Лекција употребе наркотика у геополитичке сврхе

Западне силе покушале су и замало успеле да униште Кину приморавајући је у 19. столећу да увози опијум. Након смрти више од 400.000 Американаца због употребе синтетичких дрога, у првом реду фентанила, Вашингтон данас за праву епидемију употребе тог опиоида покушава да оптужи НР Кину, иако за то, према тврдњама сопствених званичника, не располаже доказима.

Када су западне силе, тада оличене у Великој Британији, крајем 18. века утврдиле да превише злата и сребра одлази у Кину и да дефицит у трговини са том земљом постаје неподношљив њиховим елитама, одлучиле су да спољнотрговински биланс са Пекингом „испеглају“ приморавајући Кину да увози опијум.

ХАЈДЕ ДА ПИТАМО-ГДЕ ВАМ ЈЕ САВЕСТ

У то доба, у Кини се, баш као и данас, производила, отприлике, трећина свих роба.

„Налазимо да је ваша земља шездесет или седамдесет хиљада миља далеко од Кине. Ипак, постоје варварски бродови који настоје да дођу овамо ради трговине како би остварили велику добит. Богатство Кине користи се за добит варвара. То ће рећи да је велики профит који направе варвари сав узет од законитог кинеског дела. По ком праву онда они заузврат користе отровну дрогу да повреде кинески народ? Чак и ако варвари нису нужно намеравали да нам нанесе штету, грабећи добит до крајњих граница, они безобзирно повређују друге. Хајде да питамо, где вам је савест?“, писао је младој краљици Викторији високи кинески званичник Лин Цесу који је са својим људима 1839. године, у данашњем Гуангдунгу, бескомпромисно уништавао заплењене товаре британског опијума.

Епилог два опијумска рата и низа инвазија на Кину, као и приморавање Пекинга да плаћа бесмислене ратне одштете агресорима, било је опште кинеско државно посрнуће. Крајем 19. века, увоз опијума чинио је трећину укупног кинеског увоза. Без много двоумљења, може се закључити да је кристализација НР Кине на историјској сцени средине 20. века последица те врсте војних и политичких притисака на кинески народ, односно неспособности или немогућности династије Ћинг да заштити његове националне интересе пред агресивним западњацима.

БУМЕРАНГ ИСТОРИЈЕ

Повратак Доналда Трампа у Белу кућу активирао је, поред осталог, и питање такозване фентанилске кризе у САД за коју стари – нови председник САД није пропустио прилику да оптужи Кину. Посреди је читава епидемија употребе опоида, конкретно фентанила, због које је до сада животе изгубило више од 400.000 Американаца.

Подаци Националног института за злоупотребу дрога у САД показују да је број смртних случајева због употребе синтетичких опоида, међу којима убедљиво предњачи фентанил, од 2014. до 2022. године порастао са неколико хиљада на више од 80.000 годишње. Најпознатија жртва овог опоида је певач Роџер Нелсон познатији као Принс, затим репери Лили Пип и Мак Милер, певач Том Пети...

Бумеранг историје вратио се са Далеког истока на Колективни запад: из Кине поново долази приближно трећина светске производње, али се глобална продаја наркотика више не игра у њеном дворишту, већ на западној хемисфери.

УБИЈ ГЛАСНИКА

Поучене катаклизмичним искуством 19. столећа, кинеске власти данас код куће напросто не праштају употребу или трговину наркотицима. У међувремену, САД и остале западне земље, као и земље у њиховој орбити, постале су главна тржишта мексичких, колумбијских и других нарко картела.

„Оружје“ употребљено против Кине у прошлости, у 20. и 21. столећу почело је да разара западна и њима блиска друштва, али уз једну важну разлику. Везе америчке владе и њених безбедносно-обавештајних агенција са нарко картелима, наиме, добро су посведочене и документоване. О томе врло сликовито сведочи трагедија новинара Гарија Веба, након што је открио везе ЦИА са нарко картелима и разоткрио токове новца од продаје наркотика који је влада САД својевремено, као саучесник у трговини наркотицима у сопственој земљи, илегално слала контрашима у Никарагви.

„ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА КИНА“

Фентанил, како може да се прочита у литератури, није класичан наркотик. То је опоид, стотинак пута снажнијег деловања од морфина. Његова циљана и контролисана употреба у медицини је драгоцена, али на улици овај опоид постаје један од јахача апокалипсе.

То су врло брзо уочили мексички нарко картели којима је Трамп управо објавио рат, али ни тај његов обрачун није могао да прође без НР Кине.

Судећи према вестима светских агенција и медија, саветници у Трамповом тиму већ дуже време заговарају агресиван наступ према Пекингу, у вези са фентанилом. Трамп је недавно у једној од својих препознатљиво сочних објава на друштвеној мрежи „Truth Social“ најавио увођење додатних царина од 10% на робу из Кине и 25% на робу из Мексика и Канаде.

Трамп тврди да ове земље нису предузеле довољно снажне акције да зауставе улазак илегалних дрога, нарочито фентанила, у САД. Његови саветници, такође, траже санкције против кинеских финансијских институција које су наводно повезане са трговином хемикалијама неопходних за производњу фентанила, а сам Трамп ће, како Ројтерс преноси, бити коначни доносилац такве одлуке.

КИНЕСКИ НАПАД ФЕНТАНИЛОМ?

Кина је, према америчким оптужбама, један од извора хемијских (прекурсорних) супстанци које мексички картели употребљавају за производњу фентанила, док су наводно кинески канали за прање новца постали “кључни играчи” у међународној трговини дрогама.

Трамповим саветницима придружио се и Стив Јејтс, стручњак за Кину и бивши званичник за националну безбедност у администрацији Џорџа Буша, чија је ћерка једна од више од 400.000 жртава фентанила и других синтетичких опијата у САД.

Делови Трамповог плана, у које је агенција Ројтерс имала увид, предвиђају подизање оптужница против главних кинеских и мексичких финансијских институција које се, наводно, баве прањем новца за картеле. Затим, масовне санкције кинеским компанијама и појединцима који су, опет наводно, умешани у трговину фентанилом, те повећане награде за најтраженије трговце овим опиоидом, сајбер рат против мексичких картела и усредсређење америчких обавештајних агенција на фентанил на истом нивоу као против терористичких организација.

Укратко, према Трампу и његовој екипи, Кина посредством фентанила дестабилизује САД. Ројтерс је известио да Трампове обећане царине од 10% на робу из Кине због наркотика могу бити само почетни удар. Хауард Латник, Трампов изабрани кандидат за министра трговине и надзорника Канцеларије за трговинске преговоре САД, изјавио је, према истом извору, да је „Кина напала Америку фентанилом” и сугерисао да би Трамп због тога могао увести царине до 200% на робу из Кине.

Али…

АРГУМЕНТ КОЈИ ОБЕСМИШЉАВА ТРАМПОВЕ МЕРЕ

Светски медији слажу се у оцени да Пекинг заиста пружа пореске олакшице за производњу хемикалија које се потом продају у иностранству. Међутим, како наводи сама агенција Ројтерс, која је спровела истраживање на ову тему, нема доказа да Кина субвенционише масовни извоз илегалних прекурсора фентанила, као што се тврди у извештају Конгреса. Ово је тврдња високог званичника америчке администрације коју је Ројтерс пренео.

„Једноставно нисмо били у могућности да потврдимо те тврдње“, рекао је званичник. „И заправо, супротно томе, пажљиво смо их испитали и сматрамо да су погрешне.“

Неименовани високи амерички званичник навео је да су кинески партнери сарађивали у доброј вери у разговорима вођеним са њима о борби против трговине наркотицима, што у кинеском случају у потпуности изазива или чак обесмишљава Трампову најаву додатног подизања царина, под изговором борбе против трговине наркотицима.

САНКЦИЈЕ, КЛЕВЕТЕ И БЛАЋЕЊЕ

Портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону је, како Ројтерс преноси, навео бројне кораке које је Кина предузела како би спречила илегалну производњу, трговину и злоупотребу фентанила откако су преговори са Бајденовом администрацијом обновљени.

