Под оком надзорника

Зашто НВО на Косову и Метохију за разлику од сличних организација у региону имају супервизоре задужене да испрате процес преумљења, али токова новца?

Човек који држи до традиције није роб прошлости, већ чувар будућности. Он је свестан да је свака права револуција, у ствари, враћање коренима и проналажење изгубљеног смисла.” Речи Јулијуса Евола опомињу, посебно данас када се многе вредносне вертикале преиспитују и насилно мењају.

Иако би требало да буде први месец лета, неки новосковани народи одлучили су да га преименују у месец „поноса“ или прецизније-параду блуда. Међутим, и поред чињенице да у Србији дуже од две деценије тече процес индоктринације обилато финансиран и подтпомогнут са Запада- Срби су се показали као жилава сорта, неспремна на компромисе. Да није било вести из региона и наше јужне покрајине, тренутно окупиране, не бисмо ни знали шта се то у свету слави.

Истина, старим народима, попут српског, није лако манипулисати као новим нацијама, ма колико се неке од њих чиниле конзервативним и примитивним, као што је то случај са Шиптарима на Косову и Метохији, али и онима који су усвојили модерне цивилизацијске норме, попут Хрвата. Зато и не чуди тренд лаког усвајања западних трендова, ма колико они били погубни по њихово друштво.

ТЕРОРИЗАМ У ДУГИНИМ БОЈАМА

На Косову и Метохији, месец поноса обележен је геј парадом у Приштини. На челу ове манифестације под називом "Т’ДУ КАШТУ КУШ ЈЕ" - "Волим те какав јеси" стајао је Аљбин Курти, лидер шиптарских сепаратиста и самопроглашени председник непостојеће државе Косово.

Парада у Приштини прошла је без инцидената и посебног полицијског обезбеђења, као да је део традиције овог народа, а не нешто што би пре свега неколико деценија, или чак година, изазвало револт код овог у бити конзервативног народа. Како је могуће да за тако кратак период један народ, кога је карактерисао племенски карактер, прихвати све пошасти либералног света?

Аналитичар Игор Јарамаз који се дуго бавио друштвеним и социолошким феноменима на простору Балкана, наводи да нека друштва прескачу фазе развоја и усвајају најгоре аспекте савремене културе док задржавају негативне традиције из прошлости.

„Друштвена модернизација данас прати сличну динамику технолошкој. Афричко друштво, рецимо, без фиксних телефона, струје и банкарства прескаче неколико корака и одмах прелази на интернет плаћања телефоном. Примитивнија друштва прескачу неколико корака. Албанцима погодује и мањак развијеног културног обрасца, као и претерана окцидентофилија. Стога су они покупили најгоре пошасти савремене али и задржали најгоре традиције прошлости,“ наводи Јарамаз.

Процесу преумљења најподложнији показали су се млади народи попут Албанаца са Косова и Метохије, Хрвата, али и тзв Бошњака и Црногорца. Настали захваљујући колективном Западу, њима је наметнут инфериорни положај који је подразумевао и некритично прихватање свих образаца ма колико они били деструктивни и погубни по читаву нацију. Немала улога у том процесу припала је бројним НВО које нису ништа друго него испостава страних служби прерушених у цивилни сектор.

НВО - ЦИВИЛНИ СЕКТОР СТРАНИХ СЛУЖБИ

На простору Косова и Метохије, посебно у јужном делу наше окупиране покрајине, према проценама сајта БТИ (Бертелсманов индекс трансформације) сајта који се бави анализом и проценом политичке и економске трансформације у земљама у развоју и транзицији, делује невероватних 13.000 невладиних организација. Најактивније невладине организације на Косову у које се слива највише финансијских средстава су између осталих- Kosovo Women's Network (KWN), Balkan Sunflowers, Youth Initiative for Human Rights (YIHR), Forum for Civic Initiatives (FIQ), NGO Aktiv, Democracy for Development (D4D), Kosovar Civil Society Foundation (KCSF), Community Building Mitrovica (CBM), Advancing Together и Caritas Kosovo. Заједничко свима јесте рад на наводној промоцији људских права, родне равноправности, интеграције маргинализованих група и унапређењу цивилног друштва.

На самом простору тзв Косова тренутно делује 91 НВО регистрована у Великој Британији преко којих је на Косово и Метохију уложено 72 милијарде фунти. Ипак, за разлику од других земаља у транзицији, НВО на Косову и Метохији имају супервизоре-велики број страних ментора који прате рад организација. Идентичну структуру имају још само НВО у Босни и Херцеговини.

Ј. С. која је једно време радила у НВО Kosovo Women's Network у Приштини за наш портал открива да су запослени све време били упућени на надзорнике који су најпре вршили обуку, а затим и контролисали рад запослених. Исти случај је са већином НВО које делују на овом простору. Наша саговорница каже да су били упућени на сарадњу са НВО из Београда, али и региона које су биле организоване по другачијем кључу, попут НВО „Реконструкција женски фонд“ која је деловала аутономно, без надзорника. Управо та «разлика» је била услов за промене које су уследиле у косовском друштву.

Игор Јарамаз не дели мишљење да индоктринација локалног становништва има толико везе са НВО колико, сматра, са плодним тлом, које упркос затвореним заједницама није могло дуго одолевати прогресу времена.

