Генерал бугарског ратног ваздухопловства и актуелни премијер Бугарске предмет је сталних дебата и контрадикторних оцена на тему политике коју спроводи. И спољнополитички курс који је демонстрирао у време два председничка мандата био је повод за сучељавање опречних мишљења. НАТО генерал, како је сам себе својевремено назвао, дошао је на власт након обећања прагматичних односа Бугарске са Русијом, залагања за дипломатску реторику и става да земља не би требало да заузима страну у конфликту у Украјини, те да је време за преговоре. Након избора, простор за дебате је изнова отворен. Поједини аналитичари су приметили различите тонове у његовој реторици, у земљи и ван ње.
ВЕТО НА 21. ПАКЕТ САНКЦИЈА
Позитивне реакције међу његовим бирачима изазвала је изјава поводом 21. пакета санкција и тога да Бугарска неће подржати санкције против патријарха Руске православне цркве Кирила. На оштре критике од стране правоверних евроатлантиста, одговорио је:
„Мене патријарх Кирил уопште не интересује, мене интересује Руска православна црква, јер је руско православље допринело нашем ослобођењу од петовековног османског ропства. Мене интересује цело руско друштво, које има ту цркву, која је источноправославна као и наша, ми смо из једне породице. Овде мора постојати и мишљење Бугарске православне цркве, када говоримо о оваквој врсти санкција. Чиме тачно оваква врста санкција доприноси, крају рата? Да, ставићемо вето.”
Овакав став је изазвао бурне реакције дежурних русофоба, честих коментатора у телевизијским студијима, као и радикалних присталица Украјине међу политичким партијама. И изостанак подршке санкцијама против Вагита Алекперова због „Лукоила” изазвао је велику пажњу. Овај став, он је аргументовао бугарским националним интересом и радом рафинерије у земљи.
Током парламентарне контроле у петак, 3. јула, бугарски премијер је прокоментарисао да је спреман да изнесе резерве према 21. пакету антируских санкција. Разлог? Зато што штити и брани бугарске националне интересе.
„Моје акције нису изазвале колебања наших савезника. Њихови лидери су ме позвали у посете, које ће узвратити. Нико није изнео примедбе на спољнополитичке ставове.”
Ова два потеза везана за 21. пакет санкција и даље су предмет спорења. Истовремено, крајем јуна 2026. године, лидери ЕУ су, уз сагласност Бугарске, донели историјску одлуку да први пут од почетка конфликта у Украјини економске санкције против Русије продуже за годину дана – до 31. јула 2027. године.
До тог тренутка пракса је била да се санкције преиспитују и продужавају на сваких 6 месеци, углавном због инсистирања од стране држава, попут Мађарске и Словачке. Међутим, 25. јуна 2026. године Савет ЕУ је званично потврдио њихово једногодишње продужење.
И ту је Бугарска рекла „да”, упркос текућим дебатама о 21. пакету санкција, као и предизборним обећањима прагматичних односа са Русијом. Ипак, дисциплина спољних партнера очигледно је превагнула. Медији истичу да је Бугарска лојалан партнер, који не блокира продужења економских санкција.Истовремено се, међутим, саопштава да се Бугарска противи припреманом 21. пакету, због предлога да се санкционише руски патријарх Кирил.
СПОРАЗУМ СА УКРАЈИНОМ
Сам 10-годишњи споразум са Украјином, који је 30. марта у Кијеву склопио технички кабинет Андреја Ђурова, направио је озбиљан рез између два табора различитог мишљења.
„Не увлачите нас у рат. Са десетогодишњим споразумом о безбедности са Украјином, који је потписао вршилац дужности премијера, техничка влада наставља традицију 'сглобки' (договорених коалиција).” Овако је у предизборној кампањи 30. марта Румен Радев прокоментарисао уговор са Украјином.
Након избора, првог јула, проблематични споразум је одбрањен гласовима посланика из политичког круга Румена Радева „Прогресивна Бугарска“. Потврђен је и од стране владе Румена Радева приликом гласања на самиту ЕУ у Бриселу у вези са подршком Украјини.
Почетком јула, парламент је одбацио предлог партије „Препород” да се влада обавеже да раскине 10-годишњи споразум о сарадњи између Бугарске и Украјине. За раскид споразума гласали су посланици из „Препорода” док је 14 посланика из „Прогресивне Бугарске” било уздржано. Сви остали су гласали против раскида споразума.
Нећемо поништити споразум са Украјином, јер у њему нема никакве конкретизације, нема акција, нема обима испорука и никаквих рокова, рекао је Румен Радев,одговарајући на питање лидера „Препорода“ Костадина Костадинова.
