Током маја 2026. године, државе чланице НАТО-а, како појединачно тако и заједнички, спровеле су низ војних вежби са циљем да обезбеде спремност Алијансе у случају било каквог потенцијалног сукоба са Русијом. Иако већина НАТО обука и вежби циљано остаје неодређена када је реч о томе против које се хипотетичке војне силе припадници НАТО-а обучавају да ратују (иако већина с правом претпоставља да је реч о Русији), овога пута је јавно саопштено да је НАТО своје мајске вежбе заиста посветио припремама како би Алијанса била спремна да се супротстави свим облицима војног деловања Русије, без обзира на то да ли су те руске активности офанзивне или дефанзивне природе.
Три вежбе које су одржане почетком месеца посебно су пружиле јасну слику о новим облицима како конвенционалног, тако и хибридног ратовања, у којима се очекује да ће НАТО савез бити ангажован током наредне деценије или нешто дуже. Реч је о вежбама специјалних јединица, поморским сукобима са такозваном „флотом из сенке“ и хибридном ратовању које се води из подземља.
TROJAN FOOTPRINT 2026: ВЕЖБЕ СПЕЦИЈАЛНИХ СНАГА НАТО-А
Након што је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио да намерава да повуче америчку војну подршку Европи, 24 државе, укључујући САД и Уједињено Краљевство, покренуле су највећу вежбу припадника специјалних снага у 77-годишњој историји НАТО-а, под шифрованим називом Trojan Footprint 2026“ (овакве вежбе одржавају се сваке друге године). Више од 3.000 припадника специјалних снага НАТО-а било је ангажовано у овој вежби. Учешће Сједињених Држава у овим маневрима, упркос Трамповим претњама да ће повући америчке војнике из Европе, послужило је као јасан подсетник остатку Алијансе да би НАТО, уколико би Трамп заиста спровео такву одлуку, био знатно изложенији спољним претњама на европском континенту. Имајући у виду Трампову склоност да блефира у односима са противницима, могло би се тврдити и да су претње о повлачењу биле део тактике притиска, чији је циљ био да се европским савезницима стави до знања да, уколико желе да и даље уживају користи америчког војног присуства у Европи, треба да наставе да „уважавају“ Трампа и Сједињене Државе. Другим речима - геополитичка уцена.
Што се самих НАТО вежби тиче, њихов карактер подразумевао је здружено деловање копнених, поморских и ваздухопловних снага Алијансе, а одржаване су од 11. до 21. маја. Извођене су на подручју Балтичког, Црног и Средоземног мора са циљем припреме специјалне снаге НАТО-а за све потенцијалне сценарије који подразумевају напад једног „неименованог непријатеља“ на Алијансу. Међутим, није била тајна да је тај „неименовани непријатељ“ заправо Русија, што је било очигледно и из самих локација на којима су вежбе извођене. Вежбе нису биле усмерене искључиво на припрему за конвенционално оружано ратовање, већ и на друге могуће сценарије, попут саботажа и сајбер-напада.
Вежбе „Trojan Footprint 2026“ биле су значајне и по томе што су у њима учествовали војници држава које нису чланице НАТО-а. Тако су, на пример, и Швајцарска и Грузија упутиле своје припаднике у састав вежбе.
СЛИКОВИТ ДЕТАЉ ИЗ ИЗВЕШТАЈА СКАЈ ЊУЗА
Уједињено Краљевство, једна од оснивачких чланица НАТО-а, ангажовало је и припаднике релативно новог Британског ренџерског пука. Основан 2021. године, овај пук делује на сличан начин као америчке специјалне снаге, попут „Зелених беретки“, али се, иако припада снагама за специјалне операције, не сматра јединицом истог елитног ранга као што су британска Специјална ваздушна служба (SAS) и Специјална бродска служба (SBS).
