У претходном тексту, изнео сам чињенице које се тичу дефинисања и рада на телекомуникационим технологијама шесте генерације (6Г) у Кини. Кина све мање зависи од увоза високотехнолошких компоненти из САД, а све више напредује у развоју властитих високотехнолошких потенцијала и производа. Без имало сумње, тај тренд ће бити настављен, а у овом тренутку Кина је, у најмању руку, изједначена са САД по питању освајања 6Г технологија које би победнику у тој трци донеле значајне предности, закључно са сектором војне безбедности.
ПРЕВОЗ ПУТНИКА ХИБРИДНИМ ЛЕТИЛИЦАМА
Након што је развијене земље Запада сустигла и у много чему престигла, када су посреди области развоја инфраструктуре и машина, нарочито брзих железница, грађевинарства, рачунара и рачунарске опреме, пољопривредних система, телекомуникационих уређаја пете генерације и мобилних телефона, космичких летова и лансирања сателита, на концу и у области производње аутомобила и нарочито возила која покрећу такозване нове енергије, Кина је пионирски крочила у потпуно нову област у којој на целом Западу, па ни у САД, нема такмаца. То је област економије малих висина или економије ниског ваздухопловства. Посреди је развој превоза путника и транспорта роба летелицама, попут дронова или хибридних летелица које имају особине авиона и дронова, а путнике, робу или материјале превозе брже и по знатно нижим ценама од конвенционалних друмских возила.
ПОКРЕТАЧ НАЦИОНАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА
Кинески медији наводе да се више од педесет хиљада предузећа у Кини бави развојем ове области. Вредност тржишта кинеске економије малих висина већ ове године требало би да досегне вредност од 1,5 билиона јуана (207,2 милијарде долара). Процене говоре да ће до 2035. године вредност ове нове економске области достићи 3,5 билиона јуана, судећи барем према пројекцијама Управе за цивилно ваздухопловство НР Кине.
Да економија ниског ваздухопловства није пуки сан или пропагандни мит, аутор ових редова уверио се у Гуангџоу, где је пре око годину и по имао прилику да види један од модела летећих аутомобила, чије је помињање у значајном делу српске јавности било дочекано провинцијално, са обавезним дневнополитичким подсмехом.
Најпре, треба истаћи да је економија малих висина две године заредом укључена у извештај о раду кинеске владе. То значи да централне власти у Пекингу економији малих висина придају велики значај. Власти је препознају и дефинишу као новог покретача националног економског развоја.
Извештај о раду кинеске владе за ову годину, представљен 5. марта на заседању Свекинеског народног конгреса, поново је, како наводе кинески медији, истакао да ће Кина подстицати компаније укључене у ову потпуно нову економску област да спроведу опсежне примене нових технологија, производа и развојних сценарија.
РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ У ГРАДОВИМА
На почетку се поставило питање инфраструктуре која може да подмири најпре законске, а потом и оперативне потребе економије малих висина. Од летећег аутомобила или дрона не можемо, напросто, очекивати да лебди изнад раскрснице, чекајући да се у „партеру“ укључи зелено светло. Лист „Чајна дејли“ пренео је изјаву Фу Чангуина, једног од директора компаније „Волант аеротех“ са седиштем у Шангају, која је усредсређена на истраживања летелица са вертикалним узлетањем и слетањем, који је нагласио да већ сада бројни кинески градови раде на развоју и изградњи инфраструктуре, како би омогућили развој економије малих висина. „Ти градови планирају и пројектују тачке за узлетање и слетање за летелица, као и припреме за масовну комерцијалну употребу ових производа“, рекао је Фу.
ВАЖАН ДЕО РАЗВОЈА И РЕФОРМИ
Крајем прошле године, Национална комисија за развој и реформе НР Кине основала је одељење за економију малих висина. Надлежности овог одељења, према кинеским медијима, обухватају формулацију и организовање примене стратегија раста ове нове економске области, израду средњорочних и дугорочних планова развоја, предлагање релевантних политичких препорука и координацију у вези са кључним питањима.
Сасвим је извесно да је у току разрада ове стратегије у виду израде докумената и правних аката, како би били створени и формално-правни услови за развој економије малих висина. Већ током 2024. године, многе локалне власти у Кини предузеле су прве конкретне кораке, подржавајући раст овог сектора. Тридесетак кинеских региона укључило се у развој економије ниског ваздухопловства.
