Како се ближи 12. април, за када су заказани парламентарни избори у Мађарској, које је „Економист“ прогласио за најважније од пада комунизма 1989. године, водећи западни глобалистички медији и „тинк тенк“ организације нису више тако сигурни у победу партије свог пулена Петера Мађара, мада јој у анкетама редовно дају предност, чак и двоцифрену.
Разлоге за евентуални изборни неуспех „Тисе“, новинари и аналитичари западних глобалистичких гласила већ сада сваљују на наводно неправичан мешовити једнокружни изборни систем, због којег је њихов фаворит принуђен да освоји макар 3% до 6% гласова више од Орбановог „Фидеса“ да би обезбедио натполовичну парламентарну већину. Једном речју, више гласова не значи обавезно и већину посланичких мандата (овде). Поред тога, Орбану се приписује и манипулација гласовима мађарске дијаспоре у суседним земљама, која се у овим анализама сматра сигурним резервоаром гласова владајућег „Фидеса“.
ЖАЛ ЗА СТАРИМ ИЗБОРНИМ ЈЕДИНИЦАМА
Оптужбе против Орбана за коришћење изборне геометрије заправо показују жал за старим изборним јединицама, које су биле тако „скројене“ да су нарушавале правило да сваки глас треба да има исту или приближну тежину.Критике на рачун важећег мешовитог једнокружног изборног система које долазе из редова партије која ужива снажну и отворену подршку Брисела, мотивисане су тиме што Мађарова „Тиса“, по свему судећи, тешко може да освоји већину мандата у 106 изборних округа у којима се посланици бирају по већинском систему (од укупно 199 посланичких места), јер је њено сигурно бирачко тело углавном сконцентрисано у будимпештанском мегалополису. А према неким проценама, садашња тесна изборна утакмица између „Фидеса“ и „Тисе“ могла би да буде одлучена управо у изборним окрузима у којима се посланици бирају по већинском систему.
С тим у вези, политиколог Вадим Тухачев са Финансијског универзитета Владе Русије закључује да ће Орбан сасвим извесно изгубити у Будимпешти, те да ће и у западним изборним окрузима победу вероватно однети пробриселска „Тиса“, јер ови делови земље умногоме зависе од новца који долази из суседне Аустрије. Извесно је да ће Орбанов „Фидес“ победити у изборним окрузима у којима нема великих градова по мађарским мерилима. По оцени Тухачева коначан исход овогодишњих мађарских парламентарних избора зависиће од тога како буду гласали бирачи у великим и средњим мађарским градовима уз границу са Србијом и Словачком, у Сегедину, Печују, Дебрецину, Мишколцу и Ђеру.
НАЈНЕИЗВЕСНИЈИ ИЗБОРИ
Све у свему, ово ће свакако до последњег тренутка бити најнеизвеснији мађарски парламентарни избори. Резултати истраживања расположења бирача су, по свему судећи, апсолутно непоуздани, јер се подаци разликују и за преко 10% у зависности од тога да ли је истраживање јавног мњења спровела организација блиска владајућем „Фидесу“ или опозиционој „Тиси“, односно Бриселу и немачким фондацијама наклоњеним П. Мађару или америчкој MAGA наклоњеној В. Орбану .
На неизвесност утиче и чињеница да ће однос снага у новом сазиву парламента, па самим тим и избор нове владе, зависити и од тога које ће мале странке успети да пређу изборни праг од 5%. У игри су три партије, притом две изразите евроатлантске оријентације и самим тим ближе „Тиси“ – Патрија дворепог пса и Демократска коалиција, те једна изразито евроскептична и тиме Орбану ближа - Наша отаџбина.
Улазак у парламент две или чак све три странке могао би да доведе до тога да ни „Фидес“ нити „Тиса“ не могу да без подршке малих странака формирају владу, што би свакако будућу извршну власт учинило слабом и нестабилном. То је опција од које евробирократе подједнако страхују, као и од нове победе Орбановог „Фидеса“.
ПОРУКЕ ЕВРОБИРОКРАТА
Иако се до затварања бирачких места ништа поуздано не може рећи о могућем исходу мађарских парламентарних избора, њихов досадашњи ток даје довољно материјала да се оцени улога Европске уније у овом процесу. Наиме, ови мађарски парламентарни избори већ сада јасно показују да институције Европске уније, у процесу њене убрзане трансформације из економског савеза (конфедерације) у високо централизовани (федерација) војни и идеолошки савез, постају кључан фактор неслободе избора у чланицама ЕУ.
