Кодрин Гоја један је од водећих активиста румунског националистичког покрета Идентитарна заједница Румуније (Комунитатеа Идентитара Романија; енгл. Identitarian Community Romania). Националистички активиста још од младости, Гоја је одржао безброј јавних говора и организовао бројне акције у родној Румунији. У последње време гостовао је и на међународним платформама, попут радијских емисија у Србији и конференција у Финској, указујући на све већи значај независних грађанских покрета у оквиру европске националистичке сцене, за разлику од већ етаблираних политичких странака.
Здраво, Кодрине, и хвала ти што си пристао на овај интервју за Eagle Eye Explore. Увек нам је задовољство да угостимо саговорнике из наших братских суседних земаља на истоку, с друге стране Дунава. За почетак, можеш ли нашој публици да представиш свој покрет и објасниш за шта се он залаже?
Здраво, Стефане, и хвала вам на овој прилици! Идентитарна заједница (Комунитатеа Идентитара) румунска је националистичка омладинска организација. Боримо се за права и интересе румунског народа, како у нашој земљи, тако и где год он да живи у свету. Залажемо се за духовни, културни и материјални напредак нашег народа. Такође, веома нам је важно да допринесемо стварању хришћанске националистичке елите која може да донесе истинске промене у Румунији.
Последњих година - тачније, током последњих десетак година - широм Европе независни покрети који настају из базе (grassroots movements) од „дна ка горе“ постају, као алтернатива политичким странкама, све популарнији. Како то објашњавате?
Верујемо да национализам мора да постане доминантан у главној политичкој струји, али смо у Европи још далеко од тог тренутка. Ипак, такође верујемо да је, како би се успоставио националистички режим и истински револуционарни национализам - а не благи и бескорисни конзервативизам најпре неопходно да овладамо културом и наметнемо националистички менталитет нашем народу. То је нешто што националистички покрети могу много лакше да остваре него политичке организације, које морају да се баве страначком и изборном политиком. Када национализам постане део главне политичке струје, када народ буде имао истински осећај идентитета и поноса, када буде знао који су његови интереси, тек тада ће истински националисти моћи да испуне своју мисију на политичкој сцени.
Када је реч о растућој популарности, ваш покрет, Идентитарна заједница Румуније, није присутан само широм Румуније, већ сте и ви лично гостовали на страним платформама, попут оних у Србији и Финској. Да ли верујете да ваш покрет и циљеви за које се залажете могу такође да инспиришу и буду узор другим сличним националистичким покретима широм Европе?
Наш циљ је да се боримо за интересе румунског народа, како на духовном, тако и на материјалном плану. Ипак, верујемо да постоји осећај солидарности међу свим европским националистима, међу свима онима који се боре за своју нацију и своју земљу. Данас су претње са којима се суочавамо углавном исте: масовна имиграција, демографска криза, уништавање нашег идентитета, претварање наших земаља од стране ЕУ у колоније, неомарксистички екстремизам и издајнички политичари. Због тога националистички покрети из различитих земаља морају да буду уједињени и да сарађују, а да не помињемо заједничко европско наслеђе које сви наши народи деле. Да ли ће националисти из европских земаља и шире следити пример Комунитатеа Идентитара (Идентитарне заједнице) и других румунских организација - како садашњих тако и оних из прошлости - остаје да се види и у потпуности зависи од њих. Али, као што и ми много учимо од других, можемо вам рећи да и они имају много тога да науче од нас.
А сада још нека тежа питања, уз поштовање нових закона у вашој матичној земљи – такозваних „закона против говора мржње“. Да ли су то заиста закони против говора мржње или се иза ових нових државних политика крије нешто друго - неки други мотиви?