„Санкције, клевете и блаћење Кине само ће ослабити темеље сарадње Кине и САД у борби против наркотика“, наводи се у саопштењу амбасаде. „Кина је чврсто против свега што представља произвољну употребу једностраних санкција од стране САД и одлучно ће штитити своја легитимна права и интересе.“

У анализи овог питања, коју је објавила агенција Синхуа, наведено је да би Вашингтон требало да се суочи са сопственом неспособношћу да реши проблем који је, како је наведено, углавном настао због његових сопствених грешака, а који је резултат прекомерног издавања легалних лекова против болова, недовољних и фрагментарних планова у борби против дроге, корумпираних интересним разменама између фармацеутских компанија и политичара, уз напомену да су САД једина земља на свету која се суочава са озбиљном епидемијом опиоида.

ТАЛАСИ ЗЛОУПОТРЕБЕ ОПИОИДА У САД

“Статистика Савета за спољне односе из априла показује да су опиоиди, пре свега фентанил, водећи узрок предозирања у САД-у, који је отприлике четвороструко порастао у последњих десет година за које су подаци у потпуности доступни. У 2021. години, број умрлих скочио је на 80.411, што је више од десет пута већи број од броја америчких војника погинулих у ратовима после 11. септембра у Ираку и Авганистану”, навела је Суинхуа, подсећајући да су у САД постојала три таласа злоупотребе опиоида, а да је фентанил „главни актер“ трећег таласа.

Први талас започео је око 1991. године када су неке фармацеутске компаније значајно улагале у финансирање стручњака и организација које су промовисале безопасност опиоида, лобирајући код лекара да их преписују без дискриминације и код апотека да их агресивно продају.

ЗАВИСНИ ОД ЛЕКОВА НА РЕЦЕПТ

С једне стране, ова пракса довела је до формирања ‘културе ублажавања бола’ у америчком друштву, у којој су људи навикли да користе лекове против болова као симптоматски, али не и као куративни начин суочавања са болестима. С друге стране, (ова пракса) довела је до наглог пораста преписивања опиоида, а број смрти узрокованих опиоидима нагло је порастао. Најтипичнији пример је ‘OxyContin’, лек који је развила америчка фармацеутска компанија ‘Purdue Pharma’. Од 1999. до 2017. године, укупно је 200.000 Американаца умрло од предозирања повезаним са ‘OxyContinom’ и другим лековима (издатим) на рецепт. На крају је компанија ‘‘Purdue Pharma“ тужена.

Други талас започео је око 2010. године. Како је постало теже добити опиоидне пилуле доследно, било на рецепт или на улици, корисници дрога, нарочито млади и нови корисници, прешли су на хероин. Широка употреба овог подмуклог наркотика била је подржана његовом снагом, доступношћу и приступачношћу. Од 2002. до 2013. године, смртни случајеви од предозирања хероином порасли су (у САД) за 286 процената.Студија из 2013. године показала је да је око 80 одсто корисника хероина изјавило да су претходно били зависни од лекова на рецепт.

ДРОГА УБИЈА

Након што је фентанил ушао на тржиште, његова свеприсутност значила је да многи наивни корисници ризикују да буду убијени због дроге. Трећи талас углавном је подстакнут синтетичким опиоидима, пре свега илегално произведеним фентанилом. Фентанил, до 50 пута јачи од хероина и 100 пута јачи од морфина, постао је нова ‘крава музара’ илегалне индустрије дрога.

Наркодилери мешају јефтинији фентанил са хероином или фалсификованим таблетама како би повећали профит и смањили ризик од транспорта, што значи да су многи пацијенти развили поремећај у вези са употребом фентанила, а да нису имали појма. Последица? Алармантан пораст смртних случајева повезаних са фентанилом.

Сваки талас епидемије предозирања узрокован је јефтинијим и потентнијим супстанцама. Истраживачка заједница упозорава да је четврти талас карактерише предозирање фентанилом у комбинацији са проблемима менталног здравља.

Још алармантније, како употреба фентанила нагло расте, жртве опиоида се мењају. Широм САД, дрога убија несразмерно. Црнци страдају више него белци, а најтеже су погођени људи млађи од 45 година, према (наводима) "Блумбергу", објавила је агенција Синхуа.

