Почетком 2024. године деловало је да културна и идеолошка матрица заснована на родној флуидности, ЛГБТ активизму, воук култури и свим осталим девијацијама које су преузеле примат над нормалношћу, неће ослабити, ма ко да дође на чело Сједињених Америчких Држава. Међутим, доласком Доналда Трампа, овај континент је ушао у фазу систематског преображаја.
У року од свега неколико дана од доласка на власт, Трампова администрација је у рекордном року донела низ кључних извршних уредби, од којих је најзначајнија Извршна уредба број 14168, под називом “Defending Women from Gender Ideology Extremism and Restoring Biological Truth to the Federal Government”, потписана 20. јануара 2025.
Овом уредбом обавезују се све федералне институције да као једини релевантан критеријум признају биолошки пол при рођењу, односно, уместо до сада прихваћене родне самоидентификације, укинуте су све флуидне психичке девијације. “Родно неутрални” документи, попут личних карата и пасоша који имају “X” поље за пол престали су да важе, а наређена је и ревизија свих федералних програма, укључујући образовање, здравство, и радне политике, како би се уклонили појмови и праксе “родне флуидности”.
Али како је Америка изгледала пре само годину дана....
ПОД КРОВОМ РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Крајем септембра 2024. године, америчка организација „Do No Harm“објавила је забрињавајуће резултате о промени пола код тинејџера у САД у претходне четири године. Како наводе на свом сајту, скоро 14 хиљада малолетника је подвргнуто неком облику промене пола, од тога, 5700 деце ову промену је извршило хирушки, док је више од 8500 на терапији хемијских блокатора пубертета, који заустављају природан развој деце. Али оно што је читавој ситуацији давало још осетљивији тон јесте и то да су у свему овоме учествовале и католичке болничке установе, дакле оне које су под контролом Римокатоличке цркве.
Иако званични Ватикан још увек није легализовао геј бракове, његова подршка ЛГБТ заједници није била скривена. Покојни папа Франциско је више пута истицао да црква не може да призна геј брак кроз свету тајну брака, али да државе треба да регулишу истополне заједнице јер припадници ове сексуалне оријентације такође заслужују правну заштиту. Он је позвао црквене званичнике да пруже пасторалну подршку свим верницима. Ове не мале речи лидера западне цркве учиниле су пуно да родна идеологија постане не само манија, него незванична религија западног света. Зато чињенице до којих је дошла организација „Do No Harm“ о учешћу Римокатоличке цркве у процесима промене пола код деце ни мало не чуди.
ХОЛИВУД, ДИЗНИ И ШКОЛА...
Осим католичке цркве која непосредно учествује у овом америчком лудилу, главну улогу имале су и школе, док филмска индустрија, музичке и ријалити звезде и цртани филмови, не одустају ни сада. Поред Холивуда који је све подредио џендер и воак идеологији, до те мере да се у филмовима редовно мењају историјске чињенице све како би црнци и жене били адекватно заступљени, Дизни индустрија има примат у индоктринацији младих.
Чувене адаптације бајки са којима смо одрастали до те мере су кориговане да више скоро и не постоји цртани филм који не шаље сада више не само сублиминарне поруке, већ директно позива децу да буду активни део нове џендер и воак културе. Ту више није у питању нормализација и прихватање појединаца који се тако осећају, то постало нешто што се мора бити. must be.
Пример инкузивности и позитивне дискриминације виђен је у римејку култне бајке „Мала сирена“, када је за главну глумицу одабрана црнкиња. Међутим, тај контраст и није толико страшан колико јесте безброј других нових анимираних филмова и римејкова који су окупирали омладину у САД, али и широм света, па тако и у Србији.
Једна од најпопуларнијих новијих франшиза која је изашла у облику анимираног филма „Фроузен“ , потпуно је залудела најмлађе. Али иза јаке старије сестре крије се крајње мрачан лик који представља симбол борбе за самоодржањем, женске снаге и маскираног феминизма.
Плава лепотица, какве у стварности нећете видети, морала је бити прилагођена стеретипу принцезе. Јер, које дете би се заљубило у анимирану Сташу Зајовић или Весну Пешић, или било коју феминисткињу из стварног живота?
ЕЛЗА -НОВА ИКОНА ЛБГТ
За разлику од своје сестре Ане чија је романтична прича обележила оба филма, и која је кроз те односе приказана као мање експедитивна јер јој осећања према партнеру компликују живот, Елза је хладна жена која открива своје моћи и неко ко је супериоран у односу на своју сестру. Многи критичари су овај анимирани лик представљали као нову икону ЛГТБ заједнице. Дизни никада није потврдио ове тврдње, али није ни морао.
У римејк мјузикл „Лепотица и звер“ чак два лика су припадници ЛГБТ, наиме Лефу и Гастон су у романтичној вези. Иако је њихов однос суптилно приказан, често почетна пропаганда и није агресивна, баш из разлога да би је гледаоци лакше сварили. Овај филм је био први Дизнијев филм где је сезона џендер лудила и званично отворена.