У последњих неколико година, слобода говора и људска права у Румунији постали су лоша шала. Парламент је усвојио неколико закона који Румунима забрањују да изразе било какво позитивно мишљење о Легионарском покрету (Гвозденој гарди) и личностима које су му припадале, као и о многим људима које велики број Румуна сматра свецима и херојима. Ови закони такође имају за циљ да спрече људе да критикују било кога ко припада некој мањини, да износе политички некоректна мишљења или да слободно говоре о одређеним историјским догађајима. Све су то антирумунски закони - закони о цензури - које су донели наши непријатељи како би невини људи били хапшени и годинама затварани, зато што се не слажу са оним што они говоре и мисле. Ови нови комунисти се такође плаше идеја које се разликују од оних којима су били индоктринирани. Комунитатеа Идентитара била је прва организација која је започела кампању за укидање ових корумпираних закона који су у супротности са нашим Уставом. Ми увек говоримо против неправде коју они производе и протестујемо на улицама против зла које доносе. Сви румунски националисти боре се за слободу и за укидање ових комунистичких закона. Једног дана ћемо победити и слобода ће завладати!
Многи од ових нових закона против говора мржње по својој ригорозности упоређивани су са законима које видимо у земљама попут Немачке. Док Немачка од краја Другог светског рата патриотске и традиционалистичке идеологије и осећања посматра као изузетно табу теме - а у многим случајевима чак и као незаконите - румунско друштво је сасвим другачије. Румунско друштво је и даље у великој мери снажно патриотско и традиционалистичко. Како општа јавност у Румунији гледа на ове нове законе, из перспективе политичке левице, центра и деснице?
У децембру 2025. године, пре него што су издајници у Парламенту изгласали последњи такав закон, Силвиу Векслер - јеврејски представник у Дому посланика и предлагач тог закона, познатог као Векслеров закон - поцепао је плакат са фотографијама веома значајних румунских културних личности. Народ је био огорчен! Тада је без икакве сумње доказано да су такве норме настале из мржње према нама, а да су они који их подржавају антирумунски екстремисти. Чак и пре тога, анти-легионарски закон и други такозвани закони за борбу против антисемитизма довели су до следећих злоупотреба:
Готово двадесет људи је на суђењу због одавања помена Корнелију Зелеу Кодреанууу (оснивачу и вођи историјског румунског покрета Гвоздена гарда) током једне православне службе у новембру 2024. године. Специјална полиција им је разваљивала врата, претресала домове, а затим су одвођени на саслушање. Неки од њих били су малолетници. Оптужени су да су изводили легионарски поздрав, сличан римском поздраву.
Националистички вајар и активиста Еуген Секила био је под истрагом и против њега је вођен поступак због подизања дрвеног крста у једном селу, који у свом подножју има симбол који власти сматрају троструким крстом Гвоздене гарде. Тај симбол је традиционални румунски симбол који је постојао хиљадама година пре Легије.
Националистички блогер Кеталин Деноју осуђен је на две године условне казне након што је на улици поставио неколико националистичких налепница, а забрањено му је да објављује било шта на интернету. Један младић је такође добио годину и два месеца условне казне због продаје мајица са цитатом Корнелија Зелеа Кодреануа. О чему је био тај цитат? О убијању Јевреја? О мржњи према Ромима? О пребијању хомосексуалаца? Не! Био је то цитат који је подстицао људе да буду часни. Али систем нема врлине!
Затим је једном седамнаестогодишњем младићу полиција развалила врата куће (он живи са родитељима) и одвела га у полицијску станицу у другом граду на саслушање. Морао је да проведе ноћ у притвору са дилерима дроге и сада је под условном казном. Он нема никакве приходе, али је приморан да сваке недеље плаћа пут до тог града како би се јављао полицији због условне казне. Какво је то зло учинио? Поставио је националну заставу са Кодреануовим портретом 1. децембра, на Дан државности Румуније!
Инжењер Александру Балку, човек који је у животу много постигао, одведен је од стране полиције. Претресли су му стан и уперили му пиштољ у главу. Он није био насилан. Није им дао никакав разлог за то. То је било само застрашивање. Због чега? Зато што је на врата једне синагоге поставио три налепнице са Кодреануовим портретом. Та зграда је по закону обезбеђена 24 часа дневно, седам дана у недељи од стране полиције и служби безбедности. Зашто је то урадио? Као вид протеста због неправде коју су изазвали ови антирумунски закони.
