Дана 3. децембра 2025. године, у енглеском лучком граду Саутемптону, млади студент универзитета по имену Хенри Новак избоден је ножем током сукоба са Сиком по имену Викрум Дигва. По доласку полиције на лице места, Дигва је тврдио да га је Новак вређаоп орасној основи, па чак и физички напао, те да је био приморан да делује у „самоодбрани“. Када је полиција потом приступила хапшењу и стављању лисица Новаку, Новак је, једва успевајући да говори, рекао полицајцима да је избоден ножем и да не може да дише. Његове речи остале су без одјека, а полиција му једноставно није поверовала, тако да је Новак преминуо на лицу места, подлегавши тешким повредама.
Касније је Викрум Дигва ухапшен и оптужен за убиство Хенрија Новака, након дуготрајне истраге и судског поступка током којих је утврђено не само да је Дигва лагао о догађајима који су се одиграли те децембарске ноћи, већ и да су га чланови његове породице подржавали у настојањима да обмане британске власти и избегне правду. Дана 28. маја 2026. године, Дигва је проглашен кривим за убиство и осуђен на доживотну казну затвора, уз минимални рок од 21 године који мора да проведе у затвору.
Иако су овакви случајеви убистава ножем, нажалост, изузетно чести широм Уједињеног Краљевства, случај Хенрија Новака посебно је изазвао опште огорчење у Великој Британији – огорчење које је почело убрзано да се шири и широм Европе, где људи из различитих земаља исказују солидарност са Новаком.
Али зашто је управо убиство Хенрија Новака изазвало толико снажно и гласно огорчење, у поређењу са многим другим медијски пропраћеним убиствима у Европи? Да бисмо на то питање детаљно одговорили, морамо се најпре вратити на сам почетак – на ноћ када је Хенри убијен.
НАПАД НА ХЕНРИЈА НОВАКА
Хенри Новак био је осамнаестогодишњи британски студент пољског порекла, који је похађао прву годину студија рачуноводства на Универзитету у Саутемптону, на југу Енглеске. Касно увече, 3. децембра 2025. године, након што је напустио паб „Хобит“, Новак је, пролазећи кроз једно приградско насеље, наишао на Викрума Дигву. Иако су снимци направљени мобилним телефонима и Новака и Дигве забележили део њиховог сукоба, и даље није било јасно како је сукоб уопште започео (није било пријављених очевидаца тог догађаја). Након што се завршио снимак са Новаковог телефона, Дигва је извадио велики нож са сечивом дугим 21 центиметар (8 инча) – традиционалну оштрицу коју носе припадници сикизма у складу са својим верским обичајима – и више пута избо Новака. Према полицијским извештајима, Новак је задобио више убодних рана у пределу ногу, као и смртоносну рану у грудном кошу.
Након напада, житељи тог краја позвали су полицију након што су чули Новака како дозива у помоћ и говори да је избоден ножем. Трагови крви пронађени на месту догађаја показали су да је Новак покушао да прескочи ограду како би побегао од Дигве, који је у међувремену снимао Новака док је бежао, а затим и док је лежао на земљи, крварећи од задобијених повреда. Тај снимак показао се као веома инкриминишући доказ против Дигвиних првобитних исказа током суђења. Дигва је потом позвао своје родитеље, који су на место догађаја стигли чак и пре полиције. Његова мајка, Киран Каур, узела је Дигвин нож – онај којим је извршено убиство, будући да је код себе имао и традиционални сикистички бодеж кирпан – и сакрила га у породичној кући.
По доласку полиције на лице места, управо тај тренутак и догађаји који су уследили током наредних неколико минута довешће до таласа међународног огорчења и масовног извештавања светских медија о овом случају крајем маја 2026. године - оног тренутка када је укључена камера на телу полицајца.
СМРТ ХЕНРИЈА НОВАКА И СНИМАК СА ПОЛИЦИЈСКЕ КАМЕРЕ
Снимак забележен камером на телу једног од полицајаца који су интервенисали на месту догађаја у међувремену је објављен на интернету и проширио се не само британским медијима већ и друштвеним мрежама широм света.
На снимку се види како полицајци прилазе Хенрију Новаку, који лежи на земљи испред једне куће, док око њега стоје становници тог домаћинства и убица, Викрум Дигва. Полицајац чија је камера забележила снимак разговара са Дигвом и пита га шта се догодило. Дигва тврди да је Новак био пијан - иако је касније утврђено да то није било тачно, јер је у Новаковој крви пронађена само мала количина алкохола - да га је вређао по расној основи и физички напао ударајући га песницама и скинувши му турбан.
