Можете ли нам дати нешто подробнији увид у актуелни политички тренутак у Европској унији, када је реч о санкцијама Русији, убрзаној милитаризацији ЕУ и широко распрострањеном антируском и провоjном расположењу?
Хвала вам на прилици. То је стварност са којом се свакодневно суочавамо у Европском парламенту.
Али, као што можемо да видимо, у оквиру БРИКС-а и широм великог дела Глобалног југа настаје један другачији, слободнији свет. Формира се нови светски поредак и верујем да смо сведоци краја такозваног монопола Запада у доношењу одлука.
Поносна сам што представљам своју бугарску странку „Препород“.
Разумемо и подржавамо идеје мултиполарног света: мир, културну и економску размену и истинску сарадњу. То су конструктивне теме о којима би политичари требало да разговарају.
Насупрот томе, мој свакодневни рад у Европском парламенту обележава деловање естаблишмента који понавља исте испразне пароле - прекидање дипломатских односа, заоштравање тензија и увођење нових пакета санкција. Свима нам је познато да те санкције пре свега наносе штету нашим сопственим привредама. Као чланица Одбора за економска и монетарна питања, то могу да потврдим на основу података које анализирамо.
Уочавам да европско руководство постаје све очајније. Чак се разматра и кршење дугогодишњих финансијских и правних начела. На пример, већ су осмислили механизам за конфискацију камата остварених на замрзнутој руској имовини - што је само по себи нечувен чин.
Затим предлажу да се „мобилише“ целокупан износ замрзнуте имовине, око 200 милијарди евра. „Мобилисати“ је само еуфемизам за конфискацију. Не можете нешто користити као средство обезбеђења ако то не поседујете. Ако то узмете, крадете.
Ко би улагао у место у којем се отворено разматрају такви поступци?
Ова економска изолација штети конкурентности Европе. Али има наде, јер Европа није цео свет. Глобални економски систем не завршава се на границама Европске уније.
Бугарска је приступила Европској унији 2007. године, али не зато да би један систем административне контроле заменила другим. Ми, као Бугари, имамо право да одржавамо билатералне односе. Политички споразуми нису уговори о ропству; они могу и морају бити предмет поновних преговора када је то неопходно. Ми у странци „Препород“ отворено се залажемо за поновно преговарање о условима нашег чланства у ЕУ.
Притисак који се врши на Бугарску - да приступи еврозони, затвори термоелектране на угаљ и прихвати прописе погубне за нашу националну привреду – представља облик новог колонијализма. Ово питање покрећемо и у Бугарској и у европском контексту. Имамо партнере широм Европе који деле ову забринутост и настоје да реформишу ЕУ како би она служила грађанима, а не неизабраним бирократама.
Као Бугари и као учесници дијалога БРИКС-а и Европе, желимо да б удемо мост мира и дипломатије између Истока и Запада.
То ме доводи до следећег питања. Бугарска је политички сврстана уз Запад, али је географски ближа Истоку. Можемо ли очекивати настанак новог савеза земаља које деле заједничке вредности, идентитете и политичке визије? Да ли Источна Европа данас предводи Европу када је реч о вредностима?
Да, и то је нешто што сам чула и у Западној Европи. Многи кажу да чекају да Источна Европа покаже храброст и поведе „праве Европљане“, јер ми још увек имамо политичку кичму. Не желимо да се одрекнемо своје културе, идентитета, историје нити националних држава.
Данас права политичка подела није на левицу и десницу. Она постоји између оних који желе да очувају националну државност и оних који желе да је избришу.
Постоји значајан простор за сарадњу међу земљама Централне и Источне Европе. Словачка и Мађарска већ бране своје националне интересе, иако се суочавају са снажним притисцима и притисцима праћеним малтретирањем од стране Европске комисије. Уколико им се у том правцу придружи и Чешка, имаћемо још једног снажног партнера за Европу суверених нација.
Иако још нисмо на власти, представљамо дипломатски мост за одбрану интереса Бугарске на међународном плану. У Европи имамо партнере - на пример, Суверене демократе у Чешкој. Заједно смо основали нову посланичку групу „Суверена Европа, суверене нације“. Сви су говорили да је то немогуће, а ипак исписујемо историју. Уверена сам да ће нам се придружити и Бугарска и Немачка.
Ми представљамо суверене народе Европе, а не елите.
Веома сте активни у Европском парламенту, где браните интересе Бугарске и вредности за које се залажете. Да ли се у Бугарској или у Европском парламенту суочавате са цензуром, изопштавањем, притисцима медија или стигматизацијом? Како се носите са тим?
Да, наравно. Свако ко припада овом делу политичког спектра зна да смо у ову борбу ушли свесни да она неће бити нимало лака. Да смо желели лак посао и плату, могли смо да се придружимо некој од странака естаблишмента. Али моје колеге и ја имали смо каријере и пре него што смо ушли у политику. Нисмо се бавили политиком зато што нисмо имали чиме другим да се бавимо, већ зато што су наше земље угрожене.
Спремни смо на медијске притиске и институционално противљење. Критике често нису искрене - оне су плаћене, понављају се и не почивају ни на каквим аргументима. Избегава се стварна расправа.
У Бугарској је влада увела санкције против приватних компанија које организују путовања у Русију. Казна износи милион лева. То је покушај успостављања нове Гвоздене завесе. Ако људи не могу да путују, не могу да разговарају и не могу сами да се увере, онда дијалог није могућ. Зато је независно новинарство, попут вашег, од суштинског значаја.
Хвала вам. За крај, још једно питање: Да ли сте оптимистични када је реч о наредним изборима за Европски парламент? Могу ли они довести до стварања нових национално-конзервативних савеза? Може ли Европа да се ослободи ултралибералне идеологије и „воукизма“?
Пролазимо кроз изузетно динамичне промене на међународном плану - можда највеће од завршетка Хладног рата, па чак и од Другог светског рата. Све се изнова преуређује.
Већ смо покренули гласања о неповерењу Европској комисији.
На томе радимо заједно са другим политичким групама и независним посланицима Европског парламента. Оно што нас уједињује јесте глас разума и здравог расуђивања, који све више добија на снази.




