Посланик Европског парламента из редова Алтернативе за Немачку (AfD) Томас Фрелих једна је од најдинамичнијих младих фигура странке и звезда у успону европске антиглобалистичке деснице. Политиколог по струци, некадашњи шеф прес-службе AфД-а у Европском парламенту и бивши потпредседник омладинског крила „Млада Алтернатива за Немачку“, Фрелих је стекао репутацију оштрог критичара прекомерне моћи Брисела и све ауторитарнијег курса Берлина. У Европском парламенту делује у оквиру групе „Европа суверених нација“ (Europe of Sovereign Nations – ESN), где се фокусира на одбрану националног суверенитета, борбу против цензуре и разобличавање онога што назива „глобалистичким картелом“ који усмерава политику ЕУ против воље обичних грађана.
У овом интервјуу, Фрелих упозорава да потез немачких власти да класификују AфД као „екстремистичку организацију“ представља опасну ескалацију – покушај криминализације највеће опозиционе странке у земљи, која је, према најновијим анкетама, уједно и најпопуларнија, и ускраћивање права гласа за чак 15 милиона грађана. Он објашњава на који начин AфД планира да се политички и правно одупре овом облику репресије, потврђује чврст став странке у погледу окончања масовне имиграције и обнове контроле граница, као и план економског опоравка ослобођеног зелених директива ЕУ. Фрелих се осврће и на питања Украјине, НАТО-а и Блиског истока, залажући се за спољну политику засновану на реализму и националним интересима. На крају, разматра мисију AфД-а да Уруслу фон дер Лајен позове на одговорност у Бриселу и представља своју визију Немачке која у наредних пет година поново преузима свој суверенитет и културно самопоуздање.
Да ли најновији потез да се AфД означи као „сумњива екстремистичка организација“ представља очајнички маневар пропадајућег левичарског естаблишмента да се одржи на власти - и како ћете се томе правно и политички супротставити?
То је, једноставно речено, злоупотреба власти и употреба државних органа ради сузбијања опозиције. Овоме се сада придружују и прве забране кандидатима AфД-а да се кандидују на покрајинским изборима. Другим речима, очигледно се кокетира са румунским моделом.
Правно гледано, можемо се у крајњој линији ограничено бранити, односно пружати отпор који само одлаже последице. Судијске функције додељене су по политичким пропорцијама, а такозвана Служба за заштиту устава у сваком случају представља орган дужан да спроводи владине инструкције. Наш циљ је да достигнемо снагу која ће даље облике репресије учинити не само незаконитим, већ и политички немогућим. Тренутно се држимо на нивоу од 25%. Ако премашимо 30%, та репресија ће пре или касније доживети колапс.
Како рееагујете на судије које је поставио режим - попут недавно именованог левичарског судије Уставног суда, који отворено заговара забрану опозиционих странака? Да ли Немачка клизи ка отвореној репресији?
Као што сам већ поменуо, само политичким средствима се можемо суочавати са оваквим појавама. На крају, етаблирана политичка класа мора схватити да је потпуно илузорно покушавати да се забрани странка која представља четвртину, а можда ускоро чак и трећину бирачког тела.
А да бисмо то постигли, потребни су нам успеси на сваком појединачном избору који ће се у Немачкој одржати у наредним годинама. На томе напорно радимо. Уколико би владајућа каста заиста кренула путем отворене репресије и ускратила заступљеност приближно 15 милиона гласача AфД-а, цела земља би ушла у веома опасан и тешко предвидив терен. Рационално гледано, нико то заиста не би требало да жели.
Постоје тврдње да делови AфД-а постају „умеренији“ по питању миграција - можете ли уверити своје бираче да AфД остаје непоколебљиво посвећен заустављању масовне имиграције и обезбеђивању немачких граница?
AфД неће постати ни умеренији ни радикалнији по овом питању; странка је зацртала курс који важи већ дуги низ година и који ће такав и остати. Дефинитивно могу да вас уверим да ће влада AфД-а контролу граница Немачке и потпуни заокрет у имиграционој политици поставити као свој апсолутни приоритет. Такође не познајем никога у нашој странци ко би суштински другачије процењивао ово питање.
Да ли се насилним мигрантским побунама који постају рутина, Немачка приближава тачки друштвеног слома и које би хитне мере предузела АфД да би успоставила ред?
У Немачкој - хвала Богу - још увек нисмо у ситуацији насилних немира. AфД ни на који начин не подржава такве нереде, без обзира с које стране долазили. Треба, међутим, нагласити да мигранти у Немачкој нису хомогена група, и да већина њих нема апсолутно никакав интерес у нарушавању друштвеног мира.
Ипак, није занемарљива мањина која може постати подлога за будуће друштвене немире - то је тачно. То је нарочито вероватно уколико, услед текуће економске кризе, ресурси за расподелу постану све оскуднији.
Управо је зато изузетно важно окончати експлоатацију социјалне државе и, изласком из глобалистичких пројеката као што је Зелени договор, поново отворити простор за раст и продуктивност немачке економије. Јасно је, у сваком случају, да даља миграција у систем социјалне заштите не долази у обзир.
Што се тиче Украјине, да ли би Немачка предвођена АфД-ом наставила неуспешну политику неговања култа Зеленског, или би се залагала за хитно примирје и преговоре како би се спасили европски животи и интереси?
Наш став је управо тај да се залажемо за најбржи могући прекид ватре. Чини се да нам развој догађа последњих месеци, даје за право. Уколико Европска унија настави да „спаљује“ Украјину до последњег човека у рату који се не може добити, стратешка позиција европске заједнице држава ће се још више погоршати. Ово је истовремено и хуманитарно питање и питање сопственог интереса - потребно је окончати спиралу ескалације. Нажалост, политичка класа унутар ЕУ толико је одвојена од стварности да се, бар за сада, морамо плашити најгорег исхода.
