Вук на овцу своје право има

Да ли избор Кристофера Хила на место саветника „Пупин иницијативе“ открива да ова организација, задужена за јачање утицаја Србије у Вашингтону, има другачије планове?

Историјске архиве откривају да су мушкарци из лозе Велебита, пореклом из Задра и Загреба, били Југословени и истакнути комунисти у чијим се породицама сачувао обичај да се мушки чланови жене Хрватицама. Петар Велебит и Владимир Велебит нека су од имена које српска историја памти као најближе сараднике Јосипа Броза и Коче Поповића. У сећању српског народа ова имена синоним су за националну издају.

Након рата, Велебити, овенчани звањем народних хероја, долазе у Београд да би њихови потомци образовање стицали на Западу. Неки од њих вратили су се у Србију, настављајући стопама предака. У којој је вези ова озлоглашена лоза са дубоким, вештачким поделама које су потресле Србију?

ЉУДИ ТРЕЋЕГ ПУТА

Протести, логистички и финансијски помогнути од стране Брисела, Лондона и бившег демократског режима у САД, створили су један вакуум и простор за који се претпоставило да би га могла попунити трећа алтернатива, наизглед прихватљива за обе стране, а истовремено примамљива и оном највећем неопредељеном делу становништва који само делује као индиферентан у односу на политичка дешавања.

Прекопотребни континуитет власти који се први пут у новијој историји показао неопходним, не само за економију и друштвено уређење, већ и за могућност обликовања неких будућих политичких и идеолошких стратегија читаве нације, и опстанак државе- доведен је у питање. Они који су довели до хаотичног стања, до подела и стварања вакуума, сада покушавају да тај простор испуне људима који би чинили тај такозвани трећи пут.

„ХИЛ ЋЕ СЕ ПИТАТИ“

Средином прошле године невладина организација „Пупин иницијатива“, која је основана уз несебичну помоћ Кристофера Хила, и која је годинама финасијски помагана од стране УСАД-а и других страних фондова, као свог специјалног саветника ангажовала је овог бившег амбасадора САД у Србији да би, како је наведено, што боље ојачао односе Србије и САД.

Иако је Кристофер Хил део претходне демократске администрације САД, овај ангажман, за који посебно наглашавају да је про боно, ради виших интереса, здушно је поздрављен од стране оних који су годинама, уз несебичну помоћ бројних страних фондова учествовали у покушајима разарања Србије.

Тако Милован Божиновић, бивши амбасадор из доба демократског Тадићевог режима, навео је да је Хил доказани пријатељ Србије, као и да је у својој земљи ауторитет за нашу земљу и регион, дакле неко ко ће се за ствари питати, посебно код најделикатнијих тема.

Кристофер Хил припада еталону људи који активно раде на организацији протеста и изазивања грађанских немира у самим Сједињеним Америчким државама, раме уз раме са Џорџом Сорошем, Рокфелером и осталим спонзорима тзв организације „No King“, те је његов утицај не само упитан, него и крајње споран. Но, Божиновић није погрешио у једној другој ствари, а то је да је Кристофер Хил заиста деценијама био присутан на Балкану, али не као пријатељ српског народа и никако као доброчинитељ.

ОД „ОЛУЈЕ“ ПРЕКО КОСОВА ДО НАТО-А

Прво појављивање Хила на просторима западног Балкана било је непосредно пред распад Југославије. Према обавештајним изворима Хил је активно координирао наоружавањем муслимана и Хрвата. У поверљивим хашким документима наводи се и као особа која је заједно са Ричардом Холбруком 31. јула на тајном састанку са хрватским амбасадором Миомиром Жужулом, тадашњим амбасадором Хрватске у САД, Петром Шарчевићем и Синишом Петровићем, дала зелено светло да се прекину преговори са Милошевићем и изведе злочиначка операција „Олуја“.

Хил је затим добио намештење као амбасадор САД у БЈРМ, одакле је формирао и наоружавао терористичку УЧК што је било увод у рат на простору Косова и Метохије, а затим и НАТО бомбардовањ Србије и Црне Горе.

Саветничку улогу Кристофера Хила поздравила је и Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора и пионир аутошовинистичке политике у Србији.

„Треба, међутим, имати у виду да је Хил током свог мандата у Београду био изузетно ангажован на приближавању Србије НАТО-у. Србија већ од 2006. године блиско сарађује са америчком војском, посебно са Националном гардом савезне државе Охајо, са којом је и Хил годинама неговао блиске односе. Такође, познато је да је охрабривао Србију да продаје оружје Украјини. У једној изјави нагласио је да је свестан снажног антиамеричког расположења у српској јавности, али да сматра да му је „задатак да то промени“, изјавила је својевремено Бисерко за „Данас“.

ВУК У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ

Међутим, није само улога Кристофера Хила и његовог најбољег ђака Вука Велебита спорна у овој невладиној организацији. Спорно је све, укључујући и читав управни, саветодавни и оснивачки одбор. Иако сама концепција ове НВО делује на први поглед као конзервативна струја коју воде интелектуалци, често образовани у иностранству и налик на европске конзервативце, који негују кључне патриотске тежње, попут употребе ћирилице, проблематике Косова и Метохије, и озбиљне прагматичне политике, оно што се крије иза те маске јесте тројански коњ.

