Након 20 година социјалистичке владавине у јужноамеричкој нацији Боливији, земља је доживела драматичну промену власти – од левичарског социјализма до ка центристичкој десници и капитализму, што је, за једну јужноамеричку нацију, послало ударне таласе широм континента и могло би се показати значајнијим за регионалну геополитику него што већина људи схвата.
Када се помене геополитика Јужне Америке, већина људи би најчешће аутоматски помислила на земље као што су Венецуела, Бразил или Аргентина, с обзиро на њихов одговарајући геополитички домет ван Јужне Америке. За Венецуелу, то је значај њених резерви нафте и снага владајућег режима; за Бразил, то је његова економска моћ и чланство у БРИКС-у; за Аргентину, то је природа њихове ексцентричне и снажно либертаријанске владе под председником Хавијером Милејем и променљива економија земље. Међутим, у последње време, једна посебна – и често занемарена – јужноамеричка држава доспела је на насловне стране широм света због драматичне промене владавине – Боливија.
ОПШТИ ИЗБОРИ У БОЛИВИЈИ 2025. ГОДИНЕ
Углавном позната по својој природној лепоти и богатом културном наслеђу, Боливија је земља на коју спољни посматрачи често заборављају, нарочито када је реч о геополитици. Може се рећи да је то зато што је владајућа власт у Боливији остала непромењена тачно 20 година. До ових последњих општих избора, владајућа странка била је левичарски Покрет за социјализам (MAS). Од 2005. до 2019. године Ево Моралес је био председник Боливије, али након поништавања председничких избора 2019. године, Жанин Ањес преузела је дужност председнице до председничких избора 2020, на којима је затим изабран Луис Арсе. Међутим, у драматичном преокрету догађаја, након 20 година владавине Покрета за социјализам, странка је изгубила опште изборе 2025. године већ у првом кругу, који је одржан 17. августа 2025. Не само да је Покрет за социјализам изгубио изборе, већ је практично избрисан као политичка снага на националном нивоу, пошто је изгубио сва места у Сенату и задржао свега два од својих претходних 75 места у Представничком дому. Победници првог круга избора били су Родориго Пас Переира из центристичке Хришћанско-демократске странке (32,06%) и десничарски независни кандидат Хорхе Кирога (26,70%). У другом кругу избора, одржаном 19. октобра 2025, Пас је на крају победио са 54,96% гласова, чиме је постао 68. председник Боливије.
Генерални избори у Боливији 2025. године били су значајни не само зато што су довели до пада Покрета за социјализам, већ и зато што су по први пут у историји Боливије довели до смене власти као резултата другог круга избора. Наравно, иако су сами избори и њихови резултати важни, оно што мора бити дубље истражено и анализирано јесу бројни фактори који су довели до овог драматичног исхода, као и то шта будућност носи и за Боливију и за геополитику Јужне Америке у целини, након пада социјализма у Боливији и вероватног успона капитализма западног типа у земљи.
СОЦИЈАЛИЗАМ У КРИЗИ У БОЛИВИЈИ
Након што је Луис Арсе изабран за председника Боливије 2020. године, бивши председник Ево Моралес вратио се у земљу из егзила у Аргентини (претходно у Мексику), након политичке кризе изазване спорним изборима 2019. године. Ти избори су били поништени, што је довело до Моралесове оставке као новоизабраног председника. По повратку у Боливију 2020. године, Моралес је настојао да поново преузме контролу над Покретом за социјализам, упркос изборној победи Луиса Арсеа. То је довело до раскола између некадашњих савезника и до осећаја разочарања међу дугогодишњим гласачима МАС-а, који више нису били сигурни да ли ће се њихова странка у блиској будућности ујединити и поново ефикасно управљати државом.
