Премда пре свега пратим Кину и Далеки исток, за Афифех Абеди, која је угледна иранска спољнополитичка аналитичарка, сазнао сам након што сам прочитао вести у медијима које су говориле о њеном политичком ангажману, на плану унапређења прва жена у Ирану. Потом сам, уочи самита земаља БРИКС-а у Њу Делхију, прочитао њен интервју, дат порталу ИСНА-а, односно Новинској агенцији студената у Ирану.
Приметиио сам нека њена оштроумна запажања.
На пример, да БРИКС може да представља важан капацитет за смањење политичких и економских притисака на Иран, али да Техеран не би требало ову организацију да посматра као потпуну замену за билатералну и мултилатералну дипломатију или друге иницијативе за супротстављање санкцијама.
„Треба имати на уму да се БРИКС још развија и да, с обзиром на разноликост његовог чланства, има релативно хетерогену структуру. Ипак, Иран мора да уложи све напоре како би у највећој могућој мери искористио расположиве капацитете у оквиру БРИКС-а“, рекла је Афифех Абеди у интервјуу датом поменутој студентској новинској агенцији.
Или, да је могуће постићи заједнички политички став БРИКС-а против америчке и израелске агресије на Иран, али да је формирање заједничког, практичног и обавезујућег става знатно теже.
„Упркос томе, Иран би у оквиру БРИКС-а требало да настоји да своје политичке, безбедносне и економске ставове и иницијативе што је више могуће усклади са Кином и Русијом. Политичка подршка и ставови ове две земље према Ирану од великог су значаја и могу утицати на практичне могућности Ирана да користи механизме БРИКС-а“, поручила је Афифех Абеди, уз напомену да ће Индија настојати да има посредничку и олакшавајућу улогу и пружити подршку одређеним дипломатским иницијативама, али да није реално очекивати да Њу Делхи заузме непосредне и изричите ставове подршке Ирану.
Како је свет заиста постао „мали“, показало се да мој стари познаник и колега познаје Афифех Абеди. Била је то прилика да из прве руке завиримо иза пропагандне медијске завесе коју су око Ирана подигли западни медији.
Ситуација у Ирану, а притом не мислим само на текући рат који САД и Израел воде против ваше земље, већ на иранско друштво, дуго је у медијима представљана искључиво у складу са интересима западних сила. Одјеци таквог третмана Ирана допирали су и до моје земље. Иран у тим медијским извештајима није древна цивилизација, која има право да бира сопствени пут и која има своје врлине и мане, већ искључиво „верска деспотија“, „сиромашна земља“ и „стална претња“ светском миру. Тако смо добили просту слику једног толико мрачног Ирана, да је у тој медијској помрчини, посматрано из Европе, и даље, чак и поред информационе проточности друштвених мрежа, врло тешко разазнати како заиста изгледа иранско друштво. На пример, мој познаник недавно ми је, на моје велико изненађење и неслагање, рекао да није важно то што је Иран древна цивилизација, уколико тамо у 21. столећу „нема интернета“. Покушао сам да му објасним да је интернет, судећи према мојим искуствима, и те како доступан у Ирану, али је мој познаник остао веран ономе што је негде прочиитао, највероватније на Фејсбуку или „Иксу“, јер није знао да ми наведе извор информације за којом се повео. Како у основним скицама Иран заиста изгледа у свакодневном животу?
Слика Ирана коју представљају западни медији често је резултат приказивања Ирана као претње Западу. Сједињеним Америчким Државама потребно је да их друге земље следе како би успоставиле свој положај лидера Запада, па из тог разлога настоје да створе заједничке претње. Те претње обухватају независне актере попут Ирана, који не прихвата америчку доминацију у региону и свету. Иран, са цивилизацијом која траје неколико хиљада година, не може се свести на стереотипе о „верском ауторитаризму“ или „трајној претњи“. Као и све друге земље, Иран има сопствено природно историјско постојање. Данашњи Иран представља спој традиције и модерности, изазова и достигнућа, а свакодневни живот његових становника, од брзог интернета до реномираних универзитета, пружа слику која се знатно разликује од оне која се представља у западним медијима.
Како се догодило да једна тако „мрачна“ и по свему „слаба“ земља, говорим о извештајима западних медија и без жеље да идеализујем Иран, успе да остане благо речено непоражена у рату са САД?
