Бура протеста и блокада захватила је Србију након трагедије у Новом Саду у којој је погинуло 15 људи. Симбол ових протеста је црвена шака и порука „крваве су вам руке“ као и проливање црвене боје која би требало да симболизује крв. За разлику од протеста прошле године, који су изазвани масовним убиствима у ОШ „Владислав Рибникар“ и селима Мало Орашје и Дубона, сада се на челу протеста налазе особе које се представљају као вође неформалних, студентских група. Србија је већ једном доживела обојену револуцију и поново се нашла пред сличним изазовом.
ОД РОК ИЗБОРА ДО ОТПОРА
Када размишљамо о феномену обојених револуција, обично нам је 5. октобар прва асоцијација и често се говори како је Србија била авангарда у тим процесима. Међутим, Словачка је прва посткомунистичка држава у којој су примењене неке „прото-методе“ обојених револуција у циљу мотивисања омладине како би излазашла на изборе. По узору на америчку кампању Rock the Vote – Марек Капуста 1998. године организује Rock Volieb илити Рок избори, акцију која је преко разних концерата имала циљ да на изборе изведе младе, до тада, углавном аполитичне људе. Акција Rock Volieb успева да утиче на младе између 18. и 21. године, чија је излазност на ранијим изборима у просеку износила само 20 одсто. Словачка омладина је у знатној мери утицала на пад премијера Владимира Мечјара. Да је иза пада владе Мечјара стајао Запад тј. САД сведочи изјава Мадлен Олбрајт која је Мечјарову Словачку окарактерисала као „црну рупу у срцу Европе“. Касније ће Капуста помагати студентима у Србији при стварању прве, неформалне студентске организације, тзв. „Отпор“.
ПУТ ПЕСНИЦЕ - ОД СЛОВАЧКЕ ДО ЈЕРМЕНИЈЕ
Симбол Отпора, стиснута песница, у суштини је један плагијат преузет управо из словачког искуства, тј. препознатљив црно-бели графички модел песнице се налазио на насловној страни једног словачког панк албума. Њујорк тајмс је писао да је Отпор функционисао захваљујући великом приливу новца из САД-а. Само је ЦИА за рушење Милошевића издвојила 25 милиона долара. Поред наведених суме, за рушење Милошевића Велика Британија и Немачка су издвојиле још 35 милиона долара. Након 5. октобра, чланови Отпора на челу са Срђом Поповићем су формирали нову организацију „КАНВАС“ која се бави преношењем искуства из Србије другим земљама у борби против „ауторитарних режима“. Зато није необично да се песница јавља на протестима широм света, да се по истом моделу „извози“, и то у Грузију 2003. године током „Револуције ружа“ када је коришћена од стране организације „Кмара“ тј. „Доста“, у Украјину 2004. године током „Наранџасте револуције“, када је коришћена у кампањи под називом „Пора“ тј. „Време је“ па и у Јерменију 2008. године, под слоганом „Хима“, тј. „Сада“, када ће „револуционари“, додуше са неуспехом, покушати да смене демократски изабрану власт која се опирала пенетрацији страних финансијских могула и организација, Сороша, НЕД-а и Рокфелера.

КРИВИЦА МОРА БИТИ ПЕРСОНАЛИЗОВАНА
Симбол песнице је последњи пут коришћен током протеста Black Lives Matter (BLM), организације која је основна 2013. године у циљу борбе против расизма и прекомерне употребе полицијске силе против црначког становништва. Организација је постала позната 2020. године након смрти Џорџа Флојда када су покренути насилни протести широм САД са циљем дестабилизације Трампове администрације пред наступајуће изборе. Међутим, искуство транзиције је утицало на грађане да почну да игноришу позиве на борбу и временом је симбол, али и назив „Отпор“ почео да изазива искључиво негативне асоцијације. То је натерало планере обојених револуција да прибегну другачијем приступу. Наиме, према том плану, противник, тј. онај ко се налази на врху пирамиде власти мора да се дехуманизује и да буде изложен најстрашнијим оптужбама. Кривица мора да буде персонализована како би сав бес становништва могао ефективно бити усмерен ка једној тачки, уз пратећу визуелну стигматизацију како би порука остала упечатљива.
