангладешу преузела прелазна влада на челу са добитником Нобелове награде Мохамадом Јунусом, са задатком да стабилизује земљу и покрене дуго очекиване реформе усмерене ка одговорној владавини и слободним изборима.
„У овом преломном тренутку за Бангладеш, корисници грантова организације НЕД деловали су као храбри и независни гласови, помажући да се јавност информише и заштити демократски простор. Портал Netra News, основан у изгнанству уз почетну финансијску подршку НЕД-а, одговорио је на изазов тренутка брзо и јасно. Када је влада на седам дана искључила интернет, Netra News је ангажовао свој десеточлани тим, укључујући дописнике који су радили у самој земљи, како би обезбедио независно извештавање у реалном времену док су се догађаји одвијали.
Њихово извештавање пробило је блокаду информација, пружајући кључне податке како грађанима Бангладеша тако и међународној јавности, те истовремено оснажујући основну мисију НЕД-а: подршку слободном протоку информација у репресивним окружењима“, наводи НЕД у свом извештају.
НОВАЦ ОД УСАИД-А НАСТАВИО ДА СТИЖЕ, АЛИ ВИШЕ НЕ ПОБУЊЕНИМ СТУДЕНТИМА
„Неколико дана након што је прелазна влада Бангладеша преузела функцију, УСАИД је са њом потписао развојни споразум вредан 200 милиона америчких долара, за оно што је описано као подршка „унапређењу развоја, јачању управљања, ширењу трговине и стварању већих могућности за народ Бангладеша да изгради светлију и просперитетнију будућност“, констатовао је Надуват, указујући посебно на насиље које је од присталица нове власти претрпела хиндуистичка заједница у Бангладешу.
ШТА ЈЕ ГОВОРИО МАЈК БЕНЦ?
Џајбал Надуват подсећа и на видео-снимак са мреже „Икс“, из фебруара ове године, који је поделио Илон Маск.
Посреди је интервју са бившим америчким званичником Мајком Бенцом, који је потврдио да је незадовољство унутар америчког Стејт департмента исходом избора у Бангладешу 2018. године, који је Шеик Хасину вратио на власт, подстакло америчке званичнике да се консултују са УСАИД-ом и од стране НЕД-а финансираним ИРИ-ем, о стратегијама за дестабилизацију њене владе.
„Имајући у виду широку подршку коју је њена странка уживала међу бирачима, подстицање политичких немира сматрано је јединим одрживим путем ка постизању промене режима“, наводи Надуват.
ШТА ЈЕ КОНТЕКСТ?
Поставља се, стога, питање: шта је контекст догађаја у Бангладешу? Да ли је НЕД-у, УСАИД-у, ИРИ-ју и Џорџу Сорошу, који јесу издашно финансирали НВО сектор у Бангладешу, заиста толико било стало до тамошње омладине и њене будућности, или су посреди били (и) неки нама теже уочљиви интереси?
Шеик Хасина свргнута је са власти 5. августа 2024. године. Постоје два врло рационална објашњења за њен одлазак.
Први је очигледан. Власт бивше премијерке била је ослоњена на Индију и Њу Делхи. Уз све своје мане, та власт се кретала ка развоју обострано корисне добросуседске сарадње.
Западни центри моћи који стоје иза НЕД-а, УСАИД-а, ИРИ-ја и Фонда за отворено друштво и те како су имали разлога да промене ситуацију у вези са тим у своју корист, нарочито након што је Бангладеш пре пет година постао члан Нове развојне банке БРИКС-а. Од тада до краја прошле године Бангладешу је поменута банка одобрила повољније кредите од оних које би иначе добила на Западу, у износу од 450 милиона долара.
Иако је Индија иступила против убрзаног пријема Бангладеша у БРИКС, у пакету са Пакистаном, а имајући у виду акције које су САД предузеле против Њу Делхија ове године, убацујући у ту земљу илегалне груп сачињене од америчких и украјинских паравојних и војних структура, јасно је да поменутим центрима моћи не иде у прилог јачање односа на релацији Индија – Бангладеш, као ни Индија све удаљенија од „Квада“ и све интегрисанија у БРИКС, нарочито Индија која је на убрзаном путу ка решавању спорова које има са Кином.
Друго објашњење тиче се, наводног, америчког захтева, упућеног Шеик Хасини (према њеној тврдњи), да САД успоставе контролу над острвом Сен Мартин у Бенгалском заливу, где је Вашингтон планирао да успостави ваздухопловну базу ради супротстављања Кини.
Џајбал Надуват наводи да су управо Американци веровали да је подршка Индије учврстила власт Шеик Хасине, чинећи њену владу „ауторитарнијом и корумпиранијом“ и тиме „нагрижавајућом“ у погледу „демократског оквира Бангладеша“.
АМЕРИЧКО АНГАЖОВАЊЕ УСМЕРЕНО ПРОТИВ ИНДИЈЕ
„Из њихове перспективе, америчко ангажовање било је средство за супротстављање утицају Индије, смањење доминације Авами лиге и отварање већег политичког простора за алтернативне гласове – што је представљено као суштински елемент демократског управљања. Мотиви који стоје иза пројекта промене режима могли би се налазити у свим овим факторима или у било којем од њих, у испреплетеној мешавини: геополитици, подстакнутој стратешким надметањем САД и Кине; жељи да се ‚обнови демократија‘ слабљењем онога што је виђено као ‚све ауторитарнији режим који је подупирала Индија‘; или чак реакцији интересних група повезаних са везама између актуелног прелазног руководства Бангладеша и утицајних кругова у САД“, наводи Надуват.
Искуство Бангладеша показује нам да је шири геополитички и безбеднедносни контекст пресудан код тумачења онога што се дешава око нас.
„Спроведен кроз наизглед добронамерне интервенције, читав спектар операција утицаја развио се у потпуну изградњу мрежа заступања. Организације цивилног друштва, медијске и забавне куће, као и организације на локалном нивоу, истовремено се користе за ширење конструисаних наратива. Бангладеш је упозоравајући пример начина на који се моћ све више користи посредством мрежа и наратива вођених одређеним агендама“, наводи Надуват.
Деловање свих институција као што су УСАИД или НЕД, које, како наглашава Надуват, подстичу глобалне мреже политичког утицаја и манипулишу светским поретком на начине који одговарају њиховим експлоататорским погледима на свет, а скривени су иза фасада помоћи и подршке, треба препознати и спречити.
„Опасност коју представљају стварна је и опипљива, чак и док су њихови начини деловања непрозирни и нејасни“, упозорио је Надуват.
