Мађарско друштво је толико поларизовано да практично више не постоји заједничко разумевање стварности, што се јасно видело и током шпијунске афере када су процурели снимци разговора министра спољних послова требали да послуже као доказ цурења инфомација из ЕУ у правцу Москве. Два политичка табора, Фидес и Тиса, по речима мађарског новинара Маћаша Кохана, немају заједничко виђење ни самих догађаја, а камоли њихових последица.
„За опозиционе бираче, Сијарто је руски агент и „тројански коњ“ у ЕУ. Присталице владе, међутим, истичу да је он један од најотворенијих и најдоступнијих министара и да ништа што је до сада процурило - било да је реч о помоћи словачком премијеру да успостави контакт са Москвом или разговорима са Сергејем Лавровом о ублажавању санкција - није у супротности са његовим јавним ставовима. Његово противљење санкцијама и спремност да помаже савезницима у контактима са трећим земљама нису скривене позиције, већ део његове отворене политичке комуникације, коју део бирача очигледно подржава“.
На питање да ли је ова афера довела до значајних промена у бирачким преференцијама, наш саговорник каже да је језгро бирача на обе стране стабилно и броји милионе људи. Овакве комплексне кампање, сматра, усмерене су ка све мањем броју неодлучних бирача.
„Немогуће је прецизно проценити њихов ефекат, али је јасно да они неће бити пресудан фактор - избори ће бити одлучени на основу структурних питања, а не скандала“.
Истраживања јавног мњења дају дијаметрално супротне резултате- док поједини анкетари несумњиву предност дају странци Виктора Орбана, други јој предвиђају неминовни изборни пораз. Где је ту истина?
Због генерално ниске тачности истраживања јавног мњења у Мађарској - што је важило чак и за предвидљивије изборе попут оних 2022. године, а још више за изборе 2026, који су у многим аспектима структурно другачији од претходна три изборна циклуса - не могу вам са сигурношћу рећи где је истина. Оно што могу јесте да укажем где верујем да се истина налази, и где се сасвим сигурно не налази, на основу онога што знамо - не само из истраживања јавног мњења.
Мађарску индустрију истраживања јавног мњења карактерише, пре свега, политичка паралелност: политичке странке се обично ослањају на унапред одређени круг истраживачких агенција и, уз ретке изузетке, не ангажују оне које се сматрају блиским супротном политичком табору. То је довело до развоја односа поверења између истраживача и политичара са којима сарађују, што их у одређеној мери чини спремнијим да учествују у манипулацији јавношћу путем истраживања, уколико то њихови политички клијенти желе. У овој кампањи Фидес се пре свега ослања на истраживања агенција Nézőpont и Századvég, док Тиса сарађује Mediánom и 21 Kutatóközpontom. Závecz Research, IDEA, Republikon i Publicu - мањи институти који су раније били повезани са сада левом опозицијом која слаби - такође објављују истраживања која иду у корист Тисе, у покушају да преживе политички колапс своје досадашње базе клијената и прилагоде се новим околностима.
Други проблем је што су Мађари данас мање него икада спремни да одговарају на позиве истраживача, док су кључне бирачке групе практично недоступне методама које се најчешће користе. Телефонска истраживања - која доминирају - заснивају се на застарелим базама података из последњих јавних телефонских именика и често их спроводе исти подизвођачи за више агенција. Онлајн и хибридна истраживања показују несразмерно висок одзив младих, док су теренска истраживања скупа и ретка. То даје огроман значај начину на који истраживачи обрађују сирове податке како би их учинили репрезентативним. Уз то, могу се ослонити само на попис становништва и резултате по бирачким местима, јер мађарске изборне власти не објављују социолошку структуру гласања, за разлику од, на пример, Немачке.
Грешке истраживача у претходном изборном циклусу биле су огромне: тренд је био прецењивање опозиције и потцењивање владе, чак и код про-владиних агенција. Другим речима, чак и уз најбоље намере, тачно истраживање у Мађарској је тешко спровести - а намере нису увек најбоље. Било је периода када про-владине агенције месецима нису објављивале резултате, док су поједина истраживања про-опозиционих актера оптерећена очигледним нелогичностима. На пример, Medián је у последњем истраживању проценио излазност од 89%, уз више од 90% међу младима - што је тешко одрживо, имајући у виду да је историјски максимум био 70,5%, а млади традиционално међу најмање активнима. Исто истраживање показује и да је крајње десна странка Ми Хазанк најјача у либералном Будимпешти, иако је њено бирачко тело концентрисано у сиромашнијим руралним областима - што додатно доводи у питање претпоставке на којима се резултати заснивају.