Чињеница да се Иран одржао упркос разорним санкцијама, војном притиску и пропаганди произлази из више фактора: дубоких националних и верских веза, домаћих капацитета у области одбране и технологије, широке мреже регионалних савезника и, што је најважније, отпора иранског друштва страном притиску. Иран никада није тежио рату, али је у одбрани свог територијалног интегритета и суверенитета деловао одлучно, као што смо видели у његовом одговору на недавне акте агресије.
Уколико бисте морали да издвојите једну ствар која се најчешће погрешно разуме о иранској спољној политици на Западу, шта би то било?
Можда је најзначајније погрешно схваћено уверење оно да је спољна политика Ирана искључиво идеолошка и нефлексибилна. Иако је Иран доследно истицао принципе као што су независност, несврставање уз блокове великих сила и подршка угњетаванима, у пракси је водио сложену и прагматичну дипломатију. Заједнички свеобухватни план деловања (ЈЦПОА – Заједнички свеобухватни акциони план, потписан је у Бечу у јулу 2015. године између Ирана и пет сталних чланица Савета безбедности УН, плус Немачка, као и Европске уније) пример је те флексибилности у оквиру националних интереса, иако је једнострано повлачење Сједињених Америчких Држава из њега озбиљно нарушило поверење Ирана у Вашингтон.
Како Техеран данас процењује однос снага на Блиском истоку, након онога што се одиграло на бојном пољу, односно након шо су САД наишле на снажан војни одговор Ирана? Да ли је позиција Ирана у региону данас ојачана или је пољуљана?
Након снажног одговора Ирана на недавне акте агресије, положај Ирана у региону је ојачан. Иран је сада признат као етаблирана регионална сила која не само да поседује капацитете за одвраћање већ има и кључну улогу у безбедносним односима у региону. Овај ојачани положај произлази из споја војних капацитета, мреже савезника и подршке становништва у региону међу онима који се противе америчком колонијализму и израелској окупацији.
Колико су за иранску безбедносну стратегију и даље важни односи са Хезболахом, Хутима и другим партнерским снагама у региону, а колико се та политика променила?
Оса отпора утемељена је у верској култури народа региона који се противе страном мешању у судбину народа тог региона. Управо је овај људски фактор довео до формирања и опстанка Осе отпора. Народи који чине Осу отпора схватили су да су њихове судбине испреплетене и суочене са америчко-израелском осовином. Ови односи стога и даље представљају један од стубова иранске безбедносне стратегије. Иран на ове снаге не гледа као на оруђа, већ као на део отпора и историјске борбе против доминације и окупације. Ипак, природа ових односа развијала се последњих година, уз већи нагласак на стратешкој сарадњи и оснаживању домаћих капацитета, уместо на једностраној зависности.
Шта Иран данас види као најбољи начин за спречавање новог директног сукоба са Израелом? Односно, да ли сматрате да је могуће постићи трајни договор са САД о иранском нуклеарном програму, или је поверење Ирана у Вашингтон нестало? Можете ли нашим читаоцима, укратко, појаснити стрктуру проблема у вези са иранским нуклеарним програмом? На Балкану су познате само грубе, основне скице тог проблема, а ми у Србији, са друге стране, још увек памтимо како је непостојеће наоружање за масовно уништење било употребљено као изговор за амерички напад на Ирак…
Иран је доследно истицао потребу за праведним решењем палестинског питања и одбацује војно решење. Иран је више пута изјавио да је најбољи пут за обнављање права палестинског народа одржавање референдума на којем би учествовали сви становници окупираних територија и Палестинци који живе у егзилу широм света. Чак је и убијени ирански вођа више пута подржао одржавање таквог референдума уз учешће свих. Када је реч о споразуму са Сједињеним Америчким Државама, поверење Ирана у Вашингтон озбиљно је нарушено након Трамповог једностраног повлачења из JCPOA, убиства генерала Касема Сулејманија, издаје за преговарачким столом и убиства вође Револуције и великог броја иранских команданата. Ипак, Иран је увек изјављивао да је спреман за преговоре. Сваки споразум мора да садржи опипљиве и практичне гаранције, а не крхка обећања. Ирански нуклеарни програм је мирољубивог карактера и, према фетви вође, производња и употреба нуклеарног оружја су забрањене. Главно питање је право Ирана да обогаћује уранијум на сопственој територији у мирољубиве сврхе. Уместо да призна ово право, Запад настоји да, користећи политички мотивисане изговоре, трајно ограничи приступ Ирана мирољубивој нуклеарној технологији. Зашто Сједињене Америчке Државе потписују нуклеарни споразум са Саудијском Арабијом, док подривају сваки мирољубив и праведан споразум са Ираном? Сви ови изговори произлазе из америчке жеље да доминира Ираном.
