Почетком 21. века Силицијумска долина постала је колевка развоја вештачке интелигенције, ИТ индустрије, и изнад свега, алата за нове стратегије ратовања. Упоредо са ширењем платформи попут Фејсбука и Твитера које су наводно развијали „генијални студенти“, а које су служиле као усисивач за прикупљање података - развијала се и технологија за обраду ових података и њихово коришћење, усмерено против самих корисника.
МЕТА МЕДИЈ У СЛУЖБИ ИНТЕРЕСНИХ ГРУПА
Сумње да се иза настанка ових платформи крију америчке тајне службе, потврђене су током претходних избора у САД. Поменуте платформе нису биле само места за дружење, упознавање и одавање најдубљих тајни онима који су их вредно прикупљали, већ и мета медиј преко којег су владе, удружења и појединци покушавали да пласирају одређене наративе. У складу са својом природом, корисници су у потпуности послужили сврси. Материјала је било на претек, а неко је требало и да га обради.
Недалеко од уобичајене вреве на пијацама података - Фејсбук, Редит, Твитер, Инстаграм, те сличних стартапова – без пуно помпе ницала је и компанија Палантир, озбиљно оружје у рукама западних тајних служби.
Америчкој али и светској јавности понуђена је информација да је реч о безазленој али револуционарној компанији за обраду података која је, у мору сличних, основана 2003. године. Као један од оснивача наводио се Питер Тиел, истовремено један од оснивача ПејПала и инвеститор Фејсбука. Расположиви подаци сведоче да је Палантир настао преко In-Q-Tel, односно инвестиционог фонда ЦИА.
ЛАНАЦ: ПЕЈПАЛ-СТАРЛИНК-ПАЛАНТИР
Инвестициони фонд In-Q-Tel настао је мало пре „експлозије“ ИТ сектора у Силицијумској долини. Основан је 1999. године од стране Централне обавештајне агенције са циљем да финансира и развија приватне технолошке компаније које ће радити у интересу америчких обавештајних служби. Уместо да сами оснивају компаније, обавештајци су одлучили да купују младе и талентоване стручњаке и њихове технологије, попут Палантира. Према расположивим подацима In-Q-Tel је у Палантир уложио милионе долара у првим фазама његовог развоја, што је компанији омогућило брзо ширење ка војним и обавештајним структурама.
Поред Питера Тиела, који се често помиње као „оснивач“, иза Палантира стоје Алекс Карп, као извршни директор, а затим и Натан Гетингс и Џо Лонсдејл, који су били међу првим инжењерима компаније. Међутим оно што многима данас промиче јесте да су пре много година Тиел и Илон Маск били партнери на пројекту ПејПала, а да данас Палантир не би имао ову функцију коју има да нема Старлинка чији је власник Илон Маск. Још једна ствар које везује Маска за Палантир јесте и чињеница да је власник друштвене мреже која је прва скинула окове цензуре и дала прилику њеним корисницима да „потпуно оголе душу“.
ТЕХНОЛОГИЈА КОЈА ЈЕ ЕЛИМИНИСАЛА БИН ЛАДЕНА
Из мора осталих сличних компанија, Палантир издваја и то што су његови клијенти у најмању руку необични. Поред ЦИА који је био главни инвеститор, корисници Палантир технологије су најмоћније америчке фирме – Пентагон, ФБИ, Национална безбедносна агенција. И то само у Америци. Ако „развучемо“ списак активних клијената наићи ћемо и на НАТО, МИ6, Европску унију... Још један куриозитет. Намена Палантира иде корак даље и пре свега је војно-обавештајне природе. Према истраживачко-аналитичком извештају руске обавештајне компаније „Р-Техно“ коју потписује Роман Ромачов, наводи се да је један од најпознатијих случајева примене Палантир технологије у војне сврхе била елиминација лидера Ал Каиде, Осаме Бин Ладена, 2011. године.
