Информација о протестима који су започели 26. новембра у Бугарској, а ескалирали 1. децембра, заинтригирала је светске медије. Према различитим проценама, у Софији се окупило 50.000 људи, а у другим већим градовима - Пловдиву, Варни, Бургасу, Русеу, Старој Загори, Шумену и Плевену - по 10.000. Пажњу привлачи чињеница да већину учесника чине млади - такозвана генерација „З“.
Већина међународних публикација као разлог протеста наводи предлог буџета за 2026. годину, као и оптужбе за корупцију упућене владајућој коалицији - ГЕРБ-а, БСП-а и „Има такав народ“. Слогани се износе против бившег премијера и лидера ГЕРБ-а Бојка Борисова и против Дељана Пеевског, лидера ДПС-Нови почетак, који се сматра чланом коалиције, али делује у сенци.
Тема у вези са буџетом отворена је након пепирки у буџетској комисији и реакције блока „Настављамо промене - Демократска Бугарска“ (ПП–ДБ), који је покушао да протесте прикаже као у потпуности своје и усмерене искључиво против буџета, без захтева за оставком владе. Касније се то променило.
НЕКОЛИКО ВЕРЗИЈА О ПРИРОДИ ПРОТЕСТА
Постоје различите верзије о циљевима протеста: једни сматрају да су протести потребни како би се одговорност пребацила на техничку владу, и направио „издувни вентил“ с обзиром на то да ће се после Нове године расправљати о погоршању финансијског положаја грађана Бугарске и очекиваним негативним последицама уласка у еврозону; други у томе виде покушаје странