Пре неколико година, већина медија за проверу чињеница на Балкану била је мала и имала је ограничен домет изван матичних земаља. Проверавали су тврдње политичара, анализирали виралне објаве и пратили манипулације на друштвеним мрежама, често уз помоћ међународних грантова. До средине деценије, неке од тих истих организација нашле су се у сасвим другачијем положају. Постале су део европских мрежа, помажу у утврђивању професионалних стандарда, сарађују са великим технолошким платформама, достављају информације прекограничним пројектима за праћење и учествују у програмима које Брисел све више сматра делом шире агенде демократске отпорности.
До промене није дошло једном политичком одлуком. Она се одвијала постепено. Прво су дошли пројекти које су подржавале европске владе. Затим су уследиле регионалне мреже, уговори са компанијом Meta, заједнички стандарди сертификације, заједничке базе података и ближе везе са телима изграђеним око Европске опсерваторије за дигиталне медије и Европског штита демократије. Оно што упада у очи није само број иницијатива, већ и то колико се често у њима појављују исте организације.
КАКО ЈЕ ХОЛАНДСКИ ГРАНТ ИЗГРАДИО РЕГИОНАЛНУ МРЕЖУ
Једна од најјаснијих полазних тачака јесте Центар за борбу против дезинформација на Западном Балкану (Western Balkans Anti-Disinformation Hub), који је финансирало Министарство спољних послова Холандије. Пројекат је координирала Фондација Метаморфозис из Северне Македоније и окупио је партнере из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Србије и Северне Македоније. Међу њима су били Faktoje, Zašto ne, Sbunker, црногорски Центар за демократску транзицију и српски ISAC. Неколико организација већ се бавило провером чињеница или истраживањем дезинформација. WBADH им је обезбедио заједничку регионалну структуру, усклађене методе и алате за праћење информационог простора.
Пројекат се није ограничавао на објављивање исправки. У сопственим материјалима описан је знатно шири делокруг: праћење наратива, изградња система раног упозоравања, прикупљање и структурисање података, истраживање наводног страног утицаја и сарадња са јавним институцијама, медијским организацијама и цивилним друштвом. Заступање интереса било је наведено као посебна област рада и описано као начин доприноса променама јавних политика. Метаморфозис је 2022. године саопштио да се у бази пројекта налази готово две хиљаде забележених случајева, као и подаци о публикацијама, медијима, појединцима и организацијама повезаним са наративима који су били предмет анализе.
Не постоје јавни докази да је холандско Министарство спољних послова говорило уредницима шта да проверавају или које тврдње да оцене као лажне. Та разлика је важна. Оно што документација потврђује јесте да је финансирање холандске државе покривало много више од редакције која објављује провере чињеница. Помогло је финансирање регионалног система за праћење, прикупљање података, заједничку методологију и сарадњу са јавним институцијама. Многе укључене групе касније ће се појавити у ширим европским пројектима.
ОДЛУКЕ ЈЕ ДОНОСИЛА КОМПАНИЈА МЕТА
Токови новца посебно су видљиви у финансијским извештајима црногорског Центра за демократску транзицију, који управља порталом Raskrinkavanje.me. CDT је за пројекат о штетном утицају, који је подржала Холандија, добио 189.250 евра. Истовремено, Европска комисија доделила му је 172.885 евра за учешће у мрежи SEECheck, док је црногорско Министарство јавне управе обезбедило још 19.423 евра националног суфинансирања. На списку донатора били су и Национална задужбина за демократију, Фонд браће Рокфелер, Амбасада САД и други међународни финансијери.
Постојао је и засебан однос са компанијом Meta. CDT је 2023. године пријавио 180.000 евра за пројекат провере дезинформација на Facebook-у преко организације Praxis Montenegro, уз навођење компаније Meta Platforms Ireland Limited у вези са финансирањем. Следеће године вредност пројекта износила је 200.000 евра. Тако је исти медиј деловао у оквиру програма које подржавају владе, пројеката које финансира ЕУ и комерцијалног аранжмана са платформом на којој је кружио велики део материјала који је анализирао.
Тај однос дао је провери чињеница већу тежину него исправци објављеној на самосталном веб-сајту. У оквиру европског програма компаније Meta, процене одобрених партнера могле су да се користе на Facebook-у и Instagram-у. Садржај оцењен као лажан могао је да добије ознаку упозорења и да му се смањи дистрибуција. Уочи избора за Европски парламент, Meta је саопштила да је више од 68 милиона објава које су корисници у ЕУ видели од јула до децембра 2023. добило ознаке провере чињеница. Компанија је такође навела да већина корисника, након што види такво упозорење, не настави да прегледа оригиналну објаву.