Полицајац који снима затим се окреће Новаку и пита га како се зове. Чује се како Новак слабим гласом изговара да је избоден ножем. Игноришући његове речи, полицајци га подижу, окрећу, поново спуштају на земљу и стављају му лисице због наводног напада, ослањајући се на Дигвине лажне тврдње.
У тренутку који ће постати један од најпотреснијих делова читавог случаја током полицијске интервенције, Новак поново каже да је избоден ножем, на шта полицајац који снима одговара:
"Не мислим да јеси, друже."
У том тренутку Новак је већ убрзано губио крв услед ране коју му је Дигва претходно нанео, што се јасно види и на снимку са камере - његова шака била је изузетно бледа због великог губитка крви. Новакове речи: „Избоден сам ножем“, потом су замениле још три речи, које су постале добро познате свима који су упознати са овим случајем:
"Не могу да дишем."
Ни те речи нису наишле на реакцију полицајаца. Пре него што је за њега уопште позвана хитна помоћ, Хенри Новак је престао да се помера и изгубио свест. Смрт је констатована на лицу места у 00.37 часова, у првом сату 4. децембра 2025. године.
СУЂЕЊЕ ВИКРУМУ ДИГВИ
Након инцидента, Викрум Дигва је разговарао са својим братом о ономе што се догодило. Њихов разговор је снимљен и послужио је као кључни доказ против Дигве. Говорећи на свом матерњем панџапском језику, Дигвин брат му је саветовао да тврди како је током сукоба са Новаком поступао у самоодбрани. Сам Дигва је затим рекао да позивање на самоодбрану пред судом неће бити довољно ако у том делу постоје безбедносне камере које су можда снимиле читав догађај. Дигва је потом ухапшен због смрти Хенрија Новака.
Пред Крунским судом у Саутемптону, Дигва се изјаснио да није крив по оптужбама које су обухватале убиство, убиство из нехата и незаконито поседовање ножа. Судија Вилијам Мозли, који је председавао суђењем, сматрао је да би Дигва могао бити проглашен кривим за убиство из нехата, а не за убиство с предумишљајем, оценивши да се оптужба за убиство не може сматрати основаном ако осумњичени није имао намеру да заиста лиши живота своју жртву. Дигвина мајка, Киран Каур, такође се нашла на оптуженичкој клупи, под оптужбом да је помогла Дигви да избегне правду, јер је сакрила оружје којим је извршено убиство у породичној кући. И она се изјаснила да није крива.
Када је дошао ред да сам Дигва изнесе свој исказ о догађају, тврдио је да полицији није рекао да је избо Хенрија Новака зато што је то био „први пут да се тако нешто догодило“. Потом је поново изнео тврдњу да га је Новак расно вређао, што је, како је навео, довело до почетка насилног сукоба. На снимку који је Новак направио својим телефоном, видео-запис се нагло прекида. Према Дигвиној верзији догађаја, он је Новаку отео телефон, након чега је Новак наводно повикао: „Убићу те.“ Управо на тој тврдњи Дигва је заснивао своју одбрану, покушавајући да докаже да је поступао у самоодбрани, иако ниједан доказ није указивао на то да је Новак заиста започео физички сукоб са Дигвом.
Два ножа која је Дигва имао код себе у ноћи убиства била су традиционални церемонијални ножеви припадника сикизма. Према речима професора Гурнама Синга, социолога са Универзитета у Ворвику, мањи нож - познат као кирпан - припадници сикистичке вере традиционално носе као део своје вере и културе. Међутим, други, већи нож који је Дигва носио - и којим је напао и усмртио Хенрија Новака - није био предмет који је био обавезан да носи. Та већа оштрица, напротив, представљала је обележје припадности Нихангима, сикистичком ратничком реду.
Дана 28. маја 2026. године, суд је одбацио раније тврдње о самоодбрани и прогласио Дигву кривим за убиство Хенрија Новака. Првог јуна судија је изјавио да је Дигва конструисао „убедљиву, али у потпуности лажну верзију догађаја“, да Хенри Новак није ни вређао на расној основи нити физички напао Дигву, да је Дигва нанео срамоту сопственој породици и сикистичкој заједници, као и да би убиство и суђење које је уследило могли довести до пораста расних тензија у Уједињеном Краљевству. Ова последња оцена и предвиђање врло брзо су се показали као тачни.
Викрум Дигва осуђен је на доживотну казну затвора, уз минимални рок од 21 године који мора да проведе у затвору.
Мајка Дигве, Киран Каур, такође би требало да буде осуђена 17. јула, након што је проглашена кривом за покушај да помогне Дигви да избегне правду.