OUT is a short animated film produced by Disney’s Pixar studio, following the story of a gay man named Greg who struggles to come out to his parents. After that, more animated films followed — Cinderella, Peter Pan, Willow, the continuation of Toy Story, and many others.
ТИ МОРАШ БИТИ
И долазимо до тренутка да је у западном свету, истина, са изузетком појединих држава, џендер лудило заиста прерасло у религију, у оно што би рекли на западу „you have to be“. Више не постоји табу по питању сексуалности у било ком животном добу, већ је срамота бити нормалан.
У прилог томе сведочи све већи број ЛГБТ вртића на Западу, не само у САД, већ и у Европи. У Немачкој постоји на десетине таквих установа, у Великој Британији, Француској и Аустрији такође. Али као да је и то мало и недовољно сулудо, сада су у обичним вртићима масовно почели да уводе избор пола за дете.
Међутим за разлику од САД где је то увелико пракса, у Европи још увек постоји извесна доза отпора. Па су се тако у Аустрији, у Грацу, родитељи побунили против избора који су пред њих ставили васпитачи при попуњавању формулара за упис деце, где постоји чак шест различитих полова.
Према надлежнима, овај потез је у складу са савезним законом који се већ годинама прилагођава новим стандардима родне равноправности. Међутим, ова одлука је изазвала снажан отпор јавности, посебно међу родитељима и конзервативним политичарима који сматрају да је увођење шест родних категорија апсурдно и непотребно.
ДРАГ КРАЉИЦА – УВОД У СВЕТ БАЈКИ
Већ смо писали о „драг краљицама“ које посећују вртиће широм западног света у намери не само нормализације својих болесних девијација, него са идејом да деца пожеле да буду та главна атракција, шарена, занимљива и која привлачи пажњу њихових васпитача.
Некад су деци у вртићима и школама у ранијим разредима бајке читале песникиње или писци тих прича,или неке друге еминентне личности које заслужују поштовање у читавој заједници, али и оно које им дају дечији ауторитети у виду васпитача и учитеља и природно је било да деца пожеле да буду та посебна особа која је у центру пажње.
Недавно су мреже преплавиле видео снимци родитеља из Тексаса који су се побунили против критика васпитача да децу која иду у вртић не облаче само у мушке или женске боје, односно да девојчице не треба форсирати да носе розе хаљинице, као ни дечаке само плаве. У појединим државама у САД које су под контролом демократа у вртићима постоје посебни дани у седмици када се дечаци облаче као девојчице и обрнуто.
Оно што је далеко горе од учешћа римокатоличке цркве у процесима промене пола јесу родитељи који свесно уништавају животе своје деце која још увек нису свесна свог истинског постојања, а камоли сексуалне оријентације.
ЧАРИ ИНКЛУЗИЈЕ
Поред драг краљица и ЛГБТ вртића, читав школски програм је прожет џендер и феминистичком идеологијом, те се иде дотле да је битније да дете спозна флуидност пола“, прихвати сексуалне различитости и схвати „чари инклузије“, него да научи да чита и пише.
Савршен пример тога су школе у Орегону где је држава толико спустила стандарде у корист позитивне дискриминације да средњошколци неће морати да доказују основне вештине читања, писања или математике да би завршили средњу школу. Школско градиво, уџбеници, па и забавна литература, бројне радионице, све се то прилагођава заглупљивању и једнакости.
Неко би се питао зашто креатори из дубоке државе уништавају сопствени народ потпуном деградацијом? Али коме треба маса која мисли својом главом и притом има одређено знање и моралне квалитете? Зар није лакше управљати контролисаном гомилом која има привид слободе, него истинском елитом?
Када се само ове чињенице имају у виду, а то је само делић онога што ми можемо да видимо, податак о 14000 деце која су у фази промене пола није уопште чудна, застрашујућа да, али сасвим је за очекивати да ће тај број подстакнут окружењем из године у годину расти.
ПРОФИТ И САМО ПРОФИТ
Према званичним подацима фармацеутска индустрија у САД током 2023. године је зарадила 574 милијарде долара. Највећи приход био је од ковид вакцина и онколошких терапија у шта спадају и хемијски блокатори пубертета код тинејџера.
Будући да подаци нису јавно доступни, посебно из разлога што се исти хемијски блокатори користе и за онколошке терапије и у сврху промене пола, тачан број је тешко утврдити. Ипак, према ономе што је доступно јавности, подаци са краја 2021. показују да је око 121.000 млађих од 18 година у САД дијагностиковано са родном дисфоријом, укупни рецепти за блокаторе пубертета у САД за 2022. годину су износили преко 34.000. Током ове године, забележено је приближно 14.700 нових рецепата, што представља пад у односу на претходну годину, због рестрикција и промене у законодавству, посебно у државама као што су Тексас и Флорида.
Терапије блокаторима пубертета и промене пола су потпуно бесплатне, као што је случај и у Србији, за разлику од терапије онколошких болесника, који примају идентичну терапију. Оно што је занимљиво јесте да ту није крај, већ тек почетак зараде за фармацеутске компаније. Терапија блокаторима пубертета младима које је околина убедила да треба себи да униште животе, помаже само у одређеном и врло кратком периоду, оно што касније долази јесте доживотна терапија као последица узимања ових изузетно јаких и недовољно испитаних лекова.