Многи представници деснице широм Европе преиспитују своје ставове о Блиском истоку - какав је став AфД-а о израелско-палестинском сукобу и недавним ескалацијама које укључују Иран? Да ли AфД има званичну позицију по овом питању?
Што се тиче недавних дешавања на Блиском истоку, могу се у потпуности и без резерве сложити са ставом нашег савезног портпарола Тина Крупале, који је уједно и званична линија странке у складу са основним програмом: нема испоруке оружја у ратне зоне - дакле, ни Израелу - и, наравно, нема подршке даљим војним акцијама против држава у региону.
Дестабилизација нашег суседног региона на Блиском истоку је катастрофална, и то посебно у погледу могућих нових миграционих таласа - последњих двадесет година је то на упечатљиво доказало. Народима тог региона мора се признати право на сопствену домовину, исто као што се мора поново поштовати право европских народа на њихове домовине.
Уз то, током рата у Гази појављују се и врло озбиљна етичка питања - то је посебна тема. Не знам да ли већ постоји широко преиспитивање овог питања унутар европске деснице, како сте навели, али је свакако исправно не затварати очи пред чињеницом да Запад тренутно губи сваку кредибилност на глобалном плану због ситуације у Гази. Цена тога могла би, на дуге стазе, бити веома висока.
Спољна политика Џоа Бајдена дестабилизовала је Европу и свет - да ли Доналда Трампа видите као потенцијалну снагу разума и мира у глобалним односима, посебно из немачке перспективе?
Трамп је до сада покренуо читав низ различитих мера - неке од њих су, са наше тачке гледишта, позитивне, а друге негативне. Трговински рат против Европске уније свакако се мора оцењивати негативно; међутим, Европска комисија се такође није показала као заступник интереса европских народа и у том је погледу потпуно подбацила.
Да ли ће Трамп на крају заиста донети нови подстицај у решавању конфликата, још увек се не може проценити. Засад се, барем, може рећи да је у неким областима дошло до извесног померања, што је само по себи свакако прилично позитивно.
Да ли би влада AфД-а окончала покорну војну зависност Немачке од НАТО-а и тражила независнији европски или национални модел безбедности - можда чак и излазак из Алијансе?
То није једноставно питање. У основи, наш циљ је изградња снажне европске безбедносне структуре која не би зависила од Сједињених Држава. То би се, свакако, најпре одвијало унутар НАТО-а, а чак и достизање те тачке биће дуг и сложен процес. Због тога тренутно нико озбиљно не разматра могућност напуштања НАТО-а.
Пре него што европске државе чланице НАТО-а почну да троше огромна средства без јасног плана и оправдања, стварајући непријатеље широм света, потребно је најпре направити преглед ситуације. Ми као Немци и као Европљани морамо спровести анализу сопствених интереса - који се не поклапају увек са интересима Сједињених Држава - и формулисати свеобухватну стратегију у областима економске, технолошке и војне суверености. То је пројекат за наредне деценије.
Немачка економија се урушава под теретом зелене идеологије и антииндустријским диктатом ЕУ - како би AфД преокренуо процес деиндустријализације и вратио просперитет немачким радницима и произвођачима?
Као хитна мера, морају се смањити високе цене енергије и ужасни трошкови бирократије. На средњи рок, социјална држава мора се вратити својим основним задацима, а пореско и доприносно оптерећење - нарочито за индустрију и мала и средња предузећа - мора бити умањено.
Дугорочно, потребна нам је паметна индустријска, истраживачка и образовна политика која ће омогућити Немачкој да на светском тржишту нуди производе с којима може очувати статус земље са високим зарадама. Немачка не може опстати као економија заснована искључиво на услугама.
Све ове мере се не могу спровести докле год постоји обавеза према глобалистичким политичким пројектима - зато се морамо ослободити сваког од тих окова.
Недавни предлог за изгласавање неповерења Урсули фон дер Лајен показује растући отпор њеној корупцији и ауторитаризму - зашто је естаблишмент одбацио ове оптужбе и како ће AфД наставити борбу у Бриселу?
Да су наша посланичка група у Европском парламенту и ми као странка вероватно најжешћи противници госпође фон дер Лајен - у то нема никакве сумње. Користимо сваку прилику, унутар и ван парламента, да разоткријемо и обелоданимо све њене политичке и финансијске махинације. Кључно је, при том, допрети до немачке јавности - јер то, у крајњој линији, једино ми можемо учинити.
То што естаблишмент нема интерес да се било шта разјасни, међутим, није нимало изненађујуће. Превише је актера у бриселским структурама - али и у пратећем апарату институција, интересних група и медија - који су сувише дубоко уплетени у тај муљ да би уопште могли да га исуше.
Где видите Немачку за пет година - још увек оковану глобалистичком тиранијом или на путу националног препорода под вођством AфД-а? И која је ваша порука онима који су изгубили веру у будућност своје земље?
Пет година је кратак период; зато је реч „визија“ можда помало претенциозна, али дозволите ми да је укратко скицирам: то би требало да буде земља која је до тада успела да заустави пад у свим областима и да започне процес поновног повезивања - економски, технолошки и културно - са својим високим амбицијама и традицијама. То мора бити наш циљ.
Да ће у тако кратком времену бити могуће у потпуности збацити све окове глобалистичке агенде је нереално. За сада ћемо, вероватно, и даље бити у опозицији. Али сваким даном радимо на томе да поставимо темеље како бисмо, у случају да преузмемо власт, били што боље припремљени и не губили ни тренутак времена.