Како гледате на односе Ирана са арапским државама Персијског залива, посебно Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима, после претпостављеног процеса нормализације односа?
Иран поздравља свако смањење тензија и нормализацију односа са арапским суседима, посебно Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима. Разговори и обнова односа са Саудијском Арабијом 2023. године били су позитиван корак ка регионалној сарадњи, коју су подриле ратнохушкачке активности Сједињених Америчких Држава и Израела. Иран сматра да безбедност у Персијском заливу треба да обезбеђују саме земље региона, а не присуство снага изван региона.
Како видите улогу Русије и Кине у садашњој геополитичкој ситуацији на Блиском истоку и шта ове земље значе за Иран данас, а шта ће значити у будућности?
Русија и Кина су сада стратешки партнери Ирана у политичкој, економској и безбедносној сфери. Ови односи не представљају потпуни савез, већ сарадњу засновану на заједничким интересима. Иран има користи од сарадње са ове две земље у супротстављању америчком унилатерализму и успостављању равнотеже у међународном систему.
Сматрате ли да се светски поредак заиста помера ка мултиполарности? Уколико сматрате, како би Иран могао да позиционира себе у таквом поретку? Колико су за Иран данас важни Шангајска организација за сарадњу, БРИКС и односи са земљама Глобалног југа, не само на плану заобилажења санкција и санирања последица утицаја санкција на Иран?
Свет се заиста креће ка мултиполарности, а амерички званичници понекад признају да је рат против Ирана део рата против Кине. Вашингтон сматра да би односи Кине и Русије са Ираном могли довести до формирања моћног источног блока против Запада. Пошто овај блок не прихвата америчку једнострану доминацију над светом, Вашингтон га сматра претњом. Шангајска организација за сарадњу, БРИКС и односи са земљама глобалног Југа нису само средства којима Иран заобилази санкције већ и прилике да учествује у обликовању праведнијег глобалног поретка.
У којој је мери западни „невладин“ сектор био присутан у Ирану, а у којој је мери присутан данас? Уопште узевши, колико тај сектор успева да продре у иранско друштво?
Западни невладин сектор био је и и даље је присутан у Ирану, углавном у облику ограничених културних и образовних пројеката. Међу факторима који доприносе ограничењима присуства западних невладиних организација у Ирану јесу ранији случајеви злоупотребе ових могућности за пројекте инфилтрације и успостављање мрежа усмерених против иранске владе, док део ограничења произлази и из америчких и западних санкција против Ирана.
Најупечатљивији утисак који сам запазио код Иранаца које сам упознао, а захваљући послу којим се бавим имао сам прилику да упознам више њих, подједнако мушкараца и дама, јесте једна одмереност и заиста широко образовање. Али, то је нешто што је моје лично, можда и специфично искуство. Са друге стране, западна пропаганда, нарочито на друштвеним мрежама, приказује младе, лепе и притом врло оскудно одевене и насмејане девојке, вероватно из прве половине седамдесетих година прошлог века, за које се наводи да су то „лепа“ и „безбрижна“ времена у којима су Иранке „уживале у слободи“. Читао сам, у међувремену, неке научне студије које објашњавају у ширем контексту положај жена у Ирану. Резултати тих истраживања показују да та ствар није црно-бела. Какав је положај жена у Ирану и њихова улога у Исламској револуцији?
Иранске жене данас имају значајно присуство на универзитетима, у науци, медицини, уметности, па чак и спорту. Стопа високог образовања међу Иранкама виша је него у многим земљама региона. Жене су имале кључну улогу у Исламској револуцији и одбрамбеном рату. Оно што западни медији приказују представља непотпуну и стереотипну слику. Иранке теже слободи, носе хиџаб, следе исламске вредности и активно су присутне у научном, друштвеном и политичком животу. У недавном рату, Сједињене Америчке Државе и Израел убили су жене на руководећим положајима које су биле укључене у иранску индустрију ракета и дронова или су биле успешне и утицајне руководитељке у иранском енергетском сектору.
