Доналд Трамп није у потпуности уклонио демократоре, управо америчке, де факто, владине организације које су под плаштом грантова и прозападног тобоже невладиног сектора широм света извозиле „демократију“ и шириле амерички неолиберални утицај, односно утицај оног дела финансијских и политичких елита који је контролисао Белу кућу до доласка Доналда Трампа. Трамп лане, због судских пресуда које су се односиле на фискалну 2025. годину, није успео да обустави финансирање Националне задужбине за демократију (НЕД). Ова организација, позната и као „ЦИА у рукавицама“, прошле године је наставила са својим операцијама широм света,ни не кријући свој ангажман у политичким превратима.
„СЕИЗМИЧКИ“ ПОМАК
Са Агенцијом САД за међународни развој (УСАИД) ствар је другачија. Сајт ове агенције је уклоњен пре годину дана, а операције овог значајног канала утицаја америчких елита на стране земље су обустављене.
Поставило се питање да ли бриселска бирократија, дакако без непосредне провере воље самих Европљана у вези са тим питањем, може да надокнади одсуство УСАИД-а и проблеме са државним финансирањем са којима се суочио НЕД. Судећи прма подацима Карнеги фондације за Европу, објављеним у извештају за фискалну 2025. годину, бриселске бирократе желе да наставе да промовишу политичку агенду извоза неолибералног концепта демократије, али за то немају довољан капацитет.
Карнеги фндација наводи да су промене, које су наступиле са другом Трамповом администрацијом, означиле „сеизмички помак“ на плану међународне подршке демократији.
„Администрација је нагло обуставила већину финансирања намењеног демократији и расформирала УСАИД. Онемогућила је НЕД-у да приступи средствима која је одобрио Конгрес, остављајући више од 2.000 продемократских активиста и организација без кључне подршке у ауторитарним контекстима широм света“, констатовала је Карнеги фондација, помињући и буџетска смањења у области финансирања Гласа Америке и Радија „Слободна Европа“.
ТРАМП ПРОТИВ „МЕЈНСТРИМ ЕВРОПСКИХ ВЛАДА“
„Заокрет САД, удаљавањем од демократије у земљи и иностранству, драматично је променио место Европске уније у свету, као и њене унутрашње и спољне стратегије промоције демократије. Сједињене Државе више нису партнер у подршци демократији широм света, већ се чак чини да директно нападају ту агенду. Америчка Стратегија националне безбедности, објављена у децембру 2025. године, одбацила је традиционалне обавезе у погледу глобалне промоције демократије и, изненађујуће, усмерила се против онога што је окарактерисала као претњу демократији која долази од Европске уније и мејнстрим европских влада“, констатовала је Карнеги фондација, истичући да је 2025. била година у којој је Брисел схватио да ће морати да делује самостално у подршци демократији у иностранству, али и да ће морати да се брани од америчких „антидемократских“ интервенција у Европи.
„Како је 2026. година почела, америчка интервенција у Венецуели 3. јануара додатно је закомпликовала контекст европских стратегија за демократију“, наводи Карнеги фондација.
„Европски лидери су током 2025. године упутили бројне снажне реторичке поруке подршке међународној демократији, али су истовремено позивали на више реалполитике“, констатује Карнеги фондација.
ЕВРОПСКИ ШТИТ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ И СТРАТЕГИЈА ЗА ЦИВИЛНО ДРУШТВО
Политичке снаге које су управљале САД пре Доналда Трампа чекале су да виде шта ће њихови партнери из редова бриселске бирократије предузети и дочекале су. Европска унија је јесенас представила Европски штит за демократију и Стратегију за цивилно друштво.
Европски штит за демократију обухвата три акциона стуба: заштиту интегритета информационог простора, затим јачање институција, избора и слободних и независних медија, као и повећање друштвене отпорности и ангажовања грађана.
„Као део штита, (Европска) Комисија ће успоставити нови Европски центар за демократску отпорност, који ће окупити експертизу и капацитете за помоћ државама чланицама и суседним земљама у праћењу и борби против манипулације информацијама, као и Програм за медијску отпорност. Штит је углавном усмерен на стратешку комуникацију и сузбијање дезинформација о Унији, а не на стандардну подршку демократији“, наводи Карнеги фондација.
