Како ових дана преноси "Њујорк пост" , грчка црква „Светог Николе-Национална светиња“ која се налази под јурисдикцијом Америчке архиепископије Цариградске патријаршије, донела је одлуку да ове године традиционалну годишњу награду „Светионик наде“ додели Владимиру Зеленском. Реч је о цркви која се налази у финансијском срцу Њујорка на Доњем Менхетну, недалеко од Меморијалног центра сећања на жртве трагедије од 11. септембра 2001. године. Садашњи храм подигнут је на месту старог храма од 1916. године, који је срушен 2001. године, будући да се налазио у непосредном суседству тзв. Кула близнакиња Светског трговинског центра.
ЗЕЛЕНСКИ-СВЕТЛОСТ И НАДА?
Награда првом човеку кијевског режима биће додељена 26. септембра, у елитном приватном клубу и хотелу „Каза Ћипријани“ (Casa Cipriani), који је смештен у једном од архитектонских и историјских симбола њујоршког Менхетна – згради лучке управе (Battery Maritime Building). Иначе, ова зграда се налази у непосредној близини грчке цркве „Светог Николе-Национална светиња“.
У позивници за коктеле и галу вечеру, на којој ће Зеленском бити додељена награда и која ће имати донаторски карактер, укратко се наводи и кратко образложење избора овогодишњег лауреата. Према оцени чланова Управног одбора црквене општине при грчкој цркви на Менхетну, Зеленски је „својим непоколебљивим вођством у одбрани слободе и људског достојанства инспирисао милионе људи широм света“. У образложењу се као пример „изузетне храбрости, одлучности и оданости свом народу“, наводи његова „култна изјава на почетку руске инвазије – Треба ми муниција, а не вожња“. Пошто се ове године истовремено обележава двеста педесет година од оснивања САД и двадесет пет година од трагедије од 11. септембра, чланови Управног одбора црквене општине при грчком храму на Менхетну истакли су у позвници за доделу награде, да се она додељује „лидеру који оличава идеале наде који се уздижу из таме“. И најзад, Зеленског су чланови Управног одбора упоредили, ни мање ни више, него и са својим храмом „Светог Николе“, тврдећи да актуелни председник Украјине „одражава његов дух“, као места где „вера, истрајност и светлост наде стоје као сведочанство свету“.
Вест о додељивању некакве награде Владимиру Зеленском не би вредела труда детаљније анализе, да се у њој нису стекле све оне чињенице које кристално јасно показују, пре свега на дубоком симболичком плану, праву природу Цариградске патријаршије.
НАГРАДА У РУКАМА КРИВОКЛЕТНИКА
Одлуку да годишњу награду православног храма доделе човеку који није ни крштен у православној Цркви и који је с тим у вези кривоклетник, јер је погазио јавно обећање да ће се крстити дато приликом избора на функцију, донео је Управни одбор црквене општине при овом храму. На челу овог органа налази се поглавар Америчке архиепископије Цариградске патријаршије архиепископ Елпидофор (Ламбриниадис). Он слови за најозбиљнијег кандидата за Вартоломејевог наследника, а познат је као изразити црквени модерниста (нпр. он је први православни епископ који је 2022. године у Атини, без благослова надлежног архијереја, крстио двоје деце једног хомосексуалног пара која су рођена од сурогат мајки), поборник источног папизма (чувена је његова изјава о цариградском патријарху као „првом без једнаких” у васељенском Православљу) и леволибералне идеологије (нпр. учествовао је 2020. године у маршу Black Lives Matter).
Духовник ове грчке парохије на Менхетну и члан Управног одбора који је донео одлука да се Зеленском додели поменута награда је и изузетно утицајни свештеник отац Александар Карлуцос, који слови за човек који је изузетно близак америчкој „дубокој држави“, као и крупном бизнису, нарочито фармацеутском. А као својеврсни „Макијавели“ Америчке архиепископије Цариградске патријаршије био је Вартоломејева кључна особа за притисак на Критском сабору.
