Српско историјско искуство сведочи да су на револуционарним таласима увек, по дефиницији, јахали они који су од стране извесних центара моћи прошли проверу употребљивости и спремности на издају националних интереса. На Балкану, Грузији, Украјини, Молдавији и земљама где се у борби за превласт, сукобљавају велике силе, попут Русије и САД, увек су фигурирала имена истих организација – УСАИД, НЕД, НДИ, ЕУ, а затим и западних амбасада и краљевина. Најозлоглашенија организација, која је последњих месеци преузела кривицу за финансирање тероризма на Блиском истоку, изазивање рата у Украјини, покушаје обојених револуција у Грузији, Молдавији, Белорусији, Србији, затим за ширење џендер и воак идеологија, па чак и за корона пандемију – помпезно је затворена доласком Доналда Трампа на власт.
ПЛАТФОРМА КОЈА УПРАВЉА РАТОМ
Било би наивно поверовати да су гашењем УСАИД, Сједињене Државе одустале од амбиција ширења глобалног утицаја. Досадашње теренске акције које су захтевале ангажман великог броја људи али и огромну количину новца замењене су дигиталном контролом и директним донацијама. На место видљивих спонзора, формирани су тајни токови финансирања преко институција као што су ИРИ, НДИ, или НФТ. Да ли би све ово било могуће без најсофистицираније методе невидљивог утицаја - Палантир Технологије, али и Старлинка-а, Илона Маска?
Палантирови АИ алати и Готам платформа зависе од стабилне комуникационе инфраструктуре, а управо Старлинк обезбеђује украјинској војсци, медијима и влади непрекидан доток података, чак и и у околностима када би сва остала инфраструктура била уништена. Без овог система АИ алгоритми не би могли да функционишу у реалном времену, а Палантир-ова Готам платформа не би могла да „управља“ ратом. Од почетка сукоба у Украјини, Запад је тестирао како технологија може да замени традиционалне методе хибридног рата.
ПО ШЕМИ ЦИА
Након година припреме кроз активности USAID-а, Националног фонда за демократију (NED), Међународног републиканског института (IRI), Националног демократског института (NDI) и бројних других западних фондова, Украјина је прошла све фазе спољног утицаја. Од регрутације НВО активиста, односно цивилног сектора западних служби који су годинама неговали наратив о Русији као главној кочници украјинске независности, просперитета, развоја демократије и људских права, преко масовних протеста, обојених револуција и најзад стварања услова за грађански рат. Рат који народу Украјине није донео ништа од оних силних обећања о сјајној будућности већ само смрт, уцене и дугове према том истом Западу.
Прва велика фаза процеса обојене револуције завршена је 2014. године, државним ударом у Кијеву, који је био увод у грађански рат и отворену конфронтацију са Русијом. Овај сукоб је на Западу представљан као „борба за демократију“ и отклон од руског малигног утицаја и Путинове тираније. У стварности био је то само још један пример класичне примене CIA-иних метода хибридног ратовања – медијска манипулација, политички активизам, насилни протести и постављање послушних карикатура на власт.
ПРВИ АИ РАТ У ИСТОРИЈИ РАТОВАЊА
Прокси рат НАТО против Русије на простору Украјине први је АИ рат у историји ратовања. Украјина је прва земља у којој је Палантир постао кључни инструмент ратних операција, и то не само на бојном пољу, већ пре свега у информационом простору. Готам платформа, производ Палантира, сада је једно од главних „оружја“ у рукама западних пипака које представљају украјински режим, НАТО и америчке службе. Овај софтвер не само да анализира и предвиђа потезе руских снага, на основу којих се припрема одбрана неколико корака унапред, већ и активно обликује јавни наратив, контролише медије и усмерава пропаганду у реалном времену.
Украјина и америчка софтверска компанија Палантир Технологије потписале су споразум за подршку одбрани и реконструкцији земље током руске инвазије још 2022. године.
Част нам је што настављамо да развијамо партнерство са тако врхунском компанијом. Палантир већ доприноси победи Украјине, делећи своје алате и обавештајне податке,” изјавио је у марту 2023. украјински потпредседник владе за дигиталну трансформацију Михајло Федоров.
Он је додао и да је Палантир био један од првих западних индустријских партнера који је подржао Украјину након што су руске снаге напредовале у земљу, наглашавајући да је уговор из 2023. само наставак сарадње који траје годинама уназад.1
ПАЛАНТИР-РАМЕ УЗ РАМЕ СА ВОЈСКОМ
Исто је потврдио и потпредседник Палантир технологије за Европу, Луис Мозли:
Било да је реч о помоћи храбрим украјинским снагама у супротстављању Путиновој агресији, подршци расељавању њихових породица или помоћи у цивилној реконструкцији земље, Палантир стоји раме уз раме са Украјином и њеним народом.