„ЕРБАС ХЕЛИКОПТЕРС“ СТИГАО У ГУАНГДУНГ
У развоју економије малих висина предњаче Гуангџоу и Шенџен, у провинцији Гуангдунг. Више од тридесет одсто кинеских предузећа која учествују у развоју економије малих висина смештено је у овој провинцији. Европским и поготово српским медијима промакла је крајем прошле године вест да се и „Ербас“, односно његов хеликоптерски огранак „Ербас хеликоптерс“, придружио пословном друштву у Гуангдунгу, свакако имајући у виду кинеске пројекте за развој економије малих висина.
Колин Џејмс, извршни директор “Ербас хеликоптерса“ у Кини, изјавио је тим поводом да стално увођење повољних нових политика везаних за развој економије малих висина у Великој заливској области Гуангдунг – Хонгконг – Макао указује не само на огромну величину кинеског тржишта, већ и растуће могућности у тој области.
АУТОМАТИЗОВАНИ АЕРОДРОМИ У ДУНГШАНУ
Слични пројекти покренути су широм Кине. Тако је у Дунгшану, у провинцији Фуђијан, изграђено 36 потпуно аутоматизованих аеродрома за беспилотне летелице. Тамошње беспилотне летелице већ сада надзиру околину, уз прецизно препознавање шумских пожара, густих магли на мору и сличних метеоролошких ситуација.
У Шаогуану, локална влада уложила је више од 60 милијарди јуана у изградњу такозваног паметног центра. Тамо је више од двадесет компанија са најсавременијом оптичком мрежом, на поменутој Великој заливској области Гуангдунг – Хонгконг – Макао, што, како извештава Кинеска медијска група, значи да економија малих висина и „паметна“ рачунска снага постају темељ развоја нових индустријских ланаца у Кини.
ПЕКИНГ НЕ ЗАОСТАЈЕ
Пекинг унапређује властити локални програм за нисколетеће летелице, односно економију малих висина. Програм, према извештајима Кинеске медијске групе, обухвата хитне спасилачке мисије и брзе испоруке.
Према најновијем акционом плану Пекинга за развој економије малих висина, до 2027. године у граду ће бити око 5.000 предузећа која се баве развојем овог сектора. Вредност улагања у поменути сектор у Пекингу износиће око сто милијарди јуана (око 14,2 милијарде долара).
Испоруке дроновима и другим нисколетећим летелицама биће примењене у приградским окрузима Јанчинг, Пингу, Мијун и Фангшан.
Град такође планира да успостави нисколетећу путничку руту која ће повезивати нови Међународни аеродром „Дасинг“ и такође нови округ Сјунган, у провинцији Хебеј, на северу Кине, уз истраживање могућности за успостављање међуградског ваздушног саобраћаја са околним градовима.
Пекинг је у августу прошле године покренуо своју прву руту за логистичке испоруке помоћу беспилотних летелица на делу оближње секције Кинеског зида, што омогућава туристима да добију летње потрепштине и хитне залихе за свега неколико минута.
Шангај такође планира да до краја 2026. године успостави мрежу нисколетећих комуникација са сталном покривеношћу целог региона, како би олакшао властити развој нисколетеће економије.
ЛЕТЕЋИ АУТОМОБИЛИ И ИЛОН МАСК
Имајући у виду скепсу и подсмехе са којима је идеја о летећим аутомобилима дочекана у Србији, вреди истаћи да Кина планира да би ова врста возила у фазу такозване мале комерцијалне промоције требало да уђу већ 2028. године. До 2035. године, Кинези очекују да ће летећи аутомобили постепено постати шире доступни.
Глобалну конкуренцију кинеским пројектима, који су, што не треба заборавити, координирани на нивоу државе, у сектору економије малих висина представља амерички милијардер Илон Маск. Летећи аутомобили његове компаније обавили су пробна летења у фебруару.
“По цени од 300.000 долара по комаду, за (Масков) летећи аутомобил примљено је око 3.300 наруџбина”, наводи „Чајна дејли“, уз напомену да „Алеф аеронаутикс” планира да започне производњу у четвртом кварталу ове године.
Област економије малих висина биће, како ствари стоје, ново поприште „обрачуна“ два економска и политичка модела: америчког ослоњеног на приватни капитал и кинеског, ослоњеног на синергију државе, од државе подстицаних иновација и наравно приватног капитала који у кинеском случају не може да иступа само за свој грош.