У овој операцији Палантирова платформа Готам је имала кључну улогу у прикупљању, интеграцији и визуелизацији података из огромног броја извора, укључујући пре свега комуникационе канале, сателитске снимке, извештаје агената на терену и информације од поверљивих извора. Софтвер је већ тада био довољно развијен да омогући аналитичарима ЦИА, али и другим обавештајним агенцијама које су учествовале у овој операцији, да идентификују и прате образац понашања који је указивао на тачну локацију скровишта Осаме бин Ладена у пакистанском граду Аботабад.
ОПЕРАЦИЈА СА МИНИМУМ РИЗИКА
Готам платформа је омогућила да аналитичари у реалном времену открију и идентификују везе између наизглед неповезаних података, као што су кретање курира, телефонске позиве и кретање возила која су снабдевала и опслуживала скривену резиденцију. Захваљујући дубинској анализи коју пружа Палантир, америчке специјалне јединице могле су детаљно да испланирају операцију, ризике смање на минимум и успешно изврше напад 2. маја 2011. године.
Такође, друга платформа Аполо, која је такође део Палантир технологије, обезбедила је стабилност и брзо ажурирање софтверских решења током саме операције, што је било од суштинске важности за прецизност и тачност података. Ромачов међутим, у својој анализи иде корак даље са тврдњом да се Палантир технологија у сврху прикушљања обавештајних података користила још и раније- 2008. године у Грузији за откривање хакерских нападана на тадашњи режим. Затим да је била кључна у разоткривању кинеске шпијунске мреже Shadow Network 2010, као и то да је Палантир био кључан у откривање идентификације хакера који су украли новац са рачуна у банкама "JPMorgan" и "Bank of America".
ТРАГОВИ НА РАТНИМ ПОПРИШТИМА СИРИЈЕ И ЛИБИЈЕ
Није непознаница да се ове технологије, истина у доста простијем облику, користе свакодневно у сврху очувања јавног реда и спречавања већих инцидената.
Постоје индиције да се Палантир користио и током рата у Сирији и Либији. Посебно је интересантан случај Либије која је од земље са највишим животним стандардом у Африци и једном од најстабилнијих економија региона, буквално преко ноћи, постала жртва унутрашњих сукоба и међународне агресије. Осим што је била коришћена за интеграцију и обраду података о инфраструктури, војним циљевима и комуникацијама, врло је извесно да је Палантир у Либији опробан на послу стварања нових трендова како би се преко медија и одређених групација изазвали сукоби.
Наравно, случај Либије је само претпоставка појединих аналитичара који проучавају Палантир технологије на примеру Украјине где за сада засигурно знамо да делују и где су регистровали своју фирму одмах на почетку Специјалне војне операције.
НОВА ЕРА РАТОВАЊА
Палантир са својим платформама савршен је пример нове ере ратовања – доба у којем приватне корпорације и алгоритми, далеко од очију јавности и демократске контроле, обликују судбине читавих народа и држава. Украјина данас представља лабораторију у којој се тестирају нови облици хибридног рата и вођења конфликта заснованог уз помоћ вештачке интелигенције, трендова које је управо предиктивни начин ове технологије испоставио кроз нове наративе, односно за оно што је проценио да ће незадовољно украјинско становништво прихватити као добар изговор за лошу социјалну и економску ситуацију пре рата. А управо у томе је водећу улогу одиграо Палантир. Дешавања у Украјини требало би да буду упозорење за све остале државе – линија између мира и рата данас је дефинисана алгоритмима, а границе суверенитета, и што је најважније истинске потребе народа и наметнутих потреба у виду вештачких трендова, постају све мање јасне.
Палантир је само једна од компанија које показују како се, кроз наизглед безазлене технолошке платформе, може обликовати будућност читавих региона, уз минималну директну одговорност влада које из позадине повлаче конце и остварују своју корист. Свет тек почиње да разуме дубину и далекосежне последице ових промена, док питање колико ћемо се у будућности заиста осећати слободнима, тек чека на одговор.