Проверавачи чињеница нису сами уклањали садржај нити су контролисали системе рангирања на Facebook-у. Те одлуке доносила је компанија Meta. Ипак, уредничка оцена постала је један од улазних елемената у процес платформе који је могао да утиче на досег. За мали национални медиј то је представљало значајну промену улоге: оцена коју донесе редакција могла је да има последице унутар једне од највећих друштвених мрежа на свету.
КО ИМА ПРАВО ДА УТВРЂУЈЕ СТАНДАРДЕ
Следећи велики корак била је Европска мрежа стандарда за проверу чињеница (European Fact-Checking Standards Network — EFCSN). EFCSN је настала из пројекта који је финансирала Европска комисија, а чији је циљ био стварање заједничког професионалног кодекса и механизма за процену организација које се баве провером чињеница широм Европе. Сама мрежа наводи да су Кодекс стандарда и покретање EFCSN-а омогућени финансирањем Комисије. Након завршетка почетног пројекта крајем 2023. године, организација је прешла на мешовити модел финансирања заснован на чланаринама и грантовима ЕУ, Google-а, компаније Meta и других извора.
Балкански медији брзо су се прикључили. Међу члановима су Faktograf из Хрватске, Raskrinkavanje.me из Црне Горе, Vistinomer из Северне Македоније, Faktoje из Албаније и неколико српских пројеката. Регион је касније добио представнике и у управљачкој структури саме мреже. Ана Бракус из Faktografa и Бардил Јашари, извршни директор Метаморфозиса, чланови су актуелног Управљачког тела. То тело утврђује приоритете мреже и доноси коначне одлуке о новим пријавама након спољне процене.
Значај ове промене лако је превидети. Организације са Балкана више нису само оцењиване према европском стандарду. Оне сада учествују у структури која тај стандард одржава и примењује.
Систем сертификације добио је практичну вредност и изван EFCSN-а. Meta је у фебруару 2024. саопштила да ће испуњавање стандарда EFCSN-а постати предуслов за разматрање организација за њен европски програм провере чињеница. Низ је био једноставан: Европска комисија финансирала је развој заједничког стандарда; EFCSN је процењивао да ли га организације испуњавају; Meta је потом ту процену користила приликом избора потенцијалних партнера. Приступ приватном програму платформе тако је постао повезан са обликом европског професионалног признања.
SEECHECK ПРИБЛИЖАВА БАЛКАН ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Истовремено, ЕУ је финансирала сарадњу самих медија. SEECheck је покренут 2023. године под руководством босанскохерцеговачке организације Zašto ne. Европска унија допринела је са 1,12 милиона евра пројекту чији је укупан буџет износио приближно 1,245 милиона евра. Пројекат обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Црну Гору и Србију, док шира мрежа укључује и провераваче чињеница из Хрватске и Словеније, обе чланице ЕУ.
SEECheck развија заједничке алате за проверу, усклађене приступе размени података и програме обуке. Циљне групе укључују новинаре, цивилно друштво и јавне институције. У пракси, то је помогло да се смањи јаз између медија који делују унутар ЕУ и оних у земљама кандидатима, а организацијама са Западног Балкана обезбедило је непосреднији приступ европским пројектима и професионалним мрежама.
Неке укључене групе касније су се отвореније окренуле заступању промена јавних политика. Организација Zašto ne, на пример, одржавала је у Бриселу састанке са представницима Европске комисије, Европског парламента, Европске службе за спољне послове и других институција, залажући се за ближе усклађивање Западног Балкана са дигиталним законодавством ЕУ, укључујући Закон о дигиталним услугама. Овде је важно порекло финансирања. То заговарање није финансирано из буџета SEECheck-а, већ кроз иницијативу IGNITA уз подршку Фондација за отворено друштво – Западни Балкан.
