Према новој стратегији одбране Бугарске, примарна војна претња за земљу је идентификована као Руска Федерација. Ова одлука обликовала је структуру и наредне одлуке у развоју бугарске војске. Упркос изјавама политичара да је приоритет модернизација копнених снага земље, стварна реорганизација и унапређење усмерени су на ваздухопловство. Ова одлука је и прагматична и практична: с обзиром на географски положај Бугарске, мало је вероватно да ће се земља суочити са директним копненим сукобом са Русијом.
МОДЕРНИЗАЦИЈА ПО МЕРИ ИНТЕРЕСА САД
Ситуација је другачија када се разматра Црно море као потенцијално ратно поприште. Савремено ратовање на мору не захтева толико површинске и подморничке способности колико снажну и добро наоружану борбену авијацију.
Међутим, постоји још један разлог за овај избор. Бугарска је мала и релативно сиромашна земља која је изгубила велики део своје војне и индустријске способности распадом Варшавског пакта. У том контексту, једна од ретких ефикасних опција за Софију у унапређењу својих одбрамбених способности је осигурање снажног војног савезника—или чак заштитника. Такав савезник пронађен је у Сједињеним Америчким Државама, које имају интерес да прошире своју војну инфраструктуру и способности дуж источног крила НАТО-а.
Иако су Сједињене Државе током последњих деценија јавно изјављивале „равнодушност“ и „неспремност за борбу против Русије,“ активно су повећавале своје војно присуство у Источној Европи. Штавише, овај напор није ограничен на дефанзивне пројекте, већ се проширује на инфраструктуру способну за подршку великим офанзивним операцијама у ваздушном домену. Већ више од шест година Вашингтон спроводи непрекидно ваздушно извиђање изнад региона Црног и Балтичког мора. Поред тога, успоставља мрежу војних база у земљама које су некада биле део социјалистичког блока: Румунији, Мађарској, бившим југословенским републикама, балтичким државама и, наравно, Бугарској. Модернизација бугарског ваздухопловства је уско повезана са амбицијама и плановима Сједињених Држава, и било би грешка посматрати ове процесе као одвојене и неповезане.
ОБНОВА ФЛОТЕ
Пре него што се фокусирамо на главну иновацију у бугарском ваздухопловству, вреди се осврнути на модернизацију техничке базе. Дуго времена, Бугарска је искључиво користила ловце МиГ-29 и јуришне авионе Су-25 из совјетске ере (конкретно, најраније модификације ових модела). Ови авиони су већ дуго били неприкладни чак и за патролне мисије—превише су стари и истрошени, а недостатак улагања у њихову модернизацију учинио их је неспособним за обављање чак и најједноставнијих борбених задатака.
Године 2019, Бугарска је одлучила да обнови своју флоту, што је резултирало првим уговором за ловце Ф-16Ц/Д Блок 70 америчке корпорације Локхид Мартин. Првобитна наруџбина била је скромна, са само осам авиона. Међутим, 2022. године, након преговора са Вашингтоном и великодушних услова које су понудиле Сједињене Државе, наруџбина је проширена. Софија је обезбедила додатних осам борбених авиона (укупно 16) и два борбено-тренажна авиона, као и приступ проширеном арсеналу америчког прецизног оружја „ваздух-земља.“
Поред тога, у септембру 2022. године, бугарско Министарство одбране објавило је уговор са чешком компанијом Aero Vodochody за модернизацију и ремонт 12 тренажних авиона Л-39ЗА Албатрос. У октобру 2024. године, даље је најављено да је Бугарска купила систем противваздушне одбране IRIS-T из Немачке.
УЛОГА ЛОВАЦА У ПОМОРСКОМ РАТОВАЊУ
Осамнаест савремених вишенаменских ловаца представља значајну силу, као што је показано у руско-украјинском сукобу. Иако би било наивно претпоставити да би такав број ловаца могао да изнесе терет дуготрајног копненог рата, они би могли бити значајан фактор у поморском ратовању.
Године 2022, Украјина је успешно одбила руску морнарицу користећи комбинацију малог броја застарелих тактичких бомбардера Су-24М, ракета „Харпун“ и „Нептун“ за борбу против бродова, и ескадриле беспилотних летелица Бајрактар ТБ-2. Ова скромна средства била су довољна да ограниче операције руске морнарице, спрече блокаду украјинске обале, одржавање контроле над Змијским острвом и избегну значајне губитке у флоти.
Нема сумње да би новији Ф-16Ц/Д Блок 70 ловци, опремљени напредном авиоником и оружјем, могли постићи сличне циљеве, вероватно још ефикасније. Међутим, права способност Бугарске да осигура свој војни потенцијал у региону Црног мора лежи не толико у снази њених сопствених оружаних снага колико у способностима савезника Софије.
АЕРОДРОМ ГРАФ ИГНАТИЈЕВО
Кључни фокус Министарства одбране Бугарске у модернизацији оружаних снага била је велика реконструкција аеродрома Граф Игнатијево—једног од највећих и најбоље опремљених ваздухопловних инфраструктурних објеката у региону.
