Првог уторка у новембру 2024. године (5. новембра) Сједињене Америчке Државе бирају свог новог председника, 47. по реду. По значају, ови избори се могу упоредити са оним одржаним 1800. године, са кандидатима Томасом Џеферсоном и Џоном Адамсом, обележеним првом оштром поларизацијом и политичким сукобима, као и осећајем да се одлучује будућност земље; преко избора 1860. године, у време све дубље културне и социјалне поделе по питању ропства, расних права и других питања, у периоду када је Абрахам Линколн дошао на власт у земљи завађеној између два непомирљива блока; све до избора 1968. година када су САД биле дубоко подељене због непопуларног Вијетнамског рата, расних питања и социјалних немира.
ЦИКЛИЧНИ КАРАКТЕР АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ
Овогодишње изборе прати и појачани осећај неповерења у изборни процес, институције и мејнстрим медије, као што је то био случај током избора 2000. године, када су становници Америке бирали између Џорџа В. Буша и Ал Гора на председничким изборима, запамћеним по спору око бројања гласова на Флориди. Томе свакако треба додати и последње председничке изборе 2020. године када је дошло до тешких оптужба за изборне неправилности, насиље након избора и коначно упад у Капитол 6. јануара 2021. године. Избори из 1800, 1860. и 1968. године показују циклични карактер америчке политике, у којем се исте теме – политичке поделе, друштвени немири, расна питања и идеолошке разлике – поново јављају само у другачијим облицима, истовремено доносећи нове изазове за САД у кључном геополитичком тренутку.
НОВИ ТЕСТ ЗА СТАРИ СИСТЕМ
Иако су овогодишњи избори у почетку представљали реванш за 2020. годину када су се надметали Доналд Трамп и Џо Бајден, од јула месеца (када је председник Џо Бајден завршио своју кампању и подржао потпредседницу Камалу Харис) избори су добили нови облик, нови карактер. Након прве председничке дебате између Трампа и Бајдена, 27. јуна, када је популарност републиканаца скочила услед реалне победе републиканског представника; преко неуспелог атентата на Трампа 13. јула у Пенсилванији, као и медијске „узбуне“ да се Џо Бајден заразио корона вирусом 17. јула; све до почетка самосталне председничке кампање Камале Харис од 21. јула; избори 2024. године, у само неколико месеци, постали су веома турбулентни за целокупан политички и демократски живот САД. Оно што је сигурно, тренутни избори могу бити нови тест за спорни демократски систем Сједињених Држава, с потенцијалом да поново промене ток историје.
НЕИЗВЕСНОСТ - ПРАТИЉА КАМПАЊЕ
Амерички председнички избори 2024. на којима моћ одмеравају Доналд Трамп и Камала Харис обећавају да ће бити једни од најспорнијих у новијој историји. Разлог је што Трамп упорно инсистира на свом повратку у Белу кућу, док је Камала Харис, према демократским схватањима, наводно учврстила положај демократа након друге председничке дебате 11. септембра. Наиме, Харисова је још у првим недељама своје кампање забележила скок у броју анкета, чиме је остварила скоро 4% предности крајем августа, али то не значи ништа. Избори су и овог пута, као и 2016. године, неизвесни. Исход избора у великој мери зависи од излазности бирача, као и од спремности демократа да се поново послуже изборним неправилностима као и 2020. године. Ослањање на националне анкете није најбољи начин да се предвиде изборни резултати (оне служе да се објасни шта јавност мисли о кандидату или неком питању, а не да предвиде резултате), али ће нама послужити да у општим цртама сагледамо тренутну ситуацију у САД, неколико дана пред изборе.
