Дугогодишња окосница америчких напада са мора и подморница - крстарећи пројектил Томахавк - поново је у центру светске пажње. Помињање потенцијалне испоруке овог пројектила Украјини изазвало је жестоке дипломатске реакције и отворило низ оперативних питања везаних за могуће акције Кијева, са једне стране, и одговора Москве, с друге. Какви су реални домети Томахавка, и какве су, у случају његове испоруке, могуће последице по САД, Европу и Русију?
ДАЛЕКОМЕТНИ, ПРЕЦИЗАН И ПРИЛАГОДЉИВ
Лаички посматрано, Томахавк је само један у низу опасних пројектила. У пракси, његово стављање у контекст украјинског сукоба је америчка порука упакована у челик и турбофан, порука о моћи и спремности да се пређе још једна линија. Идеја да би Украјина могла добити крстареће ракете које могу да лете преко 2500 км и прецизно погађају циљ не значи јачање њеног арсенала већ покушај редефинисања граница рата. Москва на ово гледа као сигнал да Запад улази у опасну зону из које нема повратка.
Томахавк је направљен још осамдесетих година и преживео је неколико модернизација. Данас је то крстарећи пројектил дизајниран за прецизне нападе са велике раздаљине. Савремене верзије се лансирају са бродова и подморница посебно Block IV (TACTOM). Може да лети до 2500 км и да притом носи бојеве главе од 450 кг уз коришћење више система навођења попут ИНС, ГПС, ТЕРЦОМ итд. Оно што издваја најсавременију верзију јесте то што се са њим може управљати на даљину током лета, односно у току лета је могућа промена циља.
Такође, у случају промене циља може остати да лебди у ваздуху док не добије нове кординате за напад, при чему, будући невидљив за радаре, војно људство остаје неугрожено. То га чини оружјем оспособљеним за дубоке и прецизне ударе ван домета већине артиљеријских средстава.
Када би се овакво оружје нашло у украјинским рукама, или уколико би било испоручено државама попут Пољске и Румуније, дошло би до померања граница рата. То би омогућило гађање руских командних центара, комуникационих линија и аеродрома. Москва, Брјанск, Севастопољ и Курск били би мете које су на домету овог пројектила. У војно-политичком смислу ово би била отворена провокација према Русији.
ИЗ РЕГИОНАЛНОГ У СТРАТЕШКИ СУКОБ
Уколико би Украјина добила ово оружје то не би било само оружје више, већ могућност да се гађа руска територија по дубини, као и стратешки значајни објекти до којих се не може добацити краткодометним средствима. Командни центри, логистичке базе, складишта муниције и други стратешки значајни објекти који се налазе далеко иза линије фронта постали би потенцијална мета. Иако то не би променило ток рата, свакако би утицало на стратегију и политику. Са Томахавком, сукоб у Украјини би променио карактер, и из регионалног прерастао у стратешки сукоб који укључује и НАТО.
Испорука савремене верзије Томахвка Кијеву предствљала би ратни преседан и у војном и у геополитичком смислу. Томахавк има домет од 1600 до 2500 километара што је неупоредиво више од свега што Украјина поседује у свом арсеналу. Поред тога што би јој ово омогућило да гађа циљеве иза фронта, могла би да угрози и руске резерве и изврши психолошки притисак на руско становништво и војску.
Међутим, испорука и употреба Томахавка није тако једноставна и има низ препрека. Поред политичких постоје и оперативне препреке. Томахавк се поризводи ограничено. Пентагон производи десетине, а не стотине ових пројектила годишње, а највећи део је ипак намењен за потребе америчке морнарице. Даље чак и када би Америка одлучила да препусти значајан део ових пројектила Украјини постојале би техничке препреке у њиховој употреби. Савремени Томахавк се лансира углавном са бродова и подморница са специјалних лансера.
Иако постоје и копнене варијанте, Украјина свакако сада нема компатибилне лансере. Такође било би потребно обучити људство за руковање и решити питање логистике и одржавања резервних делова. Реч је о сложеним системима који захтевају високу технолошку и командну координацију, као и инфраструктуру за складиштење и одржавање ракете што би постало приоритетна мета руских удара.
На унутрашњем плану, испорука па чак и спекулације о истој имају оргоман морални подстицај. Овим Кијев показује и народу и војсци да подршка Запада расте иако се фронт у реалности не помера. Међутим, за Русију то би значило да је украјински сукоб превазишао своје границе и да се ради о директном сукобу са НАТО. Кијев би постао тачка у којој се сударају две глобалне војне доктрине.
ШТА РИЗИКУЈЕ ТРАМП?
За америчку администрацију која се одлучи на овакав потез, слање Томахавка може имати двојаке импликације.
Прво, дошло би до погоршања политичке ситуације у САД. Овај потез би могао бити перципиран као ескалација која гура САД у директан сукоб са Русијом. Трамп би могао бити оптужен да подлеже ризицима војног уплитања ради геополитичких поена и да тиме угрожава и сопствени народ. Такође, логистичка и оперативна помоћ Украјини у овом случају би се могле сматрати директним учешћем у сукобу. А друго, његова оваква одлука би могла да има озбиљне последице по Европу која би могла постати секундарни простор сукоба.