Упркос свему томе, сматрам да су интерна истраживања политичких странака веродостојнија од јавних, и да про-владине агенције раде чешћа и обимнија истраживања. Зато верујем да су процурила интерна истраживања владајуће странке најближа реалности. Она већ од краја прошлог лета показују константну, али врло благу предност Фидеса - реда величине 1 до 5 процената - уз позитиван тренд у већини једномандатних округа од новембра. Последња процена агенције Nézőpont,, која Фидесу даје предност у 66 округа, Тиси у 39, а један оставља независном кандидату, у складу је са тим подацима. Према информацијама које су процуриле, и Медијан има сличне интерне резултате, али их јавно представља другачије. Закључно, очекујем тесан резултат на листама, уз благу предност Фидеса, док ће у једномандатним окрузима Фидес изгубити нека урбана упоришта, али укупно задржати јасну предност због концентрације опозиционих бирача у великим градовима.
Колики је простор, узимајући у обзир мађарски изборни систем, остављен мањим странкама, и могу ли оне утицати на одређивање коначног победника избора?
Без јасне већине, мађарски изборни систем чини такву ситуацију мало вероватном, јер се исход у највећој мери одлучује у једномандатним изборним јединицама, у којима реалну шансу за победу имају само две највеће политичке снаге или блокови. Усудио бих се да кажем да је шанса да било која друга странка осим Тисе и Фидес-КДНП освоји мандат у таквој јединици практично нула у овом изборном циклусу. Једини сценарио у којем би нека трећа странка - реално Ми Хазанк - могла да одлучује изгледао би овако: Тиса би победила на партијским листама са довољно малом предношћу да Фидес-КДНП и даље освоји више мандата у једномандатним јединицама, због концентрације Тисиних бирача у урбаним срединама, али и довољно великом да Фидес-КДНП не успе да формира апсолутну већину. Вероватноћа оваквог сценарија је ипак мања од вероватноће да нека од две велике странке освоји апсолутну већину.
Демократска коалиција и МККП су већ најавиле да би у таквом случају формирале коалицију искључиво са Тисом, али је мало вероватно да ће уопште ући у парламент. Није јасно како би реаговао Ми Хазанк. Њихово бирачко тело чине и они који желе промену власти и подржали би савез са Тисом, али и они који су генерално сагласни са политикама Фидес-КДНП и гласају за Ми Хазанк као упозорење владајућима, са циљем да их приморају на коалицију. Због тога је председник покрета, Ласло Тороцкај, одбио да се унапред обавеже на коалицију са било којом страном и најавио да би у таквој ситуацији преговарао са обе стране како би видео ко је спреман на веће уступке. И даље се, додуше, претпоставља да би у том случају пре изабрао Фидес-КДНП, али то није извесно.
Како се приближава дан избора, из Европске уније стижу све гласнија упозорења о последицама са којима би се земља суочила у случају победе Фидеса. Како грађани Мађарске реагују на такве претње?
Спољне претње усмерене ка Мађарској због политика које су унутар земље веома популарне показале су се политички корисним за Фидес-КДНП, док су истовремено штетиле опозицији која се залаже за ближу сарадњу са ЕУ и коју део бирача доживљава као потчињену или чак издајничку. Замрзавање ЕУ фондова донекле је променило ову динамику, јер је економско гласање традиционално важан фактор у Мађарској. Иако је сама одлука о замрзавању средстава изузетно непопуларна и тешко је игнорисати чињеницу да су средства Пољској брзо одблокирана након избора 2023. године - што сугерише да је реч о политичком притиску - тај период се поклопио са слабим економским растом у Европи, што представља додатни ризик за извозно оријентисану мађарску економију. Замрзавање фондова погодило je Мађарску у тренутку када је већ била рањива и додатно погоршало негативне економске трендове. То је делимично удаљило неке прагматичне, економски мотивисане бираче од Фидеса и мобилисало део раније неодлучних бирача у корист опозиције. Дакле, индиректно је ослабило Фидес-КДНП, иако су политички сукоби са ЕУ по питањима попут миграције, ЛГБТQ+ политика или Украјине и даље изузетно корисни за владајућу странку.