ПОНАВЉАЈУЋЕ ТРАГЕДИЈЕ

У агенцијској анализи, Синхуа даље наводи да епидемија употребе фентанила сада пустоши америчку економију и радну снагу, али да је Вашингтон, иако је потпуно свестан тога, беспомоћан у погледу решења тог проблема или је чак незаинтересован.
“Без довољног улагања ресурса у помоћ пацијентима, америчка влада оставила је стотине хиљада грађана на милост и немилост новим и снажнијим дрогама, осуђујући их да трпе понављајуће трагедије. Према подацима Центара за контролу и превенцију болести у САД-у, 107.375 људи умрло је од предозирања дрогама и тровања дрогама у периоду од 12 месеци који се завршио у јануару 2022. године, при чему је невероватних 67 процената тих смрти било повезано са синтетичким опиоидима попут фентанила”, навела је Синхуа.

„САД СЕ ОСЛАЊАЈУ НА ПАЛИЈАТИВЕ“

Неки од коментатора поменули су да је посреди „цена либерализма”, односно да су у погледу употребе лекова и наркотика потребна правила, као и регулација која треба да буде спроведена. Мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор у априлу прошле године довео је у питање стратегију САД у борби против фентанилске кризе, рекавши да се САД ослањају на палијативе, уместо да се боре са самим кореном проблема.
“Иза неуспешног одговора претходних америчких администрација и тренутне администрације Џоа Бајдена стоји софистицирана институционална структура која је дуго ометала напоре да се реше корени социјалних проблема“. Прво, амерички политичари попуштају пред новцем. Велике политичке донације фармацеутских компанија терају их да затворе очи приликом формулације политика контроле лекова који су повезани са дрогом. Иронично, САД, земља која је велики произвођач хемијских сировина, још увек нису трајно уврстиле супстанце повезане са фентанилом на листу контролисаних супстанци.

МИЛИЈАРДЕ ЗА ЛОБИРАЊЕ

У мају 2019. године, Кина је предузела кораке да целу категорију супстанци повезаних са фентанилом уврсти на листу контролисаних супстанци, што је корак који доприноси спречавању илегалне производње, трговине и злоупотребе ове супстанце.
Према извештају британског листа The Guardian из 2017. године, фармацеутске компаније у САД трошиле су далеко више од било које друге индустрије како би утицале на политичаре. „Произвођачи лекова потрошили су скоро 2,5 милијарди долара на лобирање и финансирање чланова Конгреса током последње деценије.“

ДОПРИНОСИ ОД ФАРМАЦЕУТСКИХ КОМПАНИЈА

Поред тога, 9 од 10 чланова Представничког дома и сви осим тројице од 100 сенатора добили су доприносе за кампању од фармацеутских компанија које настоје да утичу на законодавство у целини, од цена лекова до начина одобравања нових лекова.
Штавише, медицински представници, који играју веома важну улогу у здравственом систему САД, лобирају лекаре да преписују лекове путем предавања и финансирања, што доводи до већих стопа зависности.
Још један проблем је што политичка поларизација отежава контролу дрога,“ наводи Синхуа у својој обимној анализи кризе са фентанилом у САД.

“Амерички политичари добро знају да је криза фентанила изазвана различитим факторима, укључујући унутрашњу политику, економију и друштвене поделе. Она се није развила преко ноћи, нити се може решити у кратком временском периоду“.

КРИЗА МАСОВНЕ СМРТИ

Међутим, Вашингтону је много лакше да криви Кину за сопствену недовољну контролу над фентанилом, иако је проблем у суштини вођен потражњом и производ је неуспелих америчких институција”, навела је Синхуа. Кризу масовне смрти у САД због употребе фентанила и осталих синтетичких опијата немогуће је банално упоредити на пример са посрнулом аутомобилском индустријом, драстичним повећањем броја бескућника или несразмерном дистрибуцијом богатства, али се лако може приметити да САД, на челу са Бајденом или Трампом, сасвим свеједно, „решења“ радије траже у другим земљама или у вези са њима, него у структури свог посрнулог система.