„Мислим да то нема толико везе са НВО или програмима међународних организација (УН и њених агенција пре свега) колико са плодним тлом за пријем тих идеја. Јер су они изложени, пропорционално по величини. Код њих се много више и брже такве идеје примају него код нас, што сам приметио не само на КиМ, већ и у самој Албанији.“

Уважавајући опаске о "плодном тлу" наша саговорница са Косова и Метохије, бивши члан НВО, не умањује значај рада западног сектора. По њој-резултат је био у равни очекивања финансијера.

„Ми смо велики део времена проводили на терену, обилазили најудаљеније и најзатвореније заједнице. Кроз овај НВО сектор пролази веома пуно новца, али тај новац, бар док сам ја била запослена, није одлазио на штампање некаквих памфлета који нису имали другу сврху осим да покрију фиктивне трошкове. Ми смо радили обуке са свим старосним групама. Наши сарадници, у овом случају, конкретно из Норвешке, били су високо профилисани стручњаци из области психологије, социологије, и они су свој задатак обављали крајње професионално.“

Ј. С. такође додаје да је јавна тајна колик је удео НВО у изради школског програма на југу Косова и Метохије, као и чињеница да, осим што се у друштву ствара либерална атмосфера, не мањка ни подстицање шовинистичког односа према Србима, који је интензивиран у односу на ситуацију каква је била пре рата.

Констатација са почетка анализе да су НВО озбиљан и опасан цивилни сектор страних служби сасвим коренспондира са увидима које нам је пружила особа из самог срца поменутих организација. Интереси Норвешке, САД, Велике Британије или Пољске нигде нису тако блиско испреплетани као на овом парчету српске земље.

ОДЛИВ СТАНОВНИШТВА

Број становника са севера Косова и Метохије протеклих деценија је у паду, изражено последњих десет година. Свему томе, како наводе наши саговорници, делом су свакако допринеле и НВО, али у великој мери и борба за бољи живот. „Исељавање младог репродуктивног становништва ка њиховим западним савезницима је несумњиво допринело смањењу становништва,“ каже Јарамаз и додаје да је медијско наметање трендова у формирању јавног мњења великим делом допринело да се промене и узори:

„Наравно, сама чињеница да млади Албанци данас имају узоре у Дуа Липи, Рита Ори, Бебе Реџи, Ави Макс и сличним женама које са 30-ак година немају ниједно дете, сигурно је допринела паду рађања. Њихове мајке и чак старије сестре су у тим годинама биле вишероткиње. Статистика и познавање друштвених токова указује да ће доћи до још веће депопулације и пада плодности код Албанки у скоријој будућности.“
Западни медији, често под утицајем моћних корпорација и политичких интереса, настоје да наметну своје вредности и стандарде, прелазећи границе националних суверенитета и културних особености. Кроз филмове, серије, новинске чланке и друштвене мреже, стварају се наративи који традиционалне заједнице приказују као нетолерантне и неукорењене у модерном свету. Овакво медијско маркирање има за циљ да подрије самопоуздање и јединство унутар тих заједница, стварајући климу у којој је прихватање либералних вредности неизбежан корак ка "цивилизацијском напретку". Међутим, овај приступ занемарује дубоке културне и историјске корене који обликују идентитет тих заједница, што може довести до озбиљних друштвених и психолошких последица.

Управо зато је шиптарско друштво на Косову и Метохији, као примитивна племенска заједница послужило као глина у рукама глобалних сила које га вајају и по својој жељи обликују, креирајући му историју, културу и будућност. Али када дете порасте, да ли ће остати у крилу мајке, посебно ако му је јасно да тамо негде постоји живот који је много лепши и који се уклапа у све оне укорењене постулате према којима је одгајан? Ј. С. се такође слаже да је одлив становништва све већи и да су утицај на то, како медији, имале и НВО, јер оно што су обећавале тим генерацијама, нису могле у пракси и да обезбеде.

„Косово и Метохија је још увек зона могућег конфликта, посебно сада. И управо они који наводно покушавају да ситуацију смире, раде супротно. Многима је то јасно и са српске, а посебно са албанске стране и са том спознајом одлазе. Овде никоме не одговара стабилна ситуација.“

Јарамаз показује више оптимизма. Уверен је да сви треба да подржимо рад НВО сектора на простору АП КиМ јер ефекат на Србе и на албанску заједницу, није исти.
„ЛГБТ+ је свакако интегрални део тога и мислим да је српски национални интерес да се појача излагање традиционалних Албанаца свим нововековним супститутима вредности.“

Другим речима док албанско становништво масовно мигрира у потрази за бољим животом, не само у материјалном смислу, него и у потрази за већим слободама, а под тим се подразумевају и сексуалне али и све друге којима их је подучила западна НВО школа, Срби одлазе јер су приморани. Ове околности показују да, док се свет око нас мења и прилагођава савременим трендовима, српски народ ипак остаје везан за своје корене и традицију. Праве вредности се не могу лако уздрмати, и у томе лежи наша истинска револуција – враћање коренима и проналажење изгубљеног смисла, као што нас је Евола мудро подучио.