Још један - можда и штетнији - фактор који је допринео паду социјалистичке власти било је Моралесово одбијање да прихвати уставну забрану своје кандидатуре на изборима 2025. године. Према одлуци Плуринационалног уставног суда, Моралесов покрет Фронт за победу (FPV) није достигао неопходни изборни праг од 3% на претходним изборима да би остао регистрована политичка странка у Боливији. Због тога Моралес и FPV нису могли да учествују на изборима 2025. године. Моралес, међутим, није прихватио одлуку Суда и позвао је на масовни бојкот избора, упркос законитости судске пресуде. Потом је позвао своје присталице на „мобилизацију“ и обећао да ће „водити борбу на улицама“ ако би победио кандидат супротног блока. Десничарски противници Моралеса узвратили су обећањем да ће га ухапсити уколико дођу на власт. Дана 14. маја 2025. године председник Арсе објавио је да неће тражити реизбор за други мандат. Покрет за социјализам је затим саопштио да ће њихов председнички кандидат бити тридесетшестогодишњи Едуардо дел Кастило. Два дана касније, 16. маја 2025, Моралесове присталице сукобиле су се са полицијом за разбијање демонстрација у Ла Пасу. До сукоба је дошло након што су присталице одржале протест тражећи да држава региструје Моралеса као званичног кандидата за изборе, упркос ранијој одлуци Суда којом је Моралесу формално забрањено да поново учествује у изборној трци.
Још један фактор који је одиграо улогу у паду Покрета за социјализам била је социјално-економска криза која је погодила Боливију током Арсеове власти. Конкретно, несташице бензина, дизела, хране и лекова пријављене су широм земље крајем 2024. и почетком 2025. године. Осим тога, боливијски извоз природног гаса опао је, а дотадашње социјалистичке мере - државне субвенције и фиксни девизни курс - практично су се распале.
Спој проблема - Моралесови покушаји да Арсеу отме контролу над МАС-ом, одлука Плуринационалног уставног суда којом се забрањује Моралесова кандидатура на изборима 2025. године и немоћ тадашњег председника Арсеа да ефикасно управља несташицама основних добара у земљи - све то заједно довело је до широког незадовољства самим Покретом за социјализам. На крају крајева, како је база подршке могла да се ослони на странку чија су два најистакнутија члана - један бивши председник, а други актуелни председник - били у личном сукобу? Како су уопште могли да пониште одлуку Суда против Моралесове кандидатуре? Како су могли да игноришу текуће социо-економске проблеме који погађају целокупно становништво Боливије, без обзира на партијску политику? Поред тога, после двадесет година власти МАС-а, све је више растао и осећај разочарења социјалистичким политикама уопште у Боливији. Жеља за променом висила је у ваздуху, а нови председник Родриго Паз Переира сматран је том променом.
КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК РОДРИГО ПАЗ ПЕРЕИРА?
Рођен у Сантјагу де Компостели у Галицији, Шпанија, дипломац међународних односа, економије и политичког менаџмента на америчком универзитету у Вашингтону, новоизабрани 58-годишњи председник Родриго Паз Переира положио је заклетву 8. новембра 2025. године. Под притиском чињенице да је први председник Боливије који не долази из МАС-а након двадесет година, Паз се истовремено суочава и са огромним бројем проблема који су му остављени у наслеђе од претходне владе МАС-а. Наравно, готово сви нови шефови држава наслеђују проблеме својих претходника, али у случају председника Паза, он не само да мора да решава старе социјалистичке проблеме, већ сада мора да им приступи са позиције лидера чија је идеологија у великој мери супротна од оне његових претходника - капиталистичка.
Паз је познат као „про-бизнис личност“ и самопрокламовани конзервативац. Занимљиво, он је и најстарији син другог бившег председника Боливије, Хаимеа Паза Заморе, који је био председник од 1989. до 1993. године као лидер Револуционарног покрета левице, још једне социјалистичке странке. У свом инаугурационом говору Паз је изјавио да ће Боливија од сада „бити другачија“ и „отворена ка свету“, додавши да су текући проблеми који погађају Боливију резултат двадесет година лошег вођства и управљања од стране Покрета за социјализам. Паз је даље поручио: „Никада више изолована Боливија, везана пропалим идеологијама, нити Боливија која окреће леђа свету…“
НАСЛЕЂИВАЊЕ КРИЗЕ
Један од кључних елемената Пазове предизборне платформе – а затим и његове инаугурације као председника – јесте већ поменути про-капиталистички став. Као део онога што назива „капитализам за све“, Паз се обавезао да ће спровести економске реформе широм Боливије, са примарним фокусом на децентрализацију, смањење пореза и тражење равнотеже између државне штедње и државне потрошње, посебно у домену социјалне потрошње. Иако Паз верује да је могуће истовремено подржавати социјалну заштиту и водити рачуна о државној штедњи – како би се дугорочно подстако шири економски раст – боливијски економисти и страни аналитичари тврде да одржавање такве равнотеже на дужи рок једноставно не би било изводљиво, нарочито с обзиром на размере тренутне економске кризе у Боливији, која би могла да потраје.