Британски медиј Скај њуз недавно је извештавао о овим вежбама са једне од локација за обуку у Грчкој, где је уредница за безбедност и одбрану Дебора Хејнс разговарала са анонимним припадником грчких специјалних снага након вежбе која је подразумевала десантирање падобранаца. Након што је изјавио да су овакве заједничке вежбе са специјалним снагама других чланица НАТО-а „корисне“, анонимни грчки војник је додао да је, упркос текућим несугласицама унутар Алијансе са Сједињеним Државама, сарадња са америчким снагама „иста као рад са било којим другим људима. Осећам велику блискост са њима“. Такав став представља један од примера који наглашава разлику у менталитету између политичара и војника. Док су партнерство и братство, чини се, у великој мери одсутни међу политичким лидерима и званичницима НАТО савеза, међу самим војницима који сарађују и даље остају једна од основних одлика војничког позива, без обзира на то из које земље потичу. Међутим, када га је Дебора Хејнс упитала да ли сматра да би НАТО и без учешћа Сједињених Држава био способан да се брани, одговор грчког војника био је кратак и једноставан: „Да, наравно.“
НАТО „ФЛОТА ИЗ СЕНКЕ“ У ЦРНОМ МОРУ
Још један кључни сегмент НАТО војних вежби у мају 2026. године биле су поморске вежбе у западном делу Црног мора - подручју које представља нарочито ризичну зону за војну обуку НАТО-а, имајући у виду близину рата који се и даље води у Украјини, где је велики део Црног мора постао поприште поморских сукоба између украјинске и руске морнарице.
Припадници специјалних снага НАТО-а из Румуније, Шпаније, Португалије и Сједињених Држава, заједно са припадницима британских Краљевских маринаца, учествовали су у низу заједничких вежби које су се углавном односиле на укрцавање на бродове, неутралисање наоружаних противника и ослобађање и обезбеђивање талаца. Овакве вежбе нису без стварних преседана. Русија је, такође као одговор на велике НАТО војне маневре, током претходних година спроводила сопствене поморске вежбе са циљем да припреми своје снаге за евентуални будући сукоб са НАТО-ом. С друге стране, НАТО и друге западне силе указују на „руско хибридно ратовање“ и руске „флоте из сенке“ као на разлоге за забринутост, што је уједно послужило и као један од повода за планирање мајских вежби у Црном мору под називом „Флота из сенке“.
МРЕЖА КАБЛОВА-МЕТЕ ОД СТРАТЕШКОГ ЗНАЧАЈА
Испод морског дна у великом делу европских територијалних вода налази се разграната мрежа електроенергетских, енергетских и телекомуникационих каблова и веза које представљају основу европског снабдевања ресурсима и несметаног функционисања привреде. Уколико би ти каблови и везе били оштећени или уништени, последице - како краткорочне тако и дугорочне - могле би бити катастрофалне. Према подацима European Union Agency for Cybersecurity, које је пренео Newsweek, приближно 97 одсто глобалног телекомуникационог саобраћаја одвија се преко подморских каблова, који свакодневно омогућавају финансијске трансакције у вредности од око 10 билиона долара. Као што је већ наведено, свако оштећење или уништење ових каблова могло би да има разорне последице по светску економију. Међутим, управо због изузетно високог ризика који би проистекао из њиховог оштећења, ови подморски каблови представљају мете од изузетне стратешке вредности за сваку силу која настоји да, ради остварења сопствених интереса, изврши притисак на глобалну економију.
Међу случајевима за које се сумњало - али никада није доказано - да су повезани са активностима руске „флоте из сенке“, налази се инцидент из децембра 2024. године, када је руски брод Eagle S пресекао електроенергетски кабл који повезује Финску и Естонију. Међутим, фински суд је касније одбацио тај случај. У јануару 2025. године Шведска је запленила руски теретни брод Vezhen под сумњом да је оштетио телекомуникациони кабл између Шведске и Летоније. Ипак, шведски суд је закључио да је реч о несрећном случају. У мају 2025. године пољске патроле уочиле су руски танкер Sun како кружи изнад подморског кабла који повезује Шведску и Пољску, након чега га је са тог подручја удаљила пољска ваздушна патрола.