„Ми кажемо независно од тога ко је потписао дати међународни споразум, било да је то премијер или министар, он је потписан од стране државе. То значи институционалност и поштовање међународног права”, истакао је Радев.
Додао је:
Он је додао: „Ако сте пажљиво читали споразум, видећете следеће: да се налаже да се испита могућност пружања помоћи и да се идентификују потенцијални начини за подршку – све је у том духу. Нећемо идентификовати за сада, нећемо испитивати, нема никаквих преузетих обавеза у овом споразуму.”
Ове речи звуче необично посебно у светлу оштре критике коју је премијер изнео о споразуму пре последњих парламентарних избора. Тада је тврдио да је то покушај да Бугарска увуче у рат. После избора – тек опаска да нема конкретизације и да морамо поштовати уговоре које смо већ потписали.
БРЗО РЕАГОВАЊЕ У СЛУЧАЈУ НОВЕ АГРЕСИЈЕ
- Сарадња у области безбедности и одбране: Бугарска се обавезује да пружа дугорочну војну помоћ. То укључује испоруку одбрамбене опреме, муниције и материјалне помоћи, у складу са актуелним могућностима бугарске војске и потребама Кијева. Наставак учешћа Бугарске у мисијама ЕУ и НАТО-а које подразумевају обуку украјинског војног особља. Подстицање заједничких партнерстава између бугарских и украјинских предузећа. Интеграција у европску одбрамбену базу (путем инструмената као што су EDIS и EDIP) и локализација производње муниције и дронова. Проширење размене обавештајних података, борба против сајбер претњи, координисане акције против страних дезинформација, пропаганде и покушаја политичке дестабилизације путем дигиталних инструмената.
- Безбедност у Црноморском региону: Обавеза учешћа у заједничком раду на обезбеђивању слободног приступа и пловидбе у Црном мору. Наставак рада на разминирању поморских путева како би се гарантовала безбедност трговачких бродова.
- Енергетска стабилност и критична инфраструктура: Вертикални гасни коридор: Стратешко партнерство за пуну имплементацију и рад коридора за пренос алтернативног гаса ка региону. О њему се већ отворено говори у војном контексту. Потврда преговора о продаји бугарске опреме са НЕК „Белене” за потребе украјинске енергетске мреже. Овде је Радев накнадно изнео нову идеју да Украјина помогне Бугарској у изградњи НЕК „Белене”, а накнадно да добија струју из ње. Како ће се то реализовати, будући да Украјина нема никакве везе ни са пројектовањем електране, ни са лиценцама, ни са накнадним обезбеђивањем, није најјасније.
- Транспортна повезаност.
- Политичка сарадња и реформе: Бугарска званично декларише пуну подршку чланству Украјине у ЕУ и НАТО-у, обавезујући се да ће делити своје административно и законодавно искуство из процеса интеграције. Одржавање режима санкција против Руске Федерације и затварање рупа за њихово заобилажење на националном нивоу.
- Механизам за брзо реаговање у случају нове „агресије”: У случају будућег оружаног напада од стране Русије или нагле ескалације, Софија и Кијев се обавезују да одрже хитне консултације у року од 24 сата. Ови разговори ће служити за одређивање хитних корака и координацију потреба за хитном одбрамбеном подршком.
ДА ЛИ ЈЕ ОБУСТАВЉЕНА ВОЈНА ПОМОЋ ЗА УКРАЈИНУ?
Недавно је једна вест обишла светске информативне агенције - Бугарска обуставља војну помоћ Украјини. Слика се, међутим, показала мало другачијом. Шта се заправо догодило?
Почетком јуна министар одбране Бугарске Димитар Стојанов је прокоментарисао да је Украјини потребно више људи, а не више наоружања.
„Ми не предвиђамо пружање више наоружања украјинској војсци. Већ смо јасно рекли да рат у Украјини неће бити решен на бојном пољу. Видимо један позициони рат и колико год наоружања да се гомила, једино што се добија је губитак људских живота. Време је да се седне за преговарачки сто, време је да се тражи праведан мир, који ће прихватити обе стране. Наравно, улога Европске уније је изузетно важна”, додао је Стојанов.
Ове речи нису никог оставиле равнодушним – проруски оријентисани грађани су се обрадовали, евроатлантисти су скочили тврдећи да Бугарска напушта Украјину и да влада предаје Бугарску у Путинове руке.
Већ следећег дана војни министар из владе Румена Радева морао је да се прецизније одреди.
Заправо, радило се о томе да Бугарска обуставља пружање наоружања и муниције из магацина бугарске војске.
„Реч је о уступању, а не о продаји”, нагласио је министар.
