Упркос најавама америчког председника Доналда Трампа да ће укинути државно финансирање Националне задужбине за демократију (НЕД), у фискалној 2025. години поменута организација издвојила је 271 милион долара за више од 1.550 пројеката усмерених ка остваривању „демократских циљева у преко 90 земаља“.
„ЕКОНОМИЧНИ НЕД“
У извештају за фискалну 2025. годину, НЕД истиче да „нуди“ изузетно економичан модел. Према подацима ове организације, уз ниске административне трошкове, паметну употребу нових технологија и рационално организовану структуру, приближно 84 цента од сваког долара повереног НЕД-у одлази директно на доделу грантова који подржавају партнере на „првој линији“, што, како се такође наводи, осигурава да се велика већина ресурса усмерава на максимизовање утицаја „оних који делују на терену“, дакле НЕД-ове политичке пешадије.
„Наши директни грантови усмеравају подршку ка организацијама на локалном нивоу, при чему 86 одсто додељених средстава износи мање од 150.000 долара. Ови грантови јачају независне медије, грађанске организације, синдикате и пословне групе, верске лидере, борце за људска права, технолошке стручњаке и реформаторе који раде на јачању демократских институција, обезбеђивању економских прилика и заштити основних слобода у неким од најрепресивнијих окружења у свету“, пиш еу извештају.
СВЕ ОСТАЈЕ УНУТАР "ПОСЛОВНЕ ПАРТИЈЕ"
Сам НЕД истиче да та организација, заједно са своја четири кључна института (Национални демократски институт, Међународни републикански институт, Центар за међународно приватно предузетништво и Центар солидарности) „одражавају организоване секторе америчког политичког живота“.
У исто време, то значи да су поменути демократски и републикански институти, заправо, на истом задатку, чак и када Доналд Трамп за своје противнике у САД каже да су „људски олош“ или „непријатељи народа“.
Посреди је, дакле, политичка породица у смислу чувене изреке која је приписана Ноаму Чомском, да у САД, у суштини, постоји једна партија, она пословна, која има две фракције, демократе и републиканце, које се донекле разликују, али спроводе варијације исту политику.
„Заједно, ова ‚НЕД породица‘ оличава мандат из нашег оснивачког закона, Закона о НЕД-у. Кроз ова четири кључна института и директно додељивање грантова, НЕД мобилише кључне стубове демократије – политичке странке, бизнис, радништво, слободне медије и цивилно друштво. Овај приступ осигурава да приватне америчке иницијативе граде односе поверења са локалним актерима, засноване на заједничким демократским вредностима, како би се обезбедило да подршка демократији буде вођена локално, а не наметнута споља“, наведено је у извештају НЕД-а за фискалну 2025. годину.

"СВЕ РАДЕ ЈАВНО, ДА НЕ ИЗГЛЕДА ТАЈНО..."
Оклеветани Илија Чворовић, који је у чувеном делу Душана Ковачевића приметио да је његов подстанар у француску амбасаду ушао са ташном, а изашао без ње, што је кључно питање на које нико до сада није одговорио тумачећи „Бачланског шпијуна“, рекао би да НЕД све ради јавно, да не изгледа тајно.
Посреди је, дакако, маскировка: „заједничке демократске вредности“.
На „заједничким демократским вредностима“ се, за рачун поменутих приватних америчких иницијатива, граде „односе поверења“ са „локалним актерима“ (НВО сектор, „независни“ медији…), како би само изгледало да је „подршка демократији“ локално (читај: унутарнационално) питање, а не питање интереса америчког пословног и политичког интереса.
То челни људи НЕД-а, уосталом, ни не крију. Њима треба да одамо признање за отвореност.
Ево доброг примера.
ПОДРШКА ДЕМОКРАТИЈИ НА ЈЕФТИН НАЧИН...
Шеф НЕД-а, Дејмон Вилсон, почетком фебруара објавио је чланак у часопису „Национални интрес“ под насловом: „Како промоција демократије подржава отпорност критичних минерала“ (How Democracy Promotion Supports Critical Mineral Resilience).
