Прошло је пуних десет година од покретања иницијативе под називом Берлински процес. Тим поводом у Берлину је поново одржан самит. Резултат: потписана је Декларација подршке Акционом плану о заједничком регионалном тржишту и Споразум о приступу високом образовању. Наглашено је да се шест земаља Западног Балкана додатно приближило споразумом о акцијском плану о јачању заједничког регионалног тржишта као и споразумом који би требао додатно да олакша кретање унутар регије, и да се овај најновији односи на академску заједницу. Немачки канцелар ОлаФ Шолц истакао је како једино са Западним Балканом, Европска унија постаје комплетна. Слично је поручила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Проширење Европске уније ће бити један од њених приоритета, нагласила је.
ПЛАН РАСТА И ДОДИКОВА ЗАПАЖАЊА
И Шолц и Фон дер Лајенова су рекли да ће исплате из Плана раста за Западни Балкан, почети до краја године и биће дозначене свим земљама Западног Балкана осим Босни и Херцеговини јер није доставила потпуну реформску агенду.
„Јасно је да ће земље Западног Балкана само заједно моћи ући у Европску унију, што регионалну иницијативу за добросуседске односе, чини још важнијом. Надам се да неће проћи још десет година, док све балканске државе коначно не постану чланице Европске уније“, рекао је Шолц. Овај формат осим шест земаља регије Западног Балкана окупља и девет „земаља партнера“ међу којима су углавном ЕУ чланице из суседства, али и Велика Британија. Та држава већ дуже није чланица ЕУ-а, али је зато пре десет година, поред Немачке и Француске, иницирала Берлински процес. Шолц је чак говорио о „берлинском духу“.
Председник Републике Српске Милорад Додик био је скептичан у погледу новог самита Берлинског процеса и уочи његовог одржавања поручио да ефекти Берлинског процеса неће бити видљиви ни наредних пет година. Уместо приближавања Европској унији, Додик каже да је „све сведено на причу да БиХ треба да дозволи грађанима тзв. Косова да са личним картама улазе у земљу“. Због противљења Републике Српске, Босна и Херцеговина није признала тзв. Косово као самосталну државу и стога неће дозволити носиоцима докумената које издају привремене власти у Приштини, да у БиХ улазе само с личним картама, поручио је Додик.
ОД БАЛКАНА ДО УРАЛА
Али, да сада парафразирамо реченицу из филма руског редитеља Никите Михалкова Сунчаница (Солнечный удар): Како је све почело? И зашто се одржава самит процеса који је скоро заборављен? Наиме у Берлину је 28. августа 2014. године одржана конференција земаља Западног Балкана на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел. О поменутом догађају много се писало и нагађало о његовој агенди. Стекао се утисак да се ради о слагалици за коју нико није сигуран како је треба сложити. Шта нам је то тада говорило? Прво, да су у праву били сви који су указивали да је Немачкој препуштено уређивање политичке конфигурације на Балкану, и да је Балкан, још од пада Берлинског зида, приоритет интересовања уједињене Немачке. Објашњење је лако пронаћи у вековној тежњи о путу за Турску, односно ка азијским ресурсима за којима Немачка вапи. Пут ка Уралу - непресушним ресурсима ретких метала и руда - показао се много тежим него што се мислило. Наиме, санкције које је Европска унија наметнула Русији, вратиле су се као бумеранг. С обзиром да немачка привреда зависи од руских енергената, првенствено гаса, први талас економске кризе веома брзо се осетио већ почетком зиме и добијао је на интезитету током целе године. Тако је стара рута за Турску поново постала актуелна. Немачкој, а тиме и ЕУ, потребни су сигурни коридори до жељених ресурса на Истоку.
СОРОШЕВА ТЕОРИЈА У ПРАКСИ
Друго, позвани су представници Западног Балкана. Западни Балкан, иначе, као појам ствара недоумице, у смислу да ли се мисли на земље које још нису у ЕУ, или просто географски, на западни део Балканског полуострва. Испоставило се да Западни Балкан, уз Албанију, чине земље настале дисолуцијом бивше Југославије. С обзиром да је Немачка имала активну улогу у разбијању заједничке државе Јужних Словена и предњачила у признавању осамостаљених република, постављало се питање зашто сада окупља делове те исте земље у целину под другим именом. Зашто су срушили Југославију када је поново састављају? Али, објашњење је било лако пронаћи у теоријама Џорџа Сороша, такође важног актера у југословенској драми. Целину треба разбити и после саставити, а с деловима ћемо лакше преговарати о коришћењу њихових ресурса – тако отприлике звучи парафразирана Сорошева теорија о бившој Југославији, а можете је пронаћи у његовом опусу од 12 књига. Очито да наведена теза Немачкој није била страна, и да је пут ка Турској много угоднији уколико је Балкан поплочан државицама од којих ни једна нема више од пет милиона становника. Од позваних држава на самит у Берлину, једино се Србија не уклапа у матрицу. Мале државе нису фактор у политичком, економском и војном смислу, и њима је лакше постављати марионетске владе.