Смањење густине костију, депресија, бројни нежељени ефекти на когнитивни развој деце, другим речима и хемијски утичу на деградацију нације, проблеме са плодношћу, физички развој и бројне друге последице које прате ову терапију.
Амерички национални институт за здравље потрошио је 10 милиона долара проучавајући стање деце која су била подвргнута „хормонској терапији“. Међутим, одлучили су да не објаве резултате студије. Како је др Џоана Олсон-Кенеди рекла за Њујорк тајмс , она се плаши да ће критичари „неге трансродне деце искористити ово истраживање као оружје и да би једног дана могло да се употреби на суду за аргументацију да не треба да користимо блокаторе. ”
Све ово ишло је у прилог чињеници да су САД чиниле све како би ову нову културу засновану на сексуалним принципима, која чак није ни слободна, јер хетеросексуалност, белце и све оне који се нечим истичу, покушава на све начине да истисне из друштва, које мора да буде инклузивно – прилагођено новој религији. У нешто на чему се заснива постојање западног човека. Можда чак и свесни своје деградације, као завидни зли болесник, давали су све од себе да својим лудилом заразе цео свет.
ПОСЛЕДИЦЕ У САД - РАЊЕНА ЗВЕР НЕ МИРУЈЕ
Након свега, треба живети у илузији са ће ова „рањена звер“ умрети преко ноћи. Донети закон је једна ствар, а искоренити једну идеолошку мрежу која је годинама грађена и учвршћивана кроз званичне институције, медије, школе, невладин сектор и корпорације, нешто је сасвим друго. Америка је, и поред најаве да више неће бити „глобални извозник родне идеологије“, и даље дубоко обележена последицама те идеолошке инвазије.
Одмах након што су ступиле на снагу нове Трампове уредбе и закони на нивоу држава, невладине организације, активистичке групе, лоби центри и “заједнице отпора”, другим речима све оно што чини дубоку државу, почеле са организовањем масовних протеста, који у појединим градовима трају већ више од годину дана. Велики маршеви у Њујорку, Портланду, Лос Анђелесу и Сан Франциску окупљају десетине хиљада људи. Медији и корпорације, посебно Холивуд, који је био и остао језгро свих болесних агенди, не само да нису утихнули, него сада наступају још агресивније. Наравно, чак ни најстрожи закони не могу преко ноћи уништити болест која је годинама промовисана.
ХИТАЦ У НЕИСТОМИШЉЕНИКЕ
Већина нових генерација не познаје стари систем и једноставно речено „нормални свет“, свет у коме је постојала традиционална породица, већ су то људи који су одрасли у култури релативизма, деконструкције пола, и замене породице за “изабрану заједницу”, и нормално је да неће одједном променити уверења. Потребно је време, и потребно је стрпљење.Ова болест не може бити истребљена тако што ћеш побити заражене. Мора се изградити културна имунизација, кроз образовање, породицу, истину и бригу.
Али ова нова нормалност већ носи своје жртве. Убиство Чарлса Кирка представља трагичан и симболички врхунац ове културне агресије. Кирк, један од најгласнијих представника младе, хришћански оријентисане Америке, био је не само политички активиста, већ и глас разума у сулудом времену. Његов активизам на универзитетима САД учинио је да се разбије најтврђе језгро лево либералних анархиста и зато је био један од главних непријатеља оних који се неће тако лако одрећи „слободне Америке“. Самим тим његово убиство није чин усамљеног фанатика, студента одликаша, то је крајње последични израз идеолошког фанатизма који више није пасиван, већ прелази у физичке обрачуне и ликвидације.
СЛАВЉЕ У ЧАСТ УБИСТВА КИРКА
Они који су годинама проповедали “толеранцију”, сада показују своје право лице, не само убиством Кирка, већ односом према том чину, који је широм Америке поздрављен. У појединим америчким градовима либерали су организовали и журке, славље на трговима. Ту се најбоље види да та идеологија не трпи ниједан другачији глас, и не може више да се назове културом слободе. То је нови тоталитаризам, маскиран у заставе боја и пароле о људским правима, и вриштање о демократији. Киркова смрт открива да је реч о људима који не само што не желе да предају терен, него су спремни да физички елиминишу све који покушају да врате нормалност.
Међутим, иако је Америка за многе постала пример отпора, идеолошки фронт се сада сели у Европу. Оно што је у САД сада законски забрањено, у Европи је и даље институционално подржано и системски финансирано. Брисел, Берлин, Лондон и Париз одавно су престонице културне трансформације засноване на “инклузији”, “разноликости” и деконструкцији родног идентитета.
Трамп заиста јесте рекао да Америка више неће бити извозник родне идеологије, али је у томе већ закаснио, јер је она тај извоз већ обавила. А они који су је у томе следили, сада ту идеологију уграђују у систем других држава, па тако и наше.