ТЕСНА ТРКА
Сходно томе да се резултати анкета стално мењају, морамо да нагласимо да у наставку текста, користимо податке анкета датума: 30. октобра 2024. године. Према недавним подацима из извора као што су FiveThirtyEight и RealClearPolitics, трка је изузетно тесна, па је немогуће знати ко је заиста у предности. Националне анкете углавном показују да и Трамп и Камала имају отприлике 47–48% укупне подршке бирача, остављајући око 8–10% бирача у неодлучној позицији или у позицији која нагиње ка кандидатима трећих страна. Пошто већина држава у великој мери гравитира ка једној или другој страни, фокус је обично на десетак држава у којима је трка неизвесна, те с тим оне представљају тзв. „бојно поље“. Поменути „неопредељени“ сегмент ће бити од кључног значаја, посебно у кључним, тзв. swing (колебљивим) државама.
ЈЕДАН ПРЕОКРЕТ У ПЕНСИЛВАНИЈИ
Пенсилванија. Анкете показују да је Камала Харис до краја септембра у овој држави била у благој предности за око 1–2%. Међутим, Трамп одржава снажну базу међу сеоским бирачима у овој држави и има доследно вођство у мањим окрузима, што му је помогло да обезбеди победу 2016. године. Према анкетама од 30. октобра 2024. године, Трамп је сада у предности у Пенсилванији: 48% према 47.6%. Такав преокрет у Пенсилванији, као и у Мичигену, Висконсију, Флориди, Охају и Ајови 2016. године, довео је Трампа на место председника. Још један такав преокрет и Трамп би могао да постане председник САД по други пут, наравно, у случају да не дође до крађе гласова и других неправилности.
РАСПОЛОЖЕЊЕ У ДРЖАВАМА „ВЕЛИКИХ ВОДА“
Мичиген и Висконсин. Према анкетама, Камала Харис показује маргиналну предност у државама „великих вода“, али често унутар границе грешке. Урбана подручја ових држава и млађи бирачи могли би да преокрену вагу у њену корист, док Трампова привлачност у пољопривредним градовима и међу „плавим овратницима“ (друштва или појединци који за живот зарађују радећи посао који не захтева стручне квалификације – „физичка снага и издржљивост а не образовање“) остаје снажна. Дана 26. јула, према анкетама, Трамп је био у благој предности у Мичигену, да би од 30. јула до 8. октобра предност превагнула у корист Камале Харис. У сваком случају, и овај преокрет на страну демократа је готово минималан, тако да питање Мичигена остаје отворено исто као и питање Висконсина где је од 1. августа до 8. октобра Камала била у предности, док се данас говори о минималним разликама.
ПОМЕРАЊА РЕПУБЛИКАНСКИХ УПОРИШТА
Џорџија и Аризона. Ова некада републиканска упоришта су се према тумачењима неких аналитачара „пореметила“. Камала Харис је, према анкетама, крајем августа ушла у благу предност у распону од 1%. Међутим, од септембра, и током целог октобра, видимо благи повратак Трампу у распону од 1–2%. Слично се десило и са Аризоном крајем септембра, мада, према анкетама од 30. октобра, Трамп у овој држави води за 2.2%. Све то указује на неодлучост исхода у ове две земље, где би правац гласова могао да иде у оба смера у зависности од излазности и ентузијазма бирача.
НЕВАДА ЈЕ НЕОДЛУЧНА
Невада и Северна Каролина. Битка се последњих дана пренела доста на ове две државе. Иако за нијансу нагиње демокрактској партији, Невада и даље остаје неодлучна. Са друге стране, Северна Каролина која има мешавину конзервативних руралних подручја и прогресивних градова, од 30. септембра све више нагиње републиканцима. Демографски увид у анкете такође може много рећи о будућем исходу избора. Камала Харис има предност код „прогресивистичких“ гласача, пре свега код млађе генерације (18–29), који дају приоритет питањима попут климатских промена, расне и социјалне правде, образовања и здравствене заштите. Анкете показују да око 60% младих бирача нагиње демократама, што је значајан блок ако је излазност висока.