Стратегија за цивилно друштво дефинисана је као прва стратегија широм ЕУ која признаје и подржава улогу цивилног друштва у демократијама кроз политику ЕУ. Она поставља три циља: свесно укључивање цивилног друштва, подршка и заштита његове улоге, и обезбеђивање одрживог и транспарентног финансирања. Стратегија такође има и спољни аспект, са обавезом да се „јача укључивање цивилног друштва у свим областима спољне политике ЕУ.
СТРАТЕГИЈСКИ ПРИСТУП ЦРНОМ МОРУ
Нешто пре тога, у мају 2025. године, Европска унија је покренула свој Стратегијски приступ Црном мору, са формалним циљем јачања владавине „права“ и „демократије“, али, како је дословно наведено у извештају Карнеги фондације, поново без конкретних обавеза.
„(Европска) Комисија је радила и на дигиталној стратегији усмереној на проширење и диверсификацију дигиталних савеза Европске уније са ‚партнерима сличних ставова‘, укључујући Канаду, Индију, Јапан и Јужну Кореју“, наводи Карнеги фондација.
Током 2025. године, Европска унија је спровела осам мисија посматрања избора у Бангладешу, Боливији, Еквадору, Гвајани, Хондурасу, на „Косову“, у Малавију и на Филипинима, као и шест накнадних изборних мисија у Источном Тимору, Гватемали, Кенији, Лесоту, на Малдивима и у Нигерији. Поред тога, упутила је изборну експертску мисију у Ирак.
КАРНЕГИ ФОНДАЦИЈА: ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА
„У години широких протеста у корист демократије, Европска унија и њене државе чланице нису пружиле јасну подршку овим брзо растућим грађанским покретима, упркос демократским могућностима које су они представљали“, констатује Карнеги фондација.
Констатовано је да је, унутар Европске уније, 2025. година била година Европског штита за демократију, али уз напомену да „штит“ још увек треба да пронађе праву равнотежу између превише попустљивог надзора информационог простора и превише строгог ограничавања плуралистичке дебате.
НЕДОВОЉНА СРЕДСТВА
Да Европска унија, ипак није кадра да замени у потпуности одсуство америчких улагања у „људска права“ и „демократију“, види се по томе што је Брисел ушао у завршницу Вишегодишњег индикативног програма за људска права и демократију (2020 – 2027), вредног 1,5 милијарди евра. Од тога, за активности у области људских права и демократије у трећим земљама издвојено је 248,8 милиона евра за период од 2025. до 2027. године, укључујући приближно 84 милиона евра за 2025. Поред тога, за подршку организацијама цивилног друштва у трећим земљама за 2025. годину издвојено је додатних 145,7 милиона евра.
Ово су скромни износи када се упореде са десетинама милијарди, са колико су до јуче, збирно, располагали УСАИД и НЕД.
НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМИ ТАКОЂЕ НЕДОВОЉНИ
У анализи преузимања улагања у „цивилно друштво“, „слободне медије“ и „демократију“ од стране Европске уније, Карнеги фондација наводи и националне пројекте чланица који, како се да закључити, такође нису довољни.
„Неколико националних иницијатива за подршку демократији покренуто је 2025. године. Шпанија је усвојила нову Стратегију спољног деловања, у којој се помиње подршка демократији, али не као главни приоритет. Премијер Педро Санчез поново је потврдио посвећеност Шпаније демократији у Латинској Америци кроз заједничку иницијативу са Бразилом, Чилеом, Колумбијом и Уругвајем. Шпанија је такође представила Стратегију за Африку 2025–2028, која наглашава рад на изградњи инклузивних и демократских друштава, јачању владавине права, борби против корупције и оснаживању жена“, наведено је у извештају који помиње чак и Швајцарску која је, у мају 2025. одине, такође представила нове смернице о демократији, које истичу значај билатералне и мултилатералне дипломатије у стварању услова неопходних за демократију, укључујући слободу изражавања, слободне изборе, транспарентност и владавину права, али и Норвешку која је објавила документ у којем излаже напоре за унапређење демократије, владавине права и људских права у Европи, поново потврђујући своју посвећеност демократији и истичући њен значај за безбедност.