ВЕЗА ИЗМЕЂУ ФАНАРА И ВОЛСТРИТА
Члан Управног одбора који је одлуку да се Зеленском додели награда образложио за „Њујорк пост“ речима — желимо да одамо признање председнику Зеленском и украјинском народу за њихову борбу и да покажемо солидарност — јесте извршни директор овог органа, Ендрју Вениопулос. Он је један од архоната, односно један од најутицајнијих лаика Цариградске патријаршије, који је, према својој званичној архонтској биографији, био кључна личност Фанара задужена за логистику на Критском сабору, као и за организацију екуменистичког и леволибералног догађаја „Пут мира“ на Лезбосу, током којег су патријарх Вартоломеј, папа Фрањо и атински архиепископ Јероним изразили подршку мигрантима који су у то време преплавили грчка острва на свом путу ка Европи.
Личност још једног архонта Фанара, који је потпредседник Управног одбора црквене општине при грчкој цркви „Светог Николе-Национална светиња“ на Менхетну, јасно показује везу између Цариградске патријаршије и Волстрита. Реч је о Мајклу Псаросу, сувласнику велике америчке инвестиционе компаније KPS Capital Partners, LP, чија се имовина процењује на 21 милијарду долара, а који је обављао функцију благајника Америчке архиепископије Цариградске патријаршије, где је, између осталог, надгледао послове у вези са изградњом цркве „Светог Николе-Национална светиња“ на Менхетну. На донаторској гала вечери 2025. године у „Каза Ћипријани“, када је од петсто гостију прикупљено 2 милиона долара за свакодневно функционисање (!) нове цркве „Светог Николе-Национална светиња“, Мајкл Псарос је ову цркву у срцу Волстрита назвао „америчким Партеноном“ и америчком „Аја Софијом“, посвећеном „херојима“ 11. септембра 2001. године.
ЦРКВА НА МЕНХЕТНУ - СЛИКА И ПРИЛИКА НАТО ПРАВОСЛАВЉА
Иначе, нова црква „Светог Николе-Национална светиња“ спољним изгледом уопште не личи на православни храм, јер је подигнута потпуно супротно канону православне архитектуре. С тим у вези, о. Павле Флоренски је својевремено говорио: „…непоимање црквеног конзервативизма јесте уједно и непоимање уметничкога стваралаштва. Последњему канон никада није служио као сметња, и строги канонски облици у свим областима уметности увек су били брус на коме су се ломили недаровити а изоштравали стварни таленти“. Синкретистичко архитектонско дело Сантијага Калатраве, који ствара под пресудним утицајем Ле Корбизјеа и Гаудија, све је само не израз уметничког канона Православне Цркве. Насупрот томе, њен изглед потпуно одговара Волстриту и његовој идеологији melting pot нивелације до ништавила. С обзиром на екуменистичку блискост првосвештеника „старог“ и „новог Рима“, за избор Сантијага Калатраве за главног пројектанта грчке цркве на Менхетну свакако су заслужне његове блиске везе са Ватиканом. Конспиролози би везу између познатог шпанског архитекте и папске курије вероватно нашли у томе што су Калатрави били врло моћан средњовековни римокатолички шпански црквено-витешки ред.
Богослужбена суштина Калатравиног архитектонски синкретичког дела најбоље потврђује тачност оцене о. Павла Флоренског, да је црквена уметност истинита ако се у њој огледа суштинско обележје Цркве – да је „стуб и тврђава Истине“. Наиме, у овом архитектонски безличном храму, редовно се одржавају екуменистичке молитиве супротне основној Истини коју православни исповедају на свакој Светој Литургији - да је Црква једна, света и саборна. Тако је, примера ради, свештеник цркве „Светог Николе“ на Менхетну о. Самјуел Дејвис, иначе видно истетовиран, прошле године заједно служио чак и са америчким унијатима. Грчка црква на Менхетну је заправо слика и прилика НАТО-православља под источнопапистичким вођством Цариградске патријаршије, чија је идеолошка суштина обнародована 2020. године у леволибералној агенди Фанара под називом „Живот света“.
Пошто је Владимир Зеленски, као и целокупни кијевски режим, пуко оруђе западних глобалиста у истој мери у којој је то и цариградски патријарх Вартоломеј, те клерикалне и лаичке структуре Фанара у Америци, онда је сасвим логично што први добија награду из руку других. То што ће се целокупна представа одиграти у мрачном средишту Мегалополиса - Волстриту, треба да покаже ко је марионета, а ко режисер ове лакрдије. А као увод за главну фарсу послужила је „молитва“ коју је у истом фанариотско-волстритовском храму, 2023. године, за војнике кијевског режима одржао одиозни архиепископ Елпидофор (Ламбриниадис).