ПОДЕЛА НА ЛИНИЈИ УРБАНО-РУРАЛНО
Такође, гласачи у градовима, афроамериканци, латиноамериканци, прогресивне жене и LGBTQ+ заједница, нагињу Камали. Трамп води са старијим гласачима, често са маргином од 10% или више. Ова група фаворизује Трампов чврст став о економији и скептицизам према прогресивној политици демократа. Његова подршка лежи највише у гласачима беле радничке класе руралних средина и малих градова, посебно на Средњем западу и југу. Ова група фаворизује његов став о имиграцији, економском национализму и старој политици Вудро Вилсона (1913–1921): America frist (Америка на првом месту). Такође, у групи коју подржава Трампа треба узети у обзир и евангелистичке хришћане, конзервативне католике и латиноамериканце. Дакле, подела на пољу урбано-рурално је веома оштра.
ПОДЈЕДНАКЕ ШАНСЕ
Камалина подршка у урбаним центрима је снажна, док је Трампова база и даље концентрисана у руралним подручјима. Анализа компаније Pew Research истиче да је већа вероватноћа да ће Трампове руралне присталице поуздано изаћи на изборе, док се Камалине урбане присталице, иако бројније, суочавају са изазовима излазности који би могли да сузе њену предност. Модели политичког предвиђања тренутно показују да оба кандидата имају шансу да дођу до 270 електорских гласова потребних за победу. Трампов пут у великој мери одражава његову стратегију из 2016. године, фокусирајући се на „Појас рђе“ (Rust Belt) и јужне државе. Камалин пут зависи од поновног освајања ових држава и обезбеђивања традиционално демократских упоришта, са недавним променама у Џорџији и Аризони као потенцијалним добицима.
ГЛАСОВИ „КОЛЕБЉИВИХ ДРЖАВА“
Модели предвиђања за сада сваком кандидату даје око 50% вероватноће, при чему су Трампове шансе порасле последњих недеља због економске забринутости и Камалине све мање наклоности међу независним државама што видимо на примеру Пенсилваније и Џорџије. Према наведеним анкетама, Трамп има пуно боље резултате него 2016. и 2020. године, поготово у „колебљивим“ државама, у којима води у осам од дванаест. Избори 2024. и даље су веома спорни, према анкетама никад изједначенији. Оне показују да ће одзив бирача на крају одлучити ко ће постати нови председник САД. Но, неретко, анкете нису веродостојан показатељ победника на председничким изборима, шта су доказали они из 2016. и 2020. године.
СВАКИ ГЛАС ЈЕ ВАЖАН
Са економијом и здравством као главним питањима, и републикански и демократски представник се суочавају са изазовном кампањом која се полако приводи крају. Како се трка интензивира, подаци из анкета и увиди стручњака наглашавају блиске изборе на којима ће сваки глас бити важан, постављајући позорницу за историјски и потенцијално трансформативни исход за САД. Међутим, како је то нагласио историчар и аутор књиге „Ефекат Трамп“ Саша Адамовић, када узмемо у обзир све неправилности из 2020. године (када је Трамп чак био популарнији него 2016. године), његови противници искористили су све могуће начине да оспоре његов успех: од употребе кризе настале усред короне вируса, преко црначких немира због убиства Џорџа Флојда, па све до прекида гласања у глуво доба ноћи и сумњивих кутија. The Trump Effect, Sasa Adamovic, pointed out, considering all the irregularities of 2020 (when Trump was even more popular than in 2016), his opponents used all possible means to challenge his success: from leveraging the COVID crisis, through racial unrest due to the killing of George Floyd, to halting vote counts in the dead of night and suspicious ballot boxes.
ПОДРШКА ИЛОНА МАСКА
Такође, Трамп сада има пуно бољи положај него 2020. године: подршку јавних личности, Илона Маска, као и других донатора репубиканске странке; док су са друге стране демократе нејединствене по бројним питањима. Последња изјава Џо Бајдена у којој је назвао Трампове гласаче „ђубретом“ може само још више погурати Трампову победничку кампању. Сходно томе да су историјски услови и ситуација у свету пуно другачији него 2016. или 2020. године, можемо рећи да се на овим изборима одлучује будућност света, наравно, не у апсолутном већ нијансираном смислу.