Један од оснивача организације „Срби за Трампа“, Младен Дувњак који годинама живи и ради у САД наводи да људи попут Вука Велебита, невладине организације „Пупин иницијатива“ и сличних, не само да не могу допринети развоју односа Србије и Америке, него представљају далеко већу опасност него што су то отворени непријатељи.

„Док букте тензије између позиције и опозиције и студената, јавља се тампон зона гласача који не желе ни на једну ни на другу страну.Током великих светских поларизација најгора је опција која “није ни за једног” и представљена је као бипартизан (двостраначки или који може да ради са сваким). Ту се појављује и Пупин иницијатива и њен вођа Вук Велебит, као још један тројански коњ. После машин-бравара Јосипа Броза Тита који је дошао 1945. стиже наследник комунизма али у другачијем паковању - еволуирани комунисти, левичари маскирани у десницу. Вук се крије иза организације чији је оснивач, али једино што смо ми овде могли да спознамо у вези са њим јесу зле намере, лична корист и самопромоција. Велебит породица је веома позната из доба комунизма од којег и данас доживљавамо трауме. Ова комбинација Шојића и Тита, као прави Вук, у јагњећој кожи се намеће као „велики Србин”.

КАД БИ ПУПИН ЗНАО...

Младен Дувњак годинама живи и ради у Америци. Као веома близак сарадник Трампове администрације прокоментарисао је и изјаву Вука Велебита да ће један од саветника „Пупинове иницијативе“ бити и Кауш Архе из редова републиканаца.

„Кауш Архе је врло сличан Велебиту, он наводно јесте републиканац, али антитрамповац, онај део струје коју Трамп назива РИНО, другим речима - непријатељ сопствене државе. Није никакав конгресмен како се то приказује у српским медијима и нема утицаја. Једини његов задатак био је да преко УСАИД-а извуче новац за Велебита, који ће као што се то радило и са Хилом, на крају поделити.“

Кауша Арха покушавају лажно да представе као фигуру од утицаја у Трамповој администрацији,. Истина је да је Архе један од сарадника Атлантског савета и до Трамповог указа о укидању, био виши саветник за стратешко ангажовање Америчке агенције за међународни развој – УСАИД. За разлику од Младена Дувњака који је захваљујући свом раду и квалитетима дошао до успеха, поменута екипа припадника НВО сектора саткана је од таквог моралног и професионалног материјала, да би се, по речима истакнутих Срба у САД и сам Михаило Пупин гнушао гледајући на који начин користе његово име.

„Пупин се сигурно окреће у гробу на саму помисао да иза његовог имена стоји комуниста, човек који без дана радног стажа путује и живи раскошно. Поставља се питање ко то финансира и ко стоји иза тога. Жао ми је што паметна деца прилазе тој Иницијативи не знајући да Вук има само задње намере да искористи све зарад личног интереса. Ми смо радили и радићемо само са Републиканцима. Сам Вук је поздрављао одлуку о бомбардовању Србије. Србија је ту на задњем месту.“

САВЕТОДАВНА УЛОГА СПОРНЕ МАРКЕТИНШКЕ АГЕНЦИЈЕ

Исти спонзори, исти људи који су Србију довели до ивице грађанског рата и тако заједно са Бриселом створили простор за „нове људе“ и „нове идеје“, покушавају да испромовишу Вука Велебита као новог будућег председника Србије. Срби у Сједињеним Америчким Државама наводе да се Велебит по вечерама и разним догађајима, углавном распале демократске администрације, хвали како је то место већ његово и како је Србији потребан трећи пут, млада интелектуална снага која недостаје, према његовим речима, владајућој гарнитури.

На таквом ставу, бар у Србији, он не инсистира, али зато између Кристофера Хила и Кауш Арха, као трећи саветник ове НВО, седи Наташа Филиповић, извршна директорка маркетиншке агенције Оvation BBDO.

Иако се Оvation BBDO представља као део светске маркетиншке компаније, домаћи медији су ову фирму годинама повезивали са Драганом Ђиласом, а током последњих блокада, Оvation BBDO и њени запослени више пута били мета критика медија јер су активно учествовали у протестима. Постоји и основана сумња да је ова компаније ангажована од стране страног фактора да направи и профилише „студенте у блокади“ који су координирали протестима.

Марко Марјановић, на друштвеној мрежи Твитер познат и као „Кристал Мет Дејмон“, и даље запослен у овој компанији више пута је привођен због позива на насилно подривање друштвеног поретка, позива на насиље, па чак и убиство највиших државних органа у Србији. Поред њега, такође запослена као Senior Copywriter у Ovation BBDO, Вања Бихаљ, која на мрежама користи псеудоним „Коза на штиклама“, са преко триста хиљада пратилаца, не крије своју патолошку мржњу, не само према државном врху, него према Србији.

Све то наравно не смета извршној директорки Наташи Филиповић која је претходних година кроз Оvation BBDO, „Пупин иницијативу“ остварила контакте са бившом америчком администрацијом, са својим колегама и партнерима, интензивно градећи односе и са Факултетом драмских уметности, Факултетом политичких наука и Филозофским факултетом, за које се слободно може рећи да су три кључна носиоца ових блокада.

Све ово је само врх великог леденог брега који полако почиње да се топи, откривајући део по део, не само видљивог претећег фактора који је премрежио српску сцену, него и оног још опаснијег, који спава унутар самог система...