КРВАВА ШАКА ПЛАЋЕНА НОВЦЕМ ХОДОРКОВСКОГ
Индивидуализација кривице има за циљ да се створе поделе унутар власти, односно, намера је да се изврши притисак на државне функционере да се дистанцирају од оптуженог како би се изазовао „дворски пуч“ или распад Владе. Најдрастичнија примена те методе је посведочена након избијања рата у Украјини. Проукрајински демонстранти, финансирани од стране одбеглог олигарха Михаила Ходорковског, први су употребили симбол крвавих шака у једном ширем контексту и на тај начин га учинили препознатљивим. Они су носили и делили фотографије председника Владимира Путина које су биле прекривене „крвавим“ отисцима шака, са пратећим узвицима и повицима да је „злочинац“ и да су му „руке крваве“.
АЛБАНИЈА ЗА „КУЛТУРУ“ ПРОТЕСТА
Симбол крвавих шака се први пут организовано користио у Албанији, када је у марту 2003. године основан покрет „Мјафт!“, који има исто значење као грузијска Кмара, „Доста“. Мјафт представља организацију која се првобитно бавила друштвеним пробелмима Албанаца као што је, првенствено, борба против крвне освете и примене обичајног права Кануна Леке Дукађинија, али и питања организованог криминала и трговине људима. За своју делатност, организација је 2004. године добила награду УН-а за допринос „изградњи грађанског друштва у Албанији“. Примарни циљ покрета јесте рехабилитација „културе“ протеста и жеља да се грађани Албаније мотивишу да у ванредним ситуацијама прибегавају и другим видовима непослушности. Мјафтовци сматрају да актуелне институције представљају „главну препреку демократском напретку земље јер Албанија и даље пати од широко распрострањене корупције и слабих медијских слобода, политичког клијентелизма и поновног појављивања тенденција ауторитаризма“. Мјафтова улога јесте да буде катализатор грађанског бунта и организатор кампања јавног заговарања за различите групе као што су студенти, пензионери, ромска заједница, особе са инвалидитетом и радници.

ЗА ПАЛЕСТИНЦЕ-СИМБОЛ ОСВЕТЕ
Широка лепеза делатности је изискивала да Мјафтовци прошире своју оперативну делатност, „оснажујући саму организацију искуством и знањем како да пружи директну помоћ различитим интересним групама, све док их не опреми организационим и реактивним способностима да самостално предузму грађанску акцију“. На тај начин, Мјафт је постепено прерастао из једне локалне, албанске приче у једну ширу, међународну акцију, чији пипци досежу чак до САД-а.
Међутим, крваве шаке су први пут, неформално, употребљене након инцидента у којем су убијена двојица резервиста ИДФ-а 2000. године. Они су прво ухапшени и спроведени у полицијску станицу у Рамали. У исто време у току је била сахрана погинулих Палестинаца у окршају са ИДФ. Чувши за заробљене војнике ИДФ-а, руља је упала у полицијску станицу, претукла израелске војнике, а затим их свирепо убила. Иживљавање над њима је, осим одстрањивања делова тела, укључивало и вађење органа, због чега је настала фотографија једног од убица који је са крвавим рукама са прозора полицијске станице поздрављао окупљену масу. Симбол крвавих руку је за Палестинце током „Друге интифаде“, од 2000. до 2005. године представљао симбол освете.
ОТИСЦИ НА КАМПУСУ
Након инцидента у Рамали, а са почетком рата у Гази, овај симбол су преузеле „про-палестинске“, по правилу анархистичке, лево либералне, феминистичке и „студентске“ организације, као симбол страдања Палестинаца у Гази и „крвавих руку“ израелског, „ционистичког“ режима. У новим околностима, дошло је до постепене промене семиотичког значења „симбола освете“ у „симбол страдањ“ уз пратећу дехуманизацију друге стране. Идентично протестима у Новом Саду, Београду, Нишу, америчке студентске про-палестинске групе, попут „Huskies For a Free Palestine“ организовале су блокаду бостонског универзитета уз поруку „универзитету су крваве руке“, остављајући крваве отиске по кампусу. Сличне ствари су се дешавале и на кампусима других универзитета о чему је у својој предизборној кампањи Доналд Трамп често говорио и упозоравао да су универзитети постали легло лево либералног екстемизма, за шта је оптуживао „woke“ идеологију коју је ширила демократска администрација. За ову као и за све претходно наведене организације важи да су имале исте изворе и спонзоре финансирања; Фонд Џорџа Сороша, фондација Била и Мелинде Гејтс, као и фондација Браће Рокфелер.