Такође, пре неколико година, Василе Зарнеску, националистички писац, био је оптужен због објављивања књиге о Холокаусту, у којој је имао веома другачије мишљење од званичног става о том догађају. Добио је само упозорење, али то је било пре него што је прогон почео крајем 2024. године. Да му се судило данас, био би осуђен на затворску казну.
Навео сам само неколико примера, али има их још много. Сваки пут када се догоде овакве злоупотребе, румунски народ се буди. Своју слободу смо освојили крвљу стотина хиљада хероја који су се борили против комунизма и нећемо дозволити никоме да нам је одузме! Једини који подржавају ову стаљинистичку законску регулативу јесу неомарксистички корисни идиоти, за које су глупост и мржња према сопственој нацији врлине. Њихова мишљења ће ионако завршити на сметлишту историје.
Да ли сте забринути и/или да ли страхујете од тога како би ови нови закони могли негативно да утичу на Идентитарну заједницу и ваше патриотске активности у Румунији?
Иако се боримо за укидање ових терористичких закона и критикујемо оне који су за њих одговорни, поштујемо закон и не подстичемо никога да га крши, чак и ако је реч о неправедном законодавству са којим се суочавамо. Ни хиљаду комунистичких закона, ни Институт „Ели Визел“ (одговоран за покретање правних поступака против невиних Румуна) и његов директор, бољшевик Александру Флоријан, нити хиљаде других злоупотреба неће моћи да сломе дух румунског народа. Они знају ко су њихови хероји и свеци и ко је учинио много добра за ову земљу! Али саветујемо свима да буду паметни и мудри, да не упадну у замке система! Све док још будемо имали слободу да говоримо против антирумунства, то ћемо и чинити. Али морамо поставити питање - колико дуго ће то још бити могуће?
Наравно, уколико сте у могућности – и уколико то вас и ваш покрет не доводи у опасност од „интервенције државе“ – можете ли нам, као страној публици, објаснити значај онога што је вероватно главна инспирација за стварање ваше идеологије и покрета? Реч је о једном одређеном историјском покрету у Румунији, уколико сте, наравно, у могућности да о томе говорите.
За нас, као румунске националисте, када је реч о нашем веровању (нечему што је више и далеко изнад саме идеологије), следеће ствари представљају свете стубове - вера у Бога, љубав према нашем народу, оданост Отаџбини, поштовање традиције, другарство, одавање почасти нашим прецима, деловање (јер верујемо да речи никада нису довољне) и очување традиције. Верујући у ове принципе и поступајући у складу са њима, ми идемо путем којим су некада корачали сви наши преци који су чинили велика дела за националистичко-хришћанску ствар! Једног дана, када победа буде остварена, Румуни ће слободно говорити о Легији Архангела Михаила, о њеном вођи Корнелију Зелеу Кодреануу, о другим легионарима, као што су Јон Моца, Василе Марин, Хорија Сима, Валерију Гафенку, Раду Гир, Ђорђе Ману, Стерије Ћумети, Јоан Јанолиде, Мирча Вулкенеску, Јон Банеа, Илије Тудор, генерал Ђорђе Кантакузин и многи други. Људи ће такође слободно говорити и о другим личностима које сматрају херојима, као што су Михај Еминеску (наш национални песник и отац модерног румунског национализма), Октавијан Гога, отац Думитру Станилоаје (највећи теолог 20. века, кога је Румунска православна црква канонизовала прошле године), Никифор Крајник, Јоан Славичи и многи други људи које већина Румуна сматра великим личностима. Али за сада не живимо у слободној земљи. Боримо се за то и, без обзира на то колико ће трајати, никада нећемо одустати!
Прелазимо сада на неке лакше теме, како бисмо „прочистили непце“, како се каже. Румунија је земља са невероватно богатом и поносном историјом и наслеђем. На који начин ви лично и Идентитарна заједница као покрет користите румунску историју и наслеђе као инспирацију за своју идеологију и активизам?
