Није питање ко иницијално организује уличне протесте, ни јесу ли они оправдани или нису, већ ко може да их у погодном тренутку преузме, усмери и на крају искористи за своје циљеве. Идеја о протестима, ма где да се одржавају, обично се, као и све остало у вези са политиком, разуме бинарно, дакле примитивно и банално: јесмо за или против некога, односно јесмо ли за или смо против онога што нам саопштавају вешто позиционирани „медији главног тока“.
БАНГЛАДЕШ, СТУДИЈА „СЛУЧАЈА“
Да је ствар знатно сложенија, види се по извештају америчке Националне задужбине за демократију (НЕД) за фискалну 2025. годину, у којем се, поред осталог, дословно наводи:
„У Бангладешу, осмој најмногољуднијој земљи на свету, сведочили смо колапсу ауторитарног режима и неочекиваном отварању простора за грађанско деловање, ангажовање младих и конкурентну политику. Пошто је Конгрес поверио НЕД-у флексибилна средства за ванредне ситуације, били смо у доброј позицији да брзо усмеримо ресурсе и помогнемо локалним актерима да искористе тренутак, јачајући ране напоре за обнову грађанских норми и обезбеђивање демократског учешћа.“
У истом извештају пише да је НЕД у партнерске организације и „независне“ медије у Бангладешу лане уложио 2.953.439 долара (кроз директне грантове 1.535.000, а посредством америчких института 1.418.439).
НЕД ОДРАДИО ПОСАО И У ВЕНЕЦУЕЛИ
Национална задужбина за демократију не само да је, одлуком суда, успела да добије новац из америчког буџета, супротно обећањима Доналда Трампа и његових људи, већ више нема ни потребу да прикрива властиту умешаност у преврате широм света.
Тако се у наставку извештаја још каже:
“У Венецуели је режим настојао да се одржи на власти, упркос убедљивим доказима о изборној победи опозиције, одговарајући оштром репресијом која је довела до напада на грађански и политички живот. Ипак, чак и усред ове кризе, партнери НЕД-а штитили су независне информације, пружали заштиту угроженим активистима и одржавали мирни покрет за демократску транзицију.“
„ЖЕНА, ЖИВОТ, СЛОБОДА...“
Добар пример је и Иран. Иако је посреди исламистичка држава, која је слала своје исламисте у Босну и Херцеговину да се боре на страни исламистичких снага Алије Изетбеговића и на концу гласала за резолуцију о Сребреници у УН, не можемо да не приметимо, имајући у виду независност Ирана као државе, да НЕД у поменутом извештају наводи да је у тој земљи деловао посредством покрета „Жена, живот, слобода“ (отуда онолике слике оскудно одевених жена за које се тврди да су уживале у слободама некадашњег Ирана), а да су партнери НЕД-а у тој земљи осигурали да докази о (наводним) злоупотребама допру до света.
У партнерске организације и појединце у Ирану, НЕД је прошле године уложио 5.018.600 долара.
СРБИЈА И „ХРАБРИ, МЛАДИ ЉУДИ“
Редом се наводе земље које су се, у већој или мањој мери, нашле у сличном положају, односно са демонстрантима на улицама: Танзанија, Камерун, Грузија и Србија.
За Грузију и Србију, у извештају НЕД-а је наведено да су „храбри млади људи, независни медији и одлучни грађански чувари наставили да бране демократске процесе, иако је назадовање постајало све израженије”.
„У земљама као што су Србија, Грузија, Бангладеш и Тунис - где су институције под притиском, а поларизација изражена - ове тактике (констатација НЕД-а односи се на „ауторитарне“ режиме у поменутим земљама и на утицаје Пекинга, Москве и Техерана) могу убрзати демократско назадовање и отежати опоравак. Пружајући подршку партнерима да разоткрију ове динамике и покрену информисано деловање, НЕД подржава заједнице које настоје да изграде отпорније и одговорније системе“, наведено је у поменутом извештају НЕД-а.