„У априлу је Пољска покренула Савет за отпорност, заједничку иницијативу Министарства спољних послова и организација цивилног друштва, са циљем борбе против међународних дезинформација и јачања демократске отпорности у земљи и иностранству. Чешка је ажурирала свој оквир политике за људска права и подршку транзицији, представљајући демократију, људска права и владавину права као кључне вредности и безбедносне интересе државе. Поновно именовање Андреја Бабиша за премијера довело је у питање наставак ове политике, јер је нова влада показала изразито непријатељски тон према организацијама цивилног друштва. У фебруару је Словенија усвојила нову стратегију спољне политике усмерену на демократију и владавину права“, наводи Карнеги фондација, помињући сличне пројекте у Француској, Шведској, Аустрији, Словенији и другим земљама.
БЛЕДА СЛИКА УСАИД-А И НЕД-А
Током 2025. године Европска унија је наставила са финансијском подршком организацијама цивилног друштва и независним медијима кроз више конкретних програма и интервенција.
У Украјини је одобрено додатних 10 милиона евра за подршку „независним“ медијима, са циљем јачања медијске слободе, истраживачког новинарства и отпорности медијског сектора у условима рата.
У оквиру позива за новинарска партнерства за 2025. годину издвојено је 5,2 милиона евра, док је за подршку независном извештавању о европским питањима обезбеђено 7,4 милиона евра.
За иницијативу „Media Freedom Hub 2025“ предвиђено је око 2,94 милиона евра ради јачања независних медија и заштите новинара.
Европска унија је одобрила и 5,5 милиона евра хитне подршке Радију Слободна Европа/Радио Либерти након обуставе америчког финансирања.
У Босни и Херцеговини, што за нас није безначајан податак, покренут је јавни позив у вредности од 5,7 милиона евра за јачање цивилног друштва, медија, људских права и демократских процеса.
БРИСЕЛ У „ДЕМОКРАТИЈУ“ УЛАЖЕ И У ИНОСТРАНСТВУ, АЛИ...
Карнеги фондација у свом извештају напомиње да је Европска унија лане покренула конкурс вредан 5,5 милиона евра за подршку цивилном друштву, људским правима и демократији у Палестини. Такође је објављен конкурс за програм сарадње и подршке цивилном друштву у Азијско-пацифичком региону као одговор на протесте које су предводили млади. Ова иницијатива имала је, како поменута фондација наводи, индикативни буџет од 17,6 милиона евра за период 2025 – 2027, од чега је 3,8 милиона намењено подршци цивилном друштву. Слична мера подршке покренута је и за Непал, са укупним оквиром од 4 милиона евра, од чега је 1,5 милиона намењено подршци цивилном друштву за 2025–2027. Додатни конкурси за подршку цивилном друштву отворени су за Јемен (4,1 милион), Јужну Африку (3,2 милиона), Монголију (3 милиона) и Лесото (1,4 милиона).
Подршка развоју „независних“ медија остала је важна за Брисел, уз покретање конкурса од 3 милиона евра за „подршку“ белоруским и руским новинарима у егзилу. Још један нови пројекат усмерен је на подршку цивилном друштву у Узбекистану, са финансијском подршком од 2,9 милиона евра. У Таџикистану, што је посебно занимљиво, Брисел је унапредио постојећи споразум о партнерству, који обухвата 142 милиона евра за период 6 година (2021 – 2027). Унија је усвојила меру за програм сарадње и подршку цивилном друштву за ову земљу, која ће трајати до 2027. године, са циљем подршке организацијама „цивилног“ друштва.
СА ОГРАНИЧЕНИМ УСПЕХОМ И СА СЛАБИМ ЗНАЦИМА ПОМЕРАЊА
Због свега тога, Крнеги фондација у извештају за фискалну 2025.годину констатује:
„Већина креатора политика и практичара посматрала је 2025. годину као преломну, јер је преокрет у политици Сједињених Држава из темеља изокренуо дугогодишњу агенду подршке демократији. Шок изазван администрацијом Трамп 2.0 подстакао је бројне расправе о потреби да се међународна подршка демократији суштински ревидира и преосмисли - забринутост која се појачала у првим данима 2026. године, у контексту догађаја у Венецуели и Ирану.
У пракси, Европска унија је постигла ограничен напредак у таквом редизајну, иако је потреба за тим јасно присутна међу креаторима политика и вероватно ће утицати на агенду подршке демократији у догледној будућности. Слаби знаци померања у политици ЕУ током 2025. године вероватно представљају почетак дужег и дубљег процеса прилагођавања приступа подршци демократији”, наводи Карнеги фондација, што за Европљане у ширем смислу и није тако „лоша“ вест.