Изузетно је важно да сваки националиста има основно разумевање и знање националне и универзалне историје. Познавање наше историје, традиције и културе значи разумевање нашег наслеђа. Ово је веома важно, јер је неопходно да свој идентитет доживљавамо свакодневно. Без познавања тога ко смо, наши непријатељи могу обликовати наше душе и умове како би служили њиховим злим интересима. Наш покрет ради на образовању младих да прихвате хришћанство и национализам, да воле традицију и да имају дубоко разумевање наше културе. Као истински традиционалиста, човек мора непрестано да тежи томе да се стално образује и постаје бољи. Наша борба је вечна, а постати бољи људи наша је дужност како бисмо боље служили циљу за који живимо.
Остајући на теми историје, чак и данас Румунија и даље осећа последице пада комунизма. Политички гледано, да ли сматрате да политички естаблишмент Румуније и даље задржава неке елементе старог комунистичког режима?
Готово све политичке странке међу својим члановима имају бивше припаднике ПЦР-а (Румунске комунистичке партије). Већина главних политичких странака су идеолошки и практични наследници комуниста. Већина оних који представљају изузетак од овог правила усвојила је неомарксистичке политике. Говорили смо о стаљинистичким законима који су недавно наметнути у Румунији, тако да је сенка комунизма и даље присутна. Али под окриљем ЕУ, она сада само користи хуманију маску. Као истински националисти, ми смо против комунизма у свим његовим облицима!
Као румунски националистички покрет, какав је ваш став према Европској унији и НАТО-у, имајући у виду колико значајну улогу Румунија има у оба блока?
У Румунији Европска унија диктира политичке одлуке, а НАТО диктира војне одлуке. Морамо да постигнемо истинску независност и да имамо елиту чији је примарни циљ да следи сопствене интересе, а не интересе страних сила. Потребни су нам прави лидери, а не слуге. ЕУ је модерна реинкарнација СССР-а, али прерушена под велом демократије. Надамо се да ће доживети исту судбину као Совјетски Савез - распад! НАТО је имао своју сврху, али не смемо бити пиони у овој алијанси. Румунија је приступила НАТО-у 2004. године како би била заштићена од Русије, али смо 1997. године били приморани од њих (уколико смо желели да постанемо чланица) да потпишемо споразум о граници са Украјином, признајући да овој земљи припадају румунске територије које су јој Совјети поклонили као дар. Какво је то поштовање? Савез за одбрану од Русије приморава нас да се одрекнемо територија које је СССР украо? Каква лоша шала! Такође, не смемо дозволити НАТО-у да нас увуче у ратове које започиње САД. То је искључиво одбрамбени савез. Заиста су нам потребни снажни лидери и морамо бити сами своји господари!
Много се говорило о све извеснијој могућности поновног уједињења Молдавије са Румунијом. Заправо, водећи политичари из обе земље такав сценарио схватају веома озбиљно. Да ли верујете да ће се Молдавија у наредним годинама ујединити са Румунијом?
Надамо се да хоће! Остварење овог праведног уједињења само је питање времена. Већина људи у Румунији жели да наше две земље постану једна. У Бесарабији су ствари сложеније након деценија совјетске окупације, комунизма, истребљења румунских елита, стварања лажне молдавске нације (стаљинистичке псеудоисторијске теорије) и бројних лажи о Румунији. Али сада се млади у Бесарабији буде и све више људи жели уједињење са Отаџбином, истовремено поново откривајући свој румунски идентитет. Комунитатеа Идентитара и сви румунски националисти, са обе стране реке Прут (границе између Румуније и Бесарабије), боре се за уједињење. Ситни интереси политичара из обе државе који се супротстављају нашој националној судбини биће сломљени и овај циљ ће бити остварен.
Молдавија није једина територија која је некада била саставни део румунске државе. С обзиром на то да би рат Русије и Украјине могао да се заврши тако што би Украјина уступила територије Русији, Северна Буковина и Буџак у Одеској области – обе области које су данас део Украјине – такође су некада биле кључни делови Румуније, пре совјетске окупације оба региона. Да ли верујете да би рат у Украјини могао потенцијално довести до тога да и Северна Буковина и Буџак буду враћени Румунији?