БЕОГРАД У ДРУШТВУ КИЈЕВА, МИНСКА И САРАЈЕВА
Како је НЕД, судећи према извештају те организације, деловао лане у Србији?
У извештају је наведено да је НЕД у рад партнерских организација и медија у Србији током фискалне 2025. године уложио 2.224.000 долара. Више од Србије на истоку Европе добили су само Украјина (10.782.611), Белорусија (2.909.768) и Босна и Херцеговина (2.305.000).
Овим сумама треба придодати још укупно 5.913.465 долара колико је НЕД на истоку Европе потрошио на „регионалном„ нивоу.
Овде треба напоменути да се поменути износ, који су добиле партнерске организације НЕД-а у Србији, односи на Србију без Косова и Метохије. Будући да су НЕД-ове партнерске организације на такозваном „Косову“ засебно добиле 1.060.000 долара, Србија је, у збиру, у ствари убедљиво највећи прималац грантова НЕД-а у Европи, заједно са Украјином.
ЕСТИМА ИЛИ НЕД РУСИЈУ И КИНУ НА БАЛКАНУ ПРАТИ ИЗ СКОПЉА
Као што је поменуто, а на основу изнетог у извештају НЕД-а за 2025. годину, у жижи интересовања и деловања ове организације је присуство и утицај који на Балкану остварују Русија, Кина и Иран.
За праћење онога што ради Кина на југоистоку Европе задужена је тинк-тенк организација из Северне Македоније названа ЕСТИМ-а.
„Како Комунистичка партија Кине (КП Кине) продубљује своје присуство у Југоисточној Европи кроз нетранспарентне инвестиције, придобијање елита и операције утицаја у медијима и академској заједници, цивилно друштво је постало кључна линија одбране. Уз подршку НЕД-а, тинк-тенк организација ЕСТИМА, са седиштем у Северној Македонији, помаже у разоткривању и супротстављању штетном утицају КП Кине широм региона, кроз иновативна истраживања, јавно ангажовање и заступање јавних политика. У Северној Македонији, рад организације ЕСТИМА директно је допринео усвајању прве усаглашене националне стратегије према Кини - усмерене на заштиту демократских институција и економског суверенитета. Надовезујући се на овај модел, ЕСТИМА је проширила своје активности широм Југоисточне Европе, оснажујући организације цивилног друштва у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, да сарађују са доносиоцима одлука, промовишу транспарентност и развијају мере засноване на доказима. У Србији, ангажман ЕСТИМА-е са владом допринео је праћењу донација повезаних са кинеском владом путем јавне базе података, што је повећало транспарентност у погледу страног утицаја у земљи. Широм региона, рад организације ЕСТИМА-е поставља темеље за стратешкије и демократскије одговоре на ауторитарни утицај”, наведено је у извештају НЕД-а за прошлу годину.
У ШТА ЈЕ НЕД СВЕ УЛАГАО НОВАЦ У СРБИЈИ
Уколико анализирамо структуру НЕД-ових грантова одобрених партнерским „невладиним“ организацијама и „независним“ медијима на подручју Србије без Косова и Метохије, видећемо да су два гранта, од 60.000 и 50.000 долара, издвојени за деловање на истоку Србије, извесно због присуства кинеске компаније „Зиђин мајнинг“ у том подручју.
За јачање локалних медија издвојено је 107.000 долара. Одвојено од извештаја НЕД-а, овде треба поменути да је Удружење новинара Србије у сарадњи са амбасадом САД лане покренуло пројекат „медијских инкубатора“, односно оснивања локалних медија широм земље.
Сви остали грантови су одобравани у приближним износима од четрдесетак или педесетак хиљада до седамдесетак хиљада долара.
НАЈВИШЕ НОВЦА ОТИШЛО ЗА ОБУКУ ПОЛИТИЧАРА
Ипак, највећи грант НЕД-а у фискалној 2025. години на подручју Србије без Космета одобрен је у циљу „јачања овдашњих политичких странака“, ради „унапређења одговорности према грађанима“. Пројекат је спровео Национални демократски институт за међународне послове (НДИ), а грант је износио 650.000 долара.