Европска унија се у мађарске парламентарне изборе меша тако што користи читав низ инструмената пропагандног, политичког и економског карактера. Евробирократе из Брисела мађарским бирачима непрекидно шаљу поруке посредством бројних западних глобалистичких медија, невладиних организација и „тинк тенк“ истраживачких центара, да живе у земљи са „хибридним режимом“ „полуконсолидоване демократије“ или „изборне аутократије“, у којој постоје вишестраначки избори, али који нису ни слободни нити равноправни и у којој, уз то, постоји клијентелистички систем и висок степен корупције и која, најзад, одржава блиске везе са другим „аутократским“ државама, какве су Русије и Кина.
КАЖЊАВАЊЕ МАЂАРСКИХ БИРАЧА
Истовремено, мађарски бирачи се кажњавају због подршке Орбановој „нелибералној демократији“ и његовој одабрани хришћанских и конзервативних вредности, ускраћивањем финансијских средстава из фондова ЕУ. Тако је „Политико“ пре неки дан упозорио да би Мађарска у случају нове победе Орбановог „Фидеса“ могла остати, у периоду од 2028. до 2034. године, без 37,7 милијарди евра из заједничког буџета ЕУ. Томе треба додати 17 милијарди евра које је Европска комисија у претходном периоду већ ускратила Мађарској.
Са исте бриселске адресе стално стижу незваничне потврде да се евробирократе листом надају Орбановом изборном поразу, а да ће у супротном Европска унија „изменити метод рада“ с њим, тј. са Мађарском. Немачки канцелар Мерц изјавио је пре неколико дана, поводом мађарског вета на ратни кредит Украјини, да таква Орбанова одлука представља чин „грубе нелојалности унутар Европске уније“. Тиме је Мерц јасно послао поруку мађарским бирачима да је глас за Орбана глас за нову фазу жестоке конфронтације са Бриселом — коју Унија више неће толерисати. У условима дубоке економске интегрисаности Мађарске у ЕУ, као и њене зависности од увоза енергената, поруке попут Мерцове постају озбиљан инструмент утицаја на домаће бираче.
СТРАХ ОД РУСКОГ МЕШАЊА
Полазећи од става да је у садашњим геополитичким околностима Бриселу неопходан, не само изборни пораз Орбановог „Фидеса“, него и двотрећинска већина мандата у рукама „Тисе“, како би се путем уставне реформе потпуно демонтирао Орбанов експеримент „нелибералне демократије“ у оквиру ЕУ, западна глобалистичка гласила мобилишу присталице Петера Мађара страхом од руског мешања или увођења ванредног стања у случају да разлика између „Фидеса“ и „Тисе“ буде мала.
Да је за евробирократе и западне глобалисте прокси изборни обрачун, посредством „Тисе“ Петера Мађара – бити или не бити, види се по ставу да од исхода овог изборног обрачуна зависи реализација плана о условњавању доделе новчаних средстава из буџета ЕУ поштовањем принципа „владавине права“ у чланици ЕУ. Ради се заправо о идеолошком еуфемизму који има за циљ спречавање доласка на власт у појединим чланицама ЕУ суверенистичких и конзервативних политичких снага. С тим у вези, „Политико“ истиче да је Орбан противник оваквог условљавања, те да би његов останак у власти спречио да се такво правило усвоји пре француских председничких избора 2027. године, што би умногоме олакшало кандидату Националног фронта да на тим изборима победи.
РАТ ПРОТИВ СИМБОЛА ЕВРОПСКОГ СУВЕРЕНИЗМА
Пошто Брисел води прави рат против Орбана, као успешног симбола европског суверенизма и конзервативизма унутар Европске уније, евробирократе увелико разрађују планове за деловање „у ванредној ситуацији“, која подразумева изборну победу „Фидеса“. У случају нове Орбанове изборне победе разматра се, између осталог, замена постојеће једногласности квалификованом већином од 55% држава које чине 65% становништва ЕУ и то када су у питању најважније одлуке из домена спољне и безбедоносне политике или код усвајања буџета ЕУ. Такође, предлаже се и нека врста институционализације у оквиру ЕУ идеје о „Европи са више брзина“.
Овакви планови за случај Орбанове победе јасно показују да се Европска унија не само претворила у најозбиљнији негативни фактор који угрожава слободу избора у европским земљама, него да и присталице централизације и милитаризације ЕУ више не скривају идеју о неједнакости као угаоном камену овог савеза. Правила која важе у европској тврђави, коју у условима рата са Русијом чини „коалиција вољних“, не важи за нелојално подграђе, које има статус колонијалног поседа ЕУ.
У том смислу и треба тумачити понуде које ових дана стижу из Брисела балканским земљама које нису чланице ЕУ, а које су традиционално везане за Русију. За њих је као потенцијално нелојалне резервисано место у колонијалном подграђу, без права гласа у органима ЕУ, али суштински и без права гласа на националним изборима.