Он је прецизирао да, уколико украјинска страна жели да купи бугарско наоружање, то је могуће преко бугарске одбрамбене индустрије, али не и путем бесплатног уступања технике и муниције из војних резерви земље.
Тако се бура око наоружања показала као бура у чаши воде. Заправо, ништа значајно. Просто Бугарска неће давати оружје из магацина своје војске. Очигледно и нема више шта да дâ, јер су они током последњих година били систематски пражњени - Бугарска је Украјини уступила чак и системе С-300. Очигледно да из објективних разлога то више није могуће, како је званично саопштено, али је тумачење, укључујући и цитирање у страним медијима, било нетачно.
Нетачно и зато што је Бугарска преузела обавезу у вези са кредитом од 90 милијарди евра због Украјине- најсиромашнија земља у ЕУ гарантује више од милијарду и 200 милиона евра за кредит који никада неће бити враћен. У пракси, она поклања тај новац, који ће отићи на наставак рата. А зашто неће бити враћен – зато што се очекује да ће бити враћан од „репарација” које би исплаћивала Русија, што се просто неће десити.
МИР У СВЕТУ, ДРОНОВЕ У ДОМОВЕ
Упркос сталним објашњењима о неопходности дипломатије и мира, влада Румена Радева у пракси наставља подршку Украјини, као и све претходне владе. Вербалне еквилибристике су за унутрашњу употребу, будући да значајан део његових бирача очекује другачију спољну политику.
Пре форума у Гдањску, посвећеног будућности Украјине, премијер Радев је прокоментарисао да међународна заједница мора да мобилише напоре и средства за окончање рата у Украјини, што је најозбиљнији предуслов за дугорочну обнову земље.
„Бугарска је држава чланица Европске уније са највећом националном мањином у Украјини – наша дијаспора тамо премашује 250.000 људи, и због тога смо такође снажно заинтересовани да буде мира и најбољих могућности за обнову”, истакао је он.
Али је пропустио да помене да многи етнички Бугари бивају насилно мобилисани од стране украјинског ТЦК-а. Заборавио је да изнесе забринутост у вези са учењем бугарског језика, то је наводно било поменуто ради регулисања у 10-годишњем споразуму.
Прича о миру и дипломатији буди сумње и због производње дронова што је била тема разговора бугарског премијера и украјинског председника коме је истекао мандат, Владимира Зеленског.
Након њиховог сусрета, Радев је ставио акценат на потенцијал за индустријско партнерство и трансфер технологија ка Бугарској у вези са производњом дронова. Дронови су, међутим, инструмент Украјине којим врши терор над мирним становништвом Русије- мете су возови, пијаце, аутобуси, а не само нафтне компаније. Најава партнерства у производњи дронова изазвала је логичну реакцију код неких аналитичара, који су коментарисали да ће Бугарска помагати украјински тероризам против Русије.
ПОЛИТИКА РАДЕВА- ЛОГИЧНА ИЛИ ШИЗОФРЕНА?
Још увек није јасно шта ће бити са овим пројектима и како ће се догађаји развијати, али сумња се распламсава.
Други пак позивају да прође бар 100 дана од почетка рада нове владе, пре него што се дају оцене у једном или другом правцу.
За једне је спољна политика Радева шизофрена, док је за друге она логична. А конфузија долази од тога што је сама америчка политика шизофрена, као и политика Брисела.
Знаковит на ову тему је коментар бугарског геополитичког аналитичара и бившег обавештајног официра Бојана Чукова.
„У ЕУ постоје две струје. Прва, која тражи еманципацију од Вашингтона и блиска је демократама и ЦИА-и (CIA). Друга, која следи политику републиканаца, уклапа се у МАГА (MAGA) и линију ДИА-е (DIA - Defense Intelligence Agency) – коју оличава генерал Мајкл Флин. Радев у својој политици, као приљежан ученик америчког војног колеџа, следи другу струју и зато периодично долази у колизију са политиком прве струје. Две струје се мимоилазе у погледу политике Брисела према Русији. Прва се оштро конфронтира са Москвом, а друга тражи дијалог. Радев следи политику тражења дијалога са Кремљом, што омогућава његовим противницима, следбеницима 'Успаваног Џоа', да га оптужују за 'путинизам'. Тврдити да је Радев проруски настројен или да је 'путиниста' је имбецилно.”
Поједини аналитичари су склони да претпоставе да је Румен Радев погодан кандидат за вођење дијалога са Русијом од стране ЕУ. Али речи морају бити потврђене делима.
Тешко је предвидети даље акције Бугарске у спољној политици. Према мишљењу многих, време двојаких ставова и увијених објашњења полако цури, посебно ако се прогнозе о будућој ескалацији покажу као тачне.