Национални демократски институт је орган америчке Демократске странке. Основан је 1983. године, отприлике када почиње деловање које је у свету познато као „ЦИА у рукавицама“, а чији су најпознатији представници НЕД и УСАИД. Поменуте две организације, приде уз директну подршку Стејт департмента, финансирају НДИ.
ЈОШ 124.000 ДОЛАРА ЗА ИСТРАЖИВАЧЕ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ
Када је посреди „регионални“ ниво лане одобрених НЕД-ових грантова, вреди истаћи да је за потребе унапређења медијских стандарда истраживачким групама у Србији и Црној Гори додатно одобрено 124.000 долара.
Србију проналазимо и код финансирања (поменуте тинк-тенк организације из Северне Македоније, чији се назив у распореду грантова ипак не помиње) пројеката „супротстављања кинеском утицају у Југоисточној Европи”.
За прошлу годину, у поменуту сврху НЕД је уложио 75.000 америчких долара.
У образложењу доделе гранта наведено је да је новац издвојен у циљу праћења и реаговања на кинески утицај у Југоисточној Европи организацији са седиштем у Северној Македонији, која ће сарађивати са партнерима у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, ради подршке регионалној мрежи организација које спроводе истраживања и унапређују јавне политике засноване на доказима у циљу супротстављања страном ауторитарном утицају.
„НАПРЕД ПЕТЕ, А ПОЗАДИ ПРСТИ…“
Ту долазимо до озбиљног оксиморона.
Уколико се поменути пројекат односи на „супротстављање кинеском утицају у Југоисточној Европи“, како партнери НЕД-а, окупљени око ове теме у Северној Македонији, Србији, Албанији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, могу да се назову истраживачким?
Напросто, уколико је неко истраживање заиста истраживање, оно не може унапред да буде одређено и строго каналисано као „сузбијање нечега“, у овом случају наводног кинеског утицаја.
Овде бисмо, прикладно, могли да цитирамо Хану Арент: „Када академици постану зависни од финансијских или политичких интереса, њихово знање престаје да буде слободно, а постаје средство за оправдавање туђих власти“.
Џорџ Бернард Шо је био још уверљивији: „Новцем се купују многе ствари, али истина није једна од њих. Једино она остаје неприкосновена ако је нико не продаје“.
Стих из међунаслова овог текста вреди допунити једном смешном анегдотом на исту тему. Аутору ових редова, наиме, познат је, из прве руке, случај једног локалног политичара који је деведесетих година прошлог века, у канцеларију једног такође локалног историчара, донео две хиљаде тадашњих немачких марака. Историчару је наложио да му, за поменуту своту, што пре пронађе историјске податке о свом племенитом пореклу.
Политичар се није уопште шалио.
„Знам да сам племенитог рода, осећам то већ дуго, а и нисмо ми случајно у даљем сродству са Јованком Будисављевић Броз“, дословно је рекао забезекнутом историчару.
НИЈЕ СМЕШНО
Што се НЕД-а тиче, ствари ипак нису тако смешне. Русија је протеклих година сузбила многе канале страног утицаја, али је НЕД у протеклој фискалној години за деловање у вези са Русијом издвојио 11.808.064 долара.
НЕД је прошле године издвојио још више средстава за деловање у Кини: 13.106.125 долара. Од тог износа, 9.055.825 долара било је усмерено на деловање у матичном делу Кине, а 516.000 долара на деловање у Хонгконгу ([https://eagleeyeexplore.com/sr/why-can-only-patriots-govern-hong-kong/]). Следи Синђанг (аутономни регион на северозападу Кине, у значајној мери насељен ујгурском мањином) са 2.059.300 долара ([https://eagleeyeexplore.com/sr/why-can-only-patriots-govern-hong-kong/]), као и Тибет са 1.475.000 долара.