ПРИВРЕДА УМЕСТО УСТАВА
Треће, у првим најавама састанка било је присутно да је то састанак о БиХ, да би временом агенда постала другачија. Уједно, иако се спекулисало да ће у Берлин бити позвани лидери политичких партија, на крају су позвани премијери, министри привреде и вањских послова. У сваком случају, са премијерима ентитета организатори састанка убудуће не намеравају озбиљно разговарати. Иако су уставне промене у БиХ биле главни разлог за сазивање састанка, Устав се у Берлину није много спомињао. Привреда је била главна тема, а за привредни опоравак потребна је сарадња у региону, при чему банкарски сектор долази до изражаја као онај који диктира правила и као механизам за притисак. Иако босанско-херцеговачким западним суседима није мило када их „трпају“ на Балкан, па и када се ради о западном, Словенија и Хрватска морале су се повиновати и руку под руку са осталим Југословенима у августу 2014. године отићи у Берлин. Међутим, убрзо су политички представници ових земаља схватили да свака озбиљнија анализа Берлинског процеса указује да се ради о зачетку стварању „Б лиге“ Европске уније, те су Словенија и Хрватска убрзо напустиле трпање у Западни Балкан и процесе који се везују за ту новосковану политичку целину и постале „земље партнери из ЕУ. Што се Западног Балкана тиче, ту се ради о јасно дефинисаном политичком а не географском појму, стога и користимо велико почетно слово „З“ јер се појам Западни Балкан односи на земље које јесу на Балканском полуострву али нису, а све су прилике да неће ни бити део Европске уније.
ШЕНГЕНОМ ПРОТИВ РУСИЈЕ И КИНЕ
Берлински процес ће остати упамћен као водећа политичка иницијатива трећег кабинета Меркелове, а која се односи на Југоисточну Европу. Прва конференција о Западном Балкану одржана је у Берлину 2014. године, друга је била у Бечу наредне године, трећа у Паризу 2016. а затим су уследиле конференције у другим европским метрополама. Берлински процес је временом променио назив у „Мини-Шенген“ у жељи да се прикаже као домаћа, западнобалканска иницијатива, али без успеха. У БиХ и Црној Гори „Мини-Шенген“ није прихваћен. Берлински процес је доживљен као покушај да се земље региона међусобно увежу у економском и политичком смислу (што се није ни крило) и као колективитет повежу са ЕУ. Међутим, у јавном дискурсу преовладало је мишљење да се од овог простора жели створити „сива зона“, „Б лига“, односно предворје ЕУ у којем се неће толерисати ни руски ни кинески утицај, док ће границе Републике Хрватске остати непробојна ЕУ линија. То се најбоље видело из односа ЕУ према мигрантима. Поједностављена порука за земље Западног Балкана гласи – нисте за ЕУ, али вас не препуштамо Русима и Кинезима. Руски политички утицај и кинеска економска улагања на Западном Балкану, односно њихово онемогућавање – постало је приоритет ЕУ и англосаксонског света. На крају, „Малом Шенгену“ као иницијативи су приступиле тек Србија, Албанија и Северна Македонија.
СТРАХ ОД БРИКСА
Шта ће са Берлинским процесом бити након одласка Мекелове са места канцелара Немачке и шта ће уопште бити са Западним Балканом без њеног надзора – било је питање које су многи постављали. Показало се с правом. Берлински процес је био скоро заборављен до овогодишњег самита у Берлину. Шта је заиста хтео Шолц постићи одржавањем новог самита на стару тему?
.jpg)
Разлог је скори самит БРИКС-а који је одржан од 22. до 24. октобра у Казању, главном граду руске Републике Татарстан. БРИКС постаје све примамљивији земљама Западног Балкана те је потребно да им се одврати пажња и оне поново вежу за немачки брод. Што се тиче пријема у ЕУ, ту је председник Додик потпуну у праву – ни за пет, па ни за десет година ништа се неће променити, приступ ЕУ за земље Западног Балкана остаће недостижан циљ, док ће се обећања и паралелно, политичка условљавања и надаље користити. На крају, вреди упамтити речи министра за научнотехнолошки развој и високо образовање у Влади Републике Српске, Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свету који је у фази силаска са историјске и светске сцене, због чега је важно да Српска у свету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике“.