Иако могућност избијања отвореног поморског рата између НАТО-а и Русије, бар за сада, остаје релативно удаљена, као што је случај и на копну, хибридно ратовање и деловање „из сенке“ представљају сталну претњу за све стране, подсећајући на тајне операције из периода Хладног рата. Може се тврдити да би овакав облик сукоба дугорочно могао представљати чак и већу опасност од класичног поморског ратовања. Будући да се светска економија већ суочава са кризом каква није виђена годинама, услед текућег рата са Ираном и кризе у Ормуском мореузу, сценарио у којем би подморски електроенергетски, гасни и телекомуникациони каблови били оштећени или уништени вероватно би изазвао још дубљу и дуготрајнију глобалну кризу него што би то био случај чак и са конвенционалним ратом (изузимајући, наравно, употребу нуклеарног оружја).
ПОД ЗЕМЉОМ: РАТОВАЊЕ ИЗ ДУБИНЕ
У напуштеном делу станице лондонске подземне железнице Charing Cross Tube Station, британски војници, уз подршку својих америчких колега, претворили су један подземни железнички перон у макету подземног војног комуникационог и обавештајног центра. Циљ вежбе био је симулирање сценарија који се одиграва 2030. године, у којем је Русија извршила инвазију на балтичке државе. У том сценарију поменути подземни објекат служи као британски вођени војни бункер у Талину, главном граду Естоније, где и даље делује значајно присуство НАТО снага. Ова вежба такође представља пример колико брзо НАТО може да реквирира цивилну инфраструктуру и претвори је у војну у условима рата.
Ова вежба је посебно значајна због обимне употребе вештачке интелигенције (AI). Иако је и у цивилној сфери њена употреба контроверзна, у војном домену она је подједнако - ако не и више - спорна, с обзиром на изузетно осетљиву природу војних операција и потребу да војне обавештајне процене буду прецизне и темељне пре него што се било каква акција предузме. Данашња вештачка интелигенција се и даље углавном сматра технологијом у експерименталној фази, али британски и амерички војници који учествују у овој вежби испод Лондона користе AI системе који би, у теорији, могли да убрзају прикупљање и обраду обавештајних података са више дана на само неколико сати. Наравно, мало је вероватно да би се овакви системи ускоро користили у реалном рату, с обзиром на то да је вештачка интелигенција и даље непоуздана. Још једна планирана примена ових система јесте помоћ у идентификацији непријатељских циљева и њиховом лоцирању, након чега би се употребљавали дронови и ракете за њихово пресретање и уништавање.
Међутим, постоје и бројни проблеми који су се појавили током ових вежби испод Лондона. Прво, велики део софтвера, AI система и опреме који се користе у обуци још увек није уведен у редовну употребу у оквиру британских оружаних снага и обавештајног система у целини. Ове подземне вежбе се и даље у великој мери сматрају експерименталним и представљају припрему за нову еру ратовања која је још у зачетку. Друго, британске оружане снаге и даље се суочавају са значајним недостатком државног финансирања како би набавиле ове системе и опрему у количинама које би омогућиле ефикасну припрему за било какав будући велики сукоб, а камоли за рат са Русијом. Премијер Уједињеног Краљевства Кир Стармер и његова лабуристичка влада су под снажним критикама због занемаривања оружаних снага у погледу државног финансирања, при чему многи указују да је темпо модернизације британске војске сувише спор у односу на растућу нестабилност савременог света. Тренутно се очекује да британска влада издвоји преко 18 милијарди фунти за Министарство одбране у наредне четири године, до 2030. године. Међутим, аналитичари и коментатори наводе да је такав буџет недовољан да би се Велика Британија војно припремила за потенцијални рат са Русијом - или другим могућим противницима - до 2030. године, када се очекује да би Русија могла бити у свом најопаснијем војном положају према НАТО-у.