ЈАВНО ОГОРЧЕЊЕ
Готово одмах након што је вест о изрицању пресуде Викруму Дигви постала јавна, међу британском политичком десницом избило је масовно огорчење. Јавне расправе, како на интернету тако и ван њега, биле су усмерене на бројна питања повезана са случајем убиства Хенрија Новака, укључујући природу напетих расних односа између староседелачког британског становништва и етничких мањинских група, законитост тога да Сики на јавним местима носе чак и своје церемонијалне оружане предмете, док други грађани то не могу, чак ни у сврху самоодбране, као и актуелни проблем такозваног „двоструког стандарда у полицијском поступању“ (two-tier policing) у Уједињеном Краљевству - односно тврдње да је британски правосудни систем блажи према злочинима које чине припадници етничких мањина, а строжи према злочинима које чине припадници домицилног британског становништва. У многим случајевима, чак и када припадник већинског британског становништва није починио никакав злочин, он и даље може бити предмет истраге британских власти због других „потенцијалних преступа“, попут такозваног „говора мржње“.
Међутим, након што је јавно објављен снимак са полицијске камере на телу који приказује смрт Хенрија Новака, огорчење британске јавности - посебно британске деснице - вишеструко је ескалирало. Не само да су претходно наведени факти и даље били свежи у сећању јавности, већ је сада довољно напетој ситуацији придодат и фактор полицијског немара. Да су полицајци на лицу места поверовали Хенрију Новаку и указали му помоћ због тешких повреда, он је потенцијално могао бити спасен брзом медицинском интервенцијом и лечењем. Међутим, то се није догодило, а чињеница да је полиција наставила да грубо поступа према Новаку и да му ставља лисице док је лежао на шљунку, крварећи, у непријатном положају и борећи се за ваздух, само је додатно допринела његовој смрти. Случај више није био искључиво питање етничких тензија у Уједињеном Краљевству, већ и случај све већег неповерења и сукоба између британске јавности и британског правосудног система.
Званична саопштења британске полиције нису пружила много утехе јавности. Према речима привременог заменика главног полицајца Роберта Франса:
„Чињенице изнете пред судом требало би да отклоне сваку сумњу у било чијем уму о томе ко је те ноћи лагао полицајце и зашто нисмо одмах разумели шта се догодило.“
Ова изјава није задовољила јавност, при чему су многи указивали на очигледну чињеницу да је Хенри Новак, само неколико минута пре смрти, више пута рекао полицајцима који су дошли на лице места да је избоден ножем и да не може да дише, али су га они и даље у потпуности игнорисали, упркос томе што је имао дубоке ране и брзо губио крв. Новакова породица је поступање (односно недостатак поступања) полиције на лицу места описала као „нечовечно и понижавајуће“. Упркос томе, Новаков отац је изјавио да за смрт свог сина криви искључиво Викрума Дигву, а не полицију.
Политичар Роберт Џенрик из десничарске странке Reform UK изјавио је у самом британском парламенту да је неопходна детаљна истрага о недоличном поступању полицајаца који су били на лицу места, а такође је пред парламентом покренуо питање контроверзе око „двоструког стандарда у полицијском поступању“. Џенрик је такође изјавио да би странка Reform UK настојала да формално забрани ношење свих сикистичких церемонијалних ножева уколико би икада дошла на власт.
Британски премијер Кир Стармер описао је убиство Хенрија Новака као „ужасан и шокантан случај“, а након што је и сам погледао снимак са полицијске камере, назвао га је „потресним“ и рекао да му је од њега „било мука“.
Када је реч о самој сикистичкој заједници, Врховни сикистички савет у Уједињеном Краљевству саопштио је да ће се формално састати неодређеног датума како би разговарао о будућности ношења њихових церемонијалних ножева у јавности. Сикистичка федерација Уједињеног Краљевства пријавила је британској влади нагли пораст расно мотивисаних инцидената усмерених против Сика. На друштвеним мрежама, многи припадници сикистичке заједнице у Великој Британији објављивали су садржаје који су се кретали од осуде убиства Хенрија Новака до позива на смиривање ситуације и уверења јавности да је сикизам религија мира и да се цела заједница не може сматрати одговорном за поступке једног убице. Ипак, у Британији 2020-их година, односи између различитих етничких група постају све напетији, док је етнички национализам у значајном порасту широм земље. Овакви случајеви насиља припадника етничких мањина над белим Британцима последњих година довели су до све већег броја јавних позива на „ремиграцију“ - израз који се користи за означавање масовне депортације свих илегалних имиграната и криминалаца страног порекла, без обзира на њихов статус држављанства.