У овом тренутку нико не може са сигурношћу да каже како ће се рат Русије и Украјине завршити и да предвиди будућност. Север Буковине и југ Бесарабије су румунске земље које су биле део Велике Румуније, пре него што их је Русија припојила. Желимо да те области поново буду део Румуније. Али први корак је уједињење са Републиком Молдавијом, која и даље има већинско етничко румунско становништво. Када то остваримо, можемо радити на поновном уједињењу са другим земљама које су биле део Велике Румуније.
Наравно, ниједна расправа о национализму не може бити потпуна без разматрања питања имиграције. Многи људи ван Балкана - посебно на Западу - посматрају Балкан као бедем против масовне имиграције, мултикултурализма, ЛГБТ идеологије итд. Каква је тренутна ситуација у Румунији у погледу ових питања?
Последњих неколико година наша корумпирана и издајничка влада - као и похлепни власници предузећа, под злонамерним утицајем Европске уније - довели су стотине хиљада имиграната из Азије и Африке у Румунију. Како њихов број расте и како их овде користе, очекујемо пораст криминала. За неколико деценија њихов број ће се још више повећати ако доведу своје породице, овде добију велики број деце и ако се већем броју њих дозволи да се населе у нашој земљи. Они лако могу постати демографска претња. Румунија мора да учи из негативног искуства Запада са имиграцијом. Морамо да подстичемо ремиграцију, односно њихов повратак у сопствене земље. Ако постоји недостатак радне снаге, држава би требало да уложи у повратак бар дела од шест милиона Румуна који су били принуђени да напусте земљу због уништавања наше економије коју су изазвали политичари, као и да осмисли демографску политику која би подржала румунске породице са више деце. Такође, довођење имиграната у ову земљу противно је нашем Уставу, који јасно наводи да је колонизација Румуније страним становништвом забрањена. Доводити их овде, посебно након онога што видимо да се догодило у Западној Европи са имигрантима, значи поступати противно вољи румунског народа.
За крај овог интервјуа, да га завршимо у нешто ведријем тону, Србија и Румунија традиционално негују изузетно пријатељске и братске односе. Упркос изазовима са којима се данас суочавају обе наше нације, како ви, посебно као румунски националиста, гледате на српско-румунске односе?
Срби су народ са којим имамо много тога заједничког – нашу православну хришћанску веру, бројне културне сличности, као и заједничку историју борбе против исламског Османског царства, Аустроугарске монархије и комунизма. Посетио сам Србију неколико пута и то је земља у којој се заиста осећам као у Европи, за разлику од западних земаља које је уништио мултикултурализам. Између румунских и српских националиста постоји велико узајамно поштовање и сарадња. Ми Румуни сматрамо да је Косово део Србије и да постојање те такозване државе представља неправду према вашем народу и вашој држави. Српски националисти имају исти став када је реч о Републици Молдавији - сматрају да је то румунска земља. Чуо сам многе људе из обе земље како говоре да су једни другима једини добри суседи. Надамо се да ће у будућности српска држава признати право румунске мањине у Тимоку (области у источној Србији) на образовање, културу и богослужење на свом језику. Права српске мањине у Румунији призната су од стране државе, а српска мањина у Румунији ужива углед добрих људи који не праве проблеме и имају одличне односе са Румунима. Верујемо да би исто требало да буде и у Тимоку. Као што су у Војводини права Румуна призната, тако ни Србија не треба да има разлога за забринутост.
И за крај, да ли имате поруку за друге националисте широм Европе, у своје лично име и у име Идентитарне заједнице?
Комунитатеа Идентитара позива све националисте да се боре за свој народ и за будућност у којој Европа припада Европљанима! Желимо им успех у тешким борбама које предстоје за опстанак наших народа! Нека остану уједињени и нека победе у борби против глобалистичких снага које желе да униште највећу цивилизацију на Земљи!