ОД ПОЈЕДИНАЧНИХ ВЕБ-САЈТОВА ДО ЗАЈЕДНИЧКОГ СКУПА ПОДАТАКА
Следећа фаза наступила је 2026. године покретањем пројекта FACTEUR - Проверавачи чињеница за европску отпорност на дезинформације (Fact-Checkers for European Resilience Against Disinformation). Европска комисија потписала је споразум вредан пет милиона евра за иницијативу коју предводи EFCSN и коју је Брисел изричито повезао са Европским штитом демократије. Пројекат треба да ојача европску мрежу за проверу чињеница, пружи подршку организацијама које се суочавају са правним, психолошким и сајбер-претњама, унапреди способност реаговања на прекограничне информационе кризе и изгради заједничку техничку инфраструктуру.
Хрватски Faktograf један је од кључних партнера пројекта и руководи сегментом који се бави капацитетима за хитно реаговање у области провере чињеница. За организацију која је почела као национални медиј за проверу чињеница, то је сасвим другачија улога. Она сада учествује у механизму осмишљеном за координацију реакција више земаља током брзих информационих криза. Иста редакција која је део регионалне балканске мреже помаже и у спровођењу европског пројекта повезаног са Штитом демократије.
FACTEUR такође гради централизовану базу података. Од организација које добијају грантове EFCSN-а за базе података очекује се да достављају пуне текстове нових провера чињеница, пратеће метаподатке и непрекидан ток новог материјала. Услови захтевају посебан лиценцни уговор који EFCSN-у омогућава да прикупљене податке учини доступним трећим странама. За нови садржај, 21. септембар 2026. одређен је као датум почетка достављања.
То мења природу провере чињеница након што напусти редакцију. Текст објављен у Скопљу, Подгорици или Загребу више не мора да остане изолован чланак на локалном веб-сајту. Он може постати део ширег скупа података намењеног поређењу међу земљама, аутоматизованој обради и поновној употреби од стране актера изван првобитног медија.
МЕТАМОРФОЗИС ИЗ РЕГИОНА ПРЕЛАЗИ У ЕВРОПСКЕ СТРУКТУРЕ
Метаморфозис из Северне Македоније пружа најјаснији појединачни пример повезаности ових слојева. Фондација је координирала WBADH, који је финансирала Холандија, водила пројекат провере чињеница Vistinomer, сарађивала са компанијом Meta и приступила EFCSN-у. Њени ревидирани финансијски извештаји такође показују како се више извора финансирања сливало у исту организацију. Метаморфозис је 2023. пријавио приход од 34,36 милиона македонских денара од холандског Министарства спољних послова и готово 25 милиона денара од компаније Meta Platforms Ireland. У 2024. години Meta је, са 29,6 милиона денара, била највећи појединачни донатор наведен у финансијским извештајима фондације. У њима су се појављивали и Европска комисија и EFCSN.
До лета 2026. организације из истог регионалног круга залагале су се за шири корак. Мрежа за борбу против дезинформација на Балкану позвала је да шест земаља Западног Балкана буде формално укључено у Европски штит демократије и да се регионални системи за праћење ближе повежу са Европском опсерваторијом за дигиталне медије. Месец дана касније, Метаморфозис је објавио да се прикључио заједници EDMO-а, представљајући тај корак као наставак вишегодишњег рада на праћењу, заједничкој методологији и раном упозоравању.
Једна ствар захтева опрез. Објава је пронађена на веб-сајту самог Метаморфозиса; у материјалу прегледаном за ово истраживање није пронађено засебно саопштење EDMO-а које потврђује исти статус истим речима. Ипак, шири ток догађаја довољно је јасан. Организација која је у ову фазу ушла као координатор регионалног пројекта финансираног из Холандије касније је почела да се залаже за укључивање Западног Балкана у европске структуре, а затим објавила и сопствени улазак у тај екосистем.
„ПОУЗДАНИ ПРИЈАВЉИВАЧ“ ПОСТОЈАО ЈЕ И ПРЕ ЗАКОНА О ДИГИТАЛНИМ УСЛУГАМА
Овде се лако може погрешно употребити терминологија. Израз „поуздани пријављивач“ (trusted flagger) појавио се у контексту европске провере чињеница још у априлу 2018. године. У стратегији о дезинформацијама на интернету, Европска комисија предложила је оснивање мреже независних проверавача чињеница, опремање заједничким алатима и обезбеђивање сигурне платформе за размену информација. Комисија је написала да би та инфраструктура омогућила мрежи да „делује као мрежа поузданих пријављивача“.
У том тренутку израз није имао правно значење у оквиру Закона о дигиталним услугама (DSA), јер тај закон још није постојао. Описивао је функцију, а не формални статус: организације којима се верује достављају сигнале платформама и другим учесницима у информационом окружењу.