Огорчење након смрти Хенрија Новака врло брзо се проширило и ван граница Велике Британије. Илон Маск је лично изразио бес због овог случаја, чак назвавши полицајце који су били на месту убиства „одвратним“, позвао на њихову суспензију са посла и понудио да лично финансира евентуалне тужбе против полицајаца који су учествовали у том поступку.
ГОРИВО ЗА РАСТУЋИ ПОЖАР
Смрт осамнаестогодишњег Хенрија Новака, од руке једног Сика, али и услед немара полиције, изазвала је талас беса који се недељама ширио Европом, поново стављајући у први план кључно питање све већих расних тензија између староседелачког белог европског становништва, као и све већег неповерења јавности у полицију и правосудни систем. Ситуација је постала толико озбиљна да су чак и политичари из странака које идеолошки нису засноване на етничкој политици дали јавне изјаве које су указале на постепено суочавање политичког естаблишмента са овим питањем. Политичар из центродесничарске Конзервативне странке, Крис Филип, изјавио је у Доњем дому британског парламента да су „полиција и власти изгледале више забринуто због оптужбе за расизам него због помоћи Хенрију“. Ова изјава подсетила је јавност на случајеве такозваних азијских банди за сексуално врбовање (Asian grooming gangs) широм Велике Британије, у којима су, како се наводи у тексту, претежно бела британска деца била отимана од стране банди азијског порекла и приморавана на сексуално ропство. Иако су многе полицијске структуре биле у потпуности упознате са таквим ужасним злочинима, врло мало је учињено како би се они зауставили, јер су се многи у полицији и влади наводно плашили нарушавања односа између староседелачког британског становништва и етничких мањинских заједница.
У наглој промени реторике у односу на раније изјаве којима је осуђивао етнички национализам и британски идентитет заснован на етничкој припадности, лидер странке Reform UK, Најџел Фараж, објавио је видео у којем је изјавио да Британија тренутно пати од „друштва са двоструким стандардима, где права и привилегије белих људи вреде мање од права и привилегија етничких мањина“.
Изван Уједињеног Краљевства, широм европског континента, десничарске и националистичке личности такође су јавно изразиле бес због убиства Хенрија Новака и исказале солидарност са његовим сећањем. Националистичке странке и покрети широм континента објављивали су посвете Новаку на друштвеним мрежама и у јавним саопштењима, док су неке групе чак организовале мања јавна окупљања у његову част. Међутим, као што је често случај са оваквим трагичним догађајима, готово увек постоје они који настоје да наруше такве изразе солидарности са жртвама. Током јавног скупа у знак сећања на Новака у енглеском приморском граду Саутемптону, група која представља организацију Stand Up to Racism окупила се како би организовала контрапротест, оптужујући учеснике скупа за „расизам“ и „фашизам“, па чак и гласно ометајући тихи помен и минут ћутања посвећен Новаку. Друге истакнуте левичарске и либералне личности, иако су такође одале почаст Новаку, покушале су да своје платформе искористе за позив на мир и јединство против онога што су назвале „поделама“ и „мржњом“. Многи десничарски и националистички актери брзо су указали на то да исти ти левичарски и либерални кругови нису упућивали такве позиве током протеста и нереда покрета Black Lives Matter, који су, према њиховом тумачењу, сами били изразито расно обојени и отворено позивали на „деловање против беле надмоћи и расизма“.
Све дубља подела у европским друштвима између староседелаца Европе и етничких мањинских заједница често се додатно погоршава након инцидената попут убиства Хенрија Новака. Нарочито у Западној Европи, где је, према ставу изнетом у тексту, антибела реторика током последње деценије у великој мери постала нормализована, било је неизбежно да, чак и у земљама у којима доминирају левичарске и либералне владе, идеолошка десница и националистичке групе неће остати тихе уколико сматрају да су њихове домовине, као и сама структура њихових друштава и заједница, угрожене од стране оних које виде као спољне претње. Међутим, фактор који представља полицијски немар и наводно државно потискивање интереса домицилног становништва у корист заштите интереса етничких мањинских заједница показао се као један од узрока који су током последњих година довели до великог бола и огорчења, кроз случајеве попут банди за сексуално врбовање, а сада и кроз случај смрти Хенрија Новака.
Након британског и међународног огорчења које је уследило после објављивања снимка са полицијске камере који приказује трагичну смрт Хенрија Новака, уколико се недавни трендови наставе истим правцем и истим интензитетом, можемо очекивати да ће се ово огорчење ширити и јачати широм Европе, док се људи буду окупљали у знак сећања не само на Хенрија Новака, већ и на бројне друге беле европске жртве злочина које су, према овом гледишту, починили страни криминалци.