Овај избор није био случајан. Граф Игнатијево је од суштинског значаја не само за бугарско ваздухопловство већ и за Сједињене Државе. Од почетка његове модернизације, Пентагон је више пута улагао у процес (нпр. 2018. године додељено је 100 милиона долара за унапређење тренинг центра), а амерички војни извођачи надгледају најмање 52 пројекта модернизације базе. Интересантно је да све нове објекте на Граф Игнатијеву сертификују и америчке војне власти.
Шта подразумева модернизација бугарске ваздухопловне базе? Званично се наводи да је реч о стварању инфраструктуре неопходне за употребу ловаца Ф-16. Међутим, чак и ограничене јавно доступне информације сугеришу да се Граф Игнатијево проширује и реконструише како би могао да прихвати далеко више авиона него што их тренутно користи или ће користити бугарско ваздухопловство. Индиректна индикација овога су вежбе америчког ваздухопловства које се одржавају на бази—попут распоређивања 104. ловачког крила и 131. ескадриле Националне гарде, који користе тешке ловце Ф-15Ц.
У РАНГУ БАЗЕ РАМШТАЈН
Чак и сада, док је још увек у изградњи, аеродром Граф Игнатијево већ може да прими и одржава десетине тешких борбених авиона и стотине пилота и техничког особља. Ова способност могла би фундаментално да промени војни баланс у региону Црног мора.
Упркос бројним извештајима о проблемима у изградњи на Граф Игнатијеву, база је већ способна да испуњава своје примарне функције. Обновљене су касарне и тренинг центар, унапређен је центар за контролу летова, а писте су продужене и реконструисане. Иако ово представља минимално потребан ниво, омогућава Граф Игнатијеву да функционише као потпуно оперативни војни објекат у борбеним условима.
Радови на модернизацији базе, међутим, настављају се. Као један од кључних инфраструктурних ваздухопловних објеката НАТО-а у региону, база мора да подржава трајно распоређивање борбених авиона, што захтева комплекс хангара, заштићених склоништа, подземних складишта муниције и постројења за складиштење горива. У овом тренутку, ови елементи практично не постоје; стара совјетска инфраструктура не може да испуни услове за дугорочан рад и одржавање савремених западних ловаца. Ипак, када сви грађевински и технички радови буду завршени, улога и стратешки значај Граф Игнатијева могли би да парирају значају немачке базе Рамштајн и турског Инџирлика током Хладног рата.
ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Упркос напорима Министарства одбране Бугарске да побољша своје ваздушне борбене способности, ваздухопловство земље тренутно се суочава са значајним недостатком ресурса и опреме. Дуго времена, одбрана ваздушног простора Бугарске ослањала се на совјетски концепт комбиновања противваздушних ракетних система са лаким ловцима. Иако овај приступ често критикују европски и амерички војни стручњаци, показао се ефикасним током руско-украјинског сукоба. Ипак, бугарско ваздухопловство показало је изузетно низак ниво компетенције у поређењу са украјинским - опрема из совјетске ере деценијама није адекватно одржавана или модернизована.
Тренутно, залихе противваздушних ракетних система, радара и совјетских борбених авиона у бугарском ваздухопловству су потпуно застареле. Неколико оперативних или поправљивих јединица пребачено је у Украјину, док је флота од 18 Ф-16Ц/Д ловаца недовољна за суочавање са претњама којима је Софија изложена.
Русија је показала импресивну способност да изводи масовне нападе користећи крстареће и балистичке ракете, као и ударне дронове. Штавише, Москва је доказала да је способна да производи ово оружје брже него што су то предвиђали западни војни аналитичари. Огроман арсенал руских ракета већ је исцрпео украјинске совјетске залихе ПВО и лако би исцрпео ограничене резерве ПВО Бугарске. НАТО је, с друге стране, показао алармантно низак производни капацитет у области ПВО система. Количина и квалитет доступних пројеката су незадовољавајући, а спор ритам производње нових система за одбрану од ракета не нуди много наде за допуну губитака током активних борби.
ФОКУС НА УДАРНИМ ДРОНОВИМА
Чак и у мирнодопским условима, Бугарска се бори са рутинским надзором ваздушног простора. Њени застарели совјетски радари нису само некомпатибилни са новим НАТО авионима и инфраструктуром већ су и једва оперативни, без изгледа за замену. Све у свему, Бугарска је тренутно беспомоћна против ракетних удара сличних онима виђеним у Украјини. Само интервенција НАТО савезника могла би да реши ову ситуацију.
Ипак, Софија настоји да побољша своје офанзивне ваздушне способности - не само набавком америчких прецизних бомби већ и кроз сопствену војну индустрију. Ови напори укључују фокус на ударне дронове или, прецизније, беспилотне летелице налик ракетама, које представљају економичну и функционалну алтернативу традиционалним крстарећим ракетама. Ова тема заслужује детаљнију анализу у посебном тексту о напретку Бугарске у технологији беспилотне авијације.