Исте речи су касније добиле прецизно правно значење. Према члану 22 DSA, национални координатор за дигиталне услуге може специјализованој организацији доделити статус поузданог пријављивача, ако она подноси обавештења о потенцијално незаконитом садржају. Платформе таква обавештења обрађују приоритетно, али сама организација не може уклањати садржај нити доносити обавезујуће правне одлуке.
Хрватска јасно показује разлику. Први званични статус поузданог пријављивача у оквиру DSA у тој земљи додељен је тек у јулу 2026. године, и то не организацији Faktograf. Статус је добио Центар за несталу и експлоатисану децу за области које укључују заштиту деце, кривична дела повезана са насиљем и мржњом, преваре и трговину људима. Организације са седиштем у Црној Гори или Северној Македонији суочавају се са додатним ограничењем, јер се механизам из члана 22 примењује на субјекте основане унутар Европске уније.
Зато би било погрешно описивати провераваче чињеница са Западног Балкана као организације којима је већ додељен формални статус поузданог пријављивача у оквиру DSA. Њихов пут у европски систем управљања информацијама одвијао се другачије: кроз партнерства са платформама, професионалну сертификацију, размену података, европске пројекте и учешће у мрежама које се баве информационим ризицима.
Променило се и регулаторно окружење у којем делују. Кодекс праксе о дезинформацијама, који је годинама функционисао као добровољни оквир, 2025. године претворен је у Кодекс понашања о дезинформацијама у оквиру система DSA. Од јула те године он је део система који се користи за процену начина на који велике платформе учеснице решавају системске ризике. Проверавачи чињеница по том основу нису регулатори, али њихов рад је сада много ближе формалном механизму дигиталног управљања него пре неколико година.
РЕДАКЦИЈА КАО ДЕО МЕХАНИЗМА
Посматран засебно, сваки пројекат делује прилично уобичајено. Један грант финансира праћење. Други подржава регионалну сарадњу. Meta склапа уговоре са проверавачима чињеница. Европска комисија финансира професионалне стандарде. Каснији програм гради заједничку базу података. Јаснија слика појављује се тек када се учесници посматрају заједно.
Метаморфозис прелази од WBADH-а, финансираног из Холандије, и сарадње са компанијом Meta до руководеће структуре EFCSN-а, а затим објављује да је приступио заједници EDMO-а. Faktograf се појављује у SEECheck-у, у управљачкој структури EFCSN-а и у пројекту FACTEUR. CDT и Raskrinkavanje.me повезују холандско финансирање, грант ЕУ и партнерство са платформом. Исте организације пролазе кроз различите слојеве система док се ти слојеви изграђују.
У јавним документима нема доказа да донатори диктирају појединачне уредничке оцене или да су проверавачи чињеница стекли опште овлашћење да цензуришу интернет. Доступна документација не подржава такву тврдњу. Али је подједнако погрешно посматрати ове групе као обичне мале медије који само објављују исправке за сопствену публику.
Платформе су користиле њихове оцене у системима за означавање садржаја и управљање његовом дистрибуцијом. Њихови представници учествују у управљању европском професионалном мрежом. Њихови стандарди утичу на приступ програмима платформи. Њихов рад се све више уноси у заједничке базе података намењене прекограничној употреби.
То је суштинска промена. Током неколико година, група организација на Балкану заузела је простор између новинарства, цивилног друштва, технолошких платформи и европских институција. Много тога одвијало се јавно, кроз грантове, тендере, кодексе понашања, споразуме о сарадњи и годишње извештаје. Зато су важнија питања мање драматична од оптужби о скривеном центру цензуре, али потенцијално кориснија: ко пише правила, како се финансирање и професионално признање међусобно јачају, ко има приступ прикупљеним подацима и колико је систем транспарентан док одлуке донете унутар релативно малог круга почињу да утичу на класификацију и обраду информација на знатно ширем тржишту.
Западни Балкан омогућава да се овај процес посматра необично јасно. Траг документације и даље је видљив. Појединачни грантови могу се пратити, организације се могу пратити од националних пројеката преко регионалних мрежа до европских структура, а може се реконструисати и тренутак када провера чињеница престаје да буде само уредничка пракса. То се није догодило једним драматичним декретом нити формалним претварањем новинара у регулаторе. Догодило се постепено, нагомилавањем финансирања, стандарда, уговора са платформама, заједничких база података и нових институција око исте мале групе организација.