Дакле Трамп је поново ушао у Белу кућу са обећањем да ће ,,зауставити рат у Европи“ сада. Уколико одобри испоруку Томахавка може бити проглашен председником који је отворио нови рат или чак увукао САД у директан сукоб са нуклеарном силом. А уколико одбије може бити оптужен за попуштање Русији.
У сваком случају потез са Томахавком није само војна одлука већ гополитичка бомба са одложеним дејством, чији тајмер откуцава и у Москви и у Вашингтону.
ЕВРОПА КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА
За Европу испорука ове врсте наоружања је моменат нелагоде. Јер иако званично ЕУ говори о ,,потреби да се подржи Украјина свим средствима“, незванично у многим европским престоницама расте нервоза. Свака нова испорука тешког наоружања од тенкова до ракета дугог домета доводи Европу корак ближе статусу новог бојишта.
Руси су отворено упозорили да ће циљати ланце снадбевања, базе и логистичке тачке које омогућавају ракетне ударе, укључујући и инфраструктуру у НАТО земљама или њихове базе. То у пракси значи да постоји могућност удара на логистичка чворишта, прекиде у снадбевању и политички притисак на земље. Европске владе су сада пред одлуком да ли дубље подржавати Украјину и изазвати руску реакцију или ограничити помоћ и сачувати сопствени мир.
Европске земље се суочавају са протестима и политичким превирањима, док су им економије поприлично исцрпљене санкцијама, енергентима и инфлацијом, а сада се суочавају и са ризиком да постану не само економска већ и војна мета.
РУСКИ ОДГОВОР: ,,ТОМАХАВК НЕЋЕ ДАЛЕКО“
На ове гласине о испоруци Томахавка реаговали су руски војни извори са ,,сваки покушај лансирања Томахавка са територије Украјине биће схваћен као директан напад НАТО-а на Русију“. Ова изјава која је дошла из руског Министарства одбране је у суштини значила да руски одговор неће бити ограничен само на украјинску територију.
Русија има густу мрежу система противваздушне и противракетне одбране. Од С-400, С-500 до Панцира и Бук-М3 што практично значи да би Томахавк морао да пробије више слојева заштите пре него што уопште приђе циљу. Томахавк заправо и не би стигао далеко.
Међутим, то није кључна ствар. Москва је истакла да неће играти дефанзивно већ да уколико америчко оружје погоди руску територију одговор ће бити проширен на тачке одакле су пројектили лансирани. У опасности би могли бити НАТО бродови, базе за подршку и инфраструктура у земљама које су учествовале у логистичкој подршци.
У руском арсеналу налази се низ адута- попут система ,,Кинжал“, ,,Циркон“, ,,Искандер-М“. Сви ови системи могу да гађају са великим дометом и то хиперсоничном брзином, далеко изван могућности западне противваздушне одбране.
Поједини војни аналитичари истичу да би испорука Томахавка само убрзала увођење поменутих система у пуну употребу. Уколико би дошло до њиховог распоређивања у Калињинграду и Црном мору, цела источна Европа ушла би у домет руских ракета за неколико минута.
За сваки Томахавк, Русија би могла да употреби Циркон. Док би Запад ово називао ,,одвраћањем“, у руској војној доктрини то би био ,,симетричан одговор“.
ГРАНИЦЕ МОЋИ
Томахавк је моћно и прецизно оружје које може променити тактичку и стратешку равнотежу. Ипак његова испорука носи сложене логистичке, политичке и безбедносне последице. За САД и ЕУ ова одлука је избор између ексалације сукоба и јачања Украјине, док је за Москву то геополитички црвени аларм Заправо Томахавк је много више од пројектила, то је тест политичке воље. У суштини није реч о оружју већ о границама моћи.
Иза приче о могућој испоруци Томахавка више се крије политичка порука него стварна војна намера. Реч је класичној демонстрацији силе - покушају да се пошаље сигнал Москви, али и да се смири европска јавност којој се већ годинама продаје наратив о ,,руској претњи“. У стварности свако ко се разуме у војну логику зна да би размештање таквог оружја у источној Европи значило прелазак црвене линије и отворену дестабилизацију.
Овакав пројектил може да прелети пола једног континета али не може да избегне последице таквог лета. Оно што Запад назива ,,правом Украјине на одбрану“, за Русију је изговор за директну агресију, а све ово ставља Европу у расцеп - између савезништва и страха.
Томахавк јесте моћно оружје, али много моћније у насловима светске штампе него у реалности, јер би његова стварна употреба значила директан сукоб великих сила, за који ни Вашингтон ни Брисел нису спремни. Иронија је што је што је Томахавк пројектил дизаниран за прецизност постао симбол света који све мање зна где су границе моћи.