FINANCIER: SOROS FOUNDATION
Технике и методе протеста; безобзирност у опхођењу, агресивност, искључивост, једноумље, сукоби са снагама реда и перформанс „крвавих шака“ уз паролу „Крваве су вам руке“, први су почели да узвикују чланови Зелено-левог фронта и њихов вођа Радомир Лазовић, студент Павле Цицварић, Мила Пајић и представници „неформалне“ групе „Став“, која је основана по угледу на сличне организације са универзитета МИТ у Масачусетсу. Мила Пајић, бивши студент Динка (Шакића) Грухоњића која је једно од препознатљивих лица ових протеста, иначе је лауреат Ахенске мировне награде, коју је добила у својству активисте Иницијативе младих за људска права (YIHR), чији је главни финансијер Сорошев Фонд. Осим Миле Пајић, ту је и Емилија Миленковић, чланица ЦРТА-е, организације која је директно финансирана од стране Рокфелер фондације, УСАИД-а, НЕД-а, британске амбасаде у Београду и неколико немачких фондова, што нико од споменутих не крије, напротив, они то отворено истичу на сајтовима својих организација, што је лако проверити. Међутим, ту се списак лидера и вођа „неформалних“ група не завршава. Још једно исходиште „нове и младе елите“ јесте „Кровна организација младих Србије“, која представља својеврсну „лабораторију“ за производњу нових „револуционара“ у стилу Отпора.
ПО ИНСТРУКЦИЈАМА СРЂЕ ПОПОВИЋА
Кровна организација младих Србије, чија је чланица споменута Емилија Миленковић, јесте НВО финансирана од стране немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу, као и DW Академије. На крају, ту је и Павле Цицварић, предводник групе „Борба“, близак сарадник Емилије Миленковић и Миле Пајић, са којима координише блокаду Ректората Београдског универзитета и других факултета у Србији. Цицварић је приведен због поруке “крваве су вам руке“, што су медији под контролом страних фондова и коорпорација покушали да представе као “насиље полиције над студентима“.
По инструкцијама Срђе Поповића, које је дао у својој књизи „Нацрт за револуцију: Како користити сутлијаш, Лего фигурице и друге ненасилне технологије за галванизацију заједница, збацивање диктатора, или једноставно промену света“ неопходно је стварати медијску слику о ухапшеним особама као о „невиним“, „младим“ и „правдољубивим“ људима које прогања и терорише „зла власт“, односно, по новим инструкцијама, „један зли човек“.
УПОТРЕБА ТЕРМИНА-МЛАДИ
Термини попут „млади“, „ученици“ и „студенати“ су веома важни у овим процесима, јер они емотивно утичу и, како Поповић каже, „галванизују“ становништво, што није тешко у датим околностима извести ако знамо да су протести почели због погибије 15 особа, међу којима је било и деце. С друге стране, у медијима се ствара култ „младих лучоноша права и правде“ са намером да се код њих развије месијански комплекс, како би се додатно мотивисали. Циљ ових медијских спинова јесте да се утиче на старије људе и да се код њих развију симпатије за младе људе, било као „жртве“ или као „обоготворене пророке“, јер старији људи представљају основну бирачку базу владајуће странке.
У сврху спровођења обојене револуције, показаће се, да кључну улогу имају медији који су специјализовани за „истраживачки рад“, којима је циљ да дехуманизују власт, приписујући јој разне злочине и непочинства. Међутим, показало се да такви медији, по потреби могу да имају и информативну, дневнополитичку, али и пропагандну улогу. На пример, КРИК редовно преноси протесте опозиције у Београду, а затим, сасвим случајно, саопшти вест да се окупљенима обратио извесни студент, Павле Цицварић. Сумњив карактер наведеног медија је могуће доказати кроз токове новца.
Наставиће се...