Већ поднаслов чланка: „Подржавање слободе широм света кључна је предност за америчке фирме и изазов за Русију и Кину“ врло речито и јасно указује шта је посреди.
У поменутом чланку, нимало се не снебивајући, Дејмон Вилсон отворено саопшава:
„За САД, подршка демократији и самоуправи у иностранству представља практичан и јефтин начин да се ојача стратегија ланаца снабдевања и смањи ризик.”
КАЖЕМ ДЕМОКРАТИЈА, АЛИ МИСЛИМ НА КРИТИЧНЕ МИНЕРАЛЕ
Разуме се, да би САД надокнадиле заостатак у погледу прозводње, прераде и уопште доступности ретких земних елемената, којој је посвећен Доналд Трамп, по Дејмону Вилсону, потребан је НЕД. Неопходан је неко ко ће, јефтино и ефикасно, ојачати ланце снабдевања и умањити ризике, а све то приказати као насушну борбу против корупције, а за демократију, поштовање закона, људска и мањинска права.
„Тај изазов је посебно изражен јер се многи минерали од суштинског значаја за америчке енергетске системе, одбрамбену индустрију и напредне технологије копају и прерађују у земљама где је управљање слабо, а тржишни надзор ограничен. У таквим окружењима, чак и добро осмишљени споразуми могу изложити америчке компаније финансијским и оперативним ризицима ако локално спровођење закаже”, навео је Дејмон Вилсон.
Испада да су демократија, поштовање права и поштено тржиште стања која обезбеђује америчка контрола у интересу америчких корпорација, а да је све остало банална корупција и хаос.

НЕД СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ
И ту долазимо до кључног аргумента који Вилсон потеже, објашњавајући зашто је НЕД неопхдан, чак и Доналду Трампу:
„Доминација Кине у кључним фазама прераде критичних минерала наглашава значај улога. Ослањање САД на увоз литијума, кобалта, графита и ретких земних елемената ствара рањивости које могу бити искоришћене од стране Комунистичке партије Кине и других противника. Решавање тих рањивости захтева пажњу, усмерену не само на то одакле минерали потичу, већ и на то да ли се одлуке на терену доносе у складу са транспарентним правилима и поузданим механизмима спровођења, а не под утицајем дужничког притиска или нетранспарентног финансирања. Та забринутост одјекнула је и на највишим нивоима америчке политике. Недавна политика администрације Доналда Трампа нагласила је диверсификацију ланаца снабдевања, смањење зависности од супарничких држава и јачање поузданих извора за САД. Међутим, остваривање тих циљева захтева више од споразума на високом нивоу. Оно зависи од тога да ли државе имају капацитет да спроводе уговоре, штите инвестиције и спрече да стратешки ресурси доспеју у руке ауторитарних режима. Управо ту управљање и економске слободе одређују да ли су америчке инвестиције заштићене или изложене ризику”, навео је Дејмон Вилсон.
Али, ту није крај једном, руку на срце, поштеном признању на тему једног по свему диригованог поштовања закона са једне, и наратива о корупцији са друге стране.
НЕ УПРАВЉАМО РУДНИЦИМА, АЛИ...
„Ово је такође област у којој НЕД има посебну, комплементарну улогу. Национална задужбина за демократију не преговара уговоре, нити управља рудницима. Уместо тога, НЕД и његов кључни институт, Цетар за међународно приватно предузетништво, подржавају локалне грађанске лидере који јачају капацитете спровођења закона и правила који омогућавају да споразуми функционишу у пракси. Ти партнери раде са државним службеницима, грађанским организацијама, новинарима, економистима, истраживачким центрима и лидерима заједница како би пратили уговоре, разоткривали корупцију и унапређивали транспарентност у секторима критичних минерала. Уграђивањем надзора на локалном нивоу, ови напори смањују ризик за америчке компаније и умањују потребу да САД издалека надзиру спровођење“, навео је Дејмон Вилсон.
Поштено. Нека не буде на крају да нисмо за све ово знали.