Садашња економска криза најтежа је у Боливији у последњих 40 година и биће један од најхитнијих и најтежих тестова за Паза као новог председника Боливије. Да ствари буду још теже за Паса, годишња инфлација тренутно износи око 20%, а несташице горива и даље су присутне у многим деловима земље. Није неуобичајено видети дуге редове аутомобила и возача испред бензинских пумпи широм Боливије. Према аналитичарима, претходна социјалистичка влада је, наводно, потрошила велики део боливијских девизних резерви како би подржала субвенционисање горива. Међутим, ова мера се није показала као одржива за боливијску економију на дужи рок. Поред тога, амерички долар као валута постаје све теже доступан многим Боливијцима, а несташице су пријављене широм земље. Многи људи уопште не могу да подигну доларе на банкоматима, а грађанима се чак, као резултат тога, саветује да избегавају онлајн куповину.
БОЛИВИЈА СЕ ОКРЕЋЕ КА ЗАПАДУ
У ономе што је, по свему судећи, једна од највећих мера у раној фази његове власти, Паз се обавезао да ће обновити дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама „амбасадорском нивоу“, након седамнаестогодишњег прекида таквих односа између две земље. Поред тога, Паз је изразио намеру да интензивно сарађује са свим међународним организацијама по питањима државне безбедности и одбране, укључујући сарадњу са Америчком управом за борбу против дрога (DEA) у сузбијању трговине наркотицима у Боливији и околним територијама. Подсетимо, 2008. године тадашњи председник Ево Моралес протерао је DEA из Боливије. Између 2006. и 2019. године, такође под Моралесовом влашћу, боливијска влада је прекинула односе са САД и уместо тога се геополитички сврстала уз земље као што су Венецуела, Куба, Русија и Кина. Моралесов режим је у великој мери сарађивао са сродним социјалистичким партијама и савезима широм Латинске Америке, настојећи да подржи левичарске странке и покрете у њиховим борбама против националних центристичких и десничарских ривала - од којих су многи про-западно оријентисани, што је у директној супротности са традиционално антизападним ставовима бројних левичарских покрета у региону.
Окрећући се од савезника из социјалистичке ере ка Сједињеним Државама и ширем Западу, појавило се доста спекулација да би Боливија могла постати потенцијална тачка будућих геополитичких тензија у Јужној Америци. Узевши у обзир да је Јужна Америка некада била једно од кључних геополитичких бојишта између Истока и Запада током Хладног рата, веома је вероватно да данас сведочимо обнови старе хладноратовске логике Исток против Запада на тлу Јужне Америке, где су земље континента подељене између савезништва са либерално-демократским, про-статус-кво Западом и про-мултиполарним Истоком. Са променом спољне политике Боливије од Истока ка Западу, није неразумно претпоставити да би Боливија у блиској будућности могла постати још једна полазна тачка за западне геополитичке интервенције/мешање у послове Латинске Америке, као што је то био случај током Хладног рата.
С обзиром на појачане ваздушне ударе америчког председника Доналда Трампа на наводне „картелске чамце” у водама Венецуеле, све израженију антизападну и проруску оријентацију Бразила, као и велику непредвидивост снажно прозападног аргентинског председника Хавијера Милеја, додатак једне про-западне и потенцијално капиталистичке Боливије у самом срцу Јужне Америке могао би представљати још један кључни развој у улози коју ће Јужна Америка имати у мултиполарном светском поретку који настаје.