Раније исте године портпарол компаније Палантир Алекс Карп је открио да њихов софтвер помаже Украјини у циљању тенкова и артиљерије. Ово су неке од најотворенијих изјава Карпа о томе како Палантир прешао пут од пружања подршке америчким обавештајним службама до помагача Украјини у рату.
Карп је био први директор неке глобалне компаније који се састао са украјинским председником Володимиром Зеленским након руске инвазије у фебруару 2022. када је Палантир отворио своју канцеларију у Украјини.2
УКРАЈИНА У МРЕЖИ АЛГОРИТМА АИ
Палантир није сам. Западни медији су са разлогом рат у Украјини означили као први АИ рат. Занимљиво је да у овом тренутку у Украјини послују 243 АИ компаније од којих је чак 60 смештено у Кијеву. У августу 2023. године, заједнички извештај UNIDO-CEPS о АИ конкурентности у Украјини открио је да је одбрамбени сектор други по конкурентности и АИ продору. Неке од оних који бисмо могли назвати подизвођачима радова Палантир технологије јесу Clearview AI (америчка компанија за препознавање лица) и Mantis Analytics (стартап који користи AИ за анализу дезинформација). Њихов систем прикупља податке са друштвених мрежа, телевизијских и радио канала у реалном времену, идентификујући кампање дезинформација и преносећи их надлежним агенцијама за противмере попут Osavulа (платформа која користи AИ за мониторинг медија, процену информационог окружења и детекцију информационих претњи, један облик фактчекера и дигиталног полицајца, који истовремено пласира лажне наративе држећи монопол над истином).
Ако се сукоб у Украјини посматра изван класичнoг шаблона геополитичких сукоба, а кроз оквир технологије и глобалног финансијског поретка, добијамо јаснију слику онога што се заиста дешава у овој земљи. Украјина није само бојно поље НАТО-а против Русије, већ и прва држава у историји која је скоро па у потпуности полигон за експериментални рат где главну реч воде алгоритми вештачке интелигенције.
РУСИЈИ ЗЕМЉА, АМЕРИЦИ МИНЕРАЛИ - СЛАВА УКРАЈИНИ
Иако понеко још верује како Кијев контролише своју судбину, а украјински војници пуне гробља у одбрани од „руског агресора“, реалност је сасвим другачија. Почевши од првих корака невладиног сектора, па преко протеста, Мајдана и најзад Специјалне војне операције, до медијске пропаганде, од стратешког планирања до управљања ресурсима – рат се води преко дигиталних система које су у рукама америчких корпорација.
Зато није чудна крилатица која ће заувек обележити овај сукоб – Русији земља, Америци минерали и слава Украјини. У том светлу би требало тумачити информације након састанка у Паризу, где се све више говори о томе да је Украјина принуђена да прихвати један облик „мирног расплета“ рата, у којем ће источне територије припасти Русији, док ће све што је стратешки вредно – рудници литијума, никла, бакра, титанијума и осталих ретких минерала – завршити у рукама америчких компанија.
СУРОВА ЛЕКЦИЈА
Као један од кључних играча овог технолошког рата, Маск је показао колико је Украјина зависна од његовог Старлинка. Претње да ће повући подршку ако се ствари не буду одвијале у складу са америчким интересима који се у потпуности поклапају и са његовим личним, нису сигнал Кијеву коме је јасно да су били и остали марионете западних корпорација, већ представа за намучени украјински народ где један део и даље верује да гине за суверенитет који им је управо тај режим и тај исти Запад потпуно одузео. Овакав сценарио није ништа ново у америчким геостратешким потезима – ратови се одавно не воде да би се освајале територије, већ да би се контролисали ресурси. Ко контролише ресурсе, контролише и режиме, а самим тим и територије. Судбину Украјине може репризирати свака земља која наивно верује да су западне „вредности“ нешто више од маске за неоколонијалну експлоатацију. Но, наравно, није то једина замка. У Србији их има више. Једна од њих је обрнута психологија, наводна заштита експлоатације, борба против корупције и повратак у комунизам. Ако постоји нека лекција из овог сукоба, она је сурова и једноставна – они који верују у промене које ће донети сам народ, без реалне моћи која долази са стране, осуђени су да постану колатерална штета у туђим играма.