ЛОНДОН КРАТКИХ РУКАВА- ЗАЛИХЕ СУ ПОСЛАТЕ УКРАЈИНИ
Још један проблем са којим се Уједињено Краљевство суочава јесте недостатак војне опреме. Пошто је значајан део војних залиха дониран Украјини од почетка 2022. године - и брзо потрошен - Британија би у случају великог сукоба са Русијом могла да рачуна само на колективну помоћ других НАТО чланица у муницији и опреми. Вежбе испод Лондона показале су да би у хипотетичком рату са Русијом било неопходно распоређивати преко 5.000 дронова дневно, како за извиђање тако и за борбене операције - док Русија располаже знатно већим бројем дронова у поређењу са Великом Британијом. Тренутни британски капацитет производње износи тек неколико стотина дронова дневно, што је далеко испод потребног нивоа. Такав недостатак значио би да би било неопходно изградити више производних погона, као и ефикасне логистичке центре и транспортне руте широм Европе, како би се обезбедило снабдевање британских снага у балтичком региону. Као што је виђено током рата између Русије и Украјине, чак и сада су логистички правци и складишта често мете великих руских напада дроновима и ракетама. У случају потпуног рата између НАТО-а и Русије, такви објекти били би међу првим циљевима.
У видео-поруци која је приказана новинарима током вежбе, британски генерал-потпуковник Мајк Елвис изјавио је следеће:
„Сценарио који ћете видети намерно је постављен у 2030. годину, јер сматрамо да ће тада претња из Русије бити најинтензивнија. То је и период у којем бисмо могли реално да достигнемо модернизовану технологију и повећану спремност потребну за суочавање са том претњом, али само уз одговарајућа улагања сада и уз подршку индустрије у изградњи националног арсенала - не само у смислу залиха муниције (иако је то кључно), већ и у смислу капацитета производње који се може проширити у ратним условима. Ово је огромна прилика, али и опасност ако занемаримо ризик.“
НАТО БЕЗ САД И БУДУЋЕ ЕВРОПСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ?
НАТО вежбе у мају 2026. године показале су се као једне од најзначајнијих за Алијансу у новијој историји, али не само због слома старог светског поретка након избијања тоталног рата између Русије и Украјине у фебруару 2022. године. За НАТО, у садашњем тренутку 2026. године, нова претња више није искључиво спољна, већ унутрашња - могућност да Сједињене Америчке Државе формално иступе из војног савеза којим се, по општем уверењу, у пракси и даље руководи управо из Вашингтона. Без кључне улоге САД у ономе што многи називају „најуспешнијим војним савезом у историји“ - ма колико та оцена била спорна - будућност НАТО-а делује неизвесније него икада. Иако би повлачење САД на први поглед значило само одлазак једне чланице при чему би НАТО формално постао превасходно европски војни савез, постоје два могућа правца његовог развоја у постамеричкој будућности. Први је сценарио у којем НАТО постаје сувише слаб да би функционисао без америчке подршке, и у случају свеобухватног рата са другом великом силом - највероватније Русијом - ризикује чак и сопствени распад уколико такав рат не би био успешно окончан. Други сценарио је трансформација НАТО-а из Северноатлантске алијансе у пуноправне европске оружане снаге, које би многи повезивали са Европском унијом. Такав развој догађаја би, по тим проценама, значио да би Европска унија из политичко-економског блока прерасла у федерализовану супердржаву са сопственим јединственим оружаним снагама. За неке, посебно за најпосвећеније европске федералисте, то би био пожељан исход. За друге, међутим, стварање европских оружаних снага на рушевинама НАТО-а могло би представљати нову врсту глобалног ризика. Иако је НАТО у основи војни савез, европске оружане снаге би функционисале као јединствена војска, у коју би биле интегрисане националне војске свих држава чланица ЕУ под једном командном структуром. За државе које нису чланице Европске уније - а можда и за оне које јесу, али су у њој против своје воље - питање више не би било да ли ће претњу представљати Русија, Кина или Сједињене Државе, већ да ли би нову и потенцијално непредвидиву претњу могле представљати управо будуће европске оружане снаге настале после трансформације НАТО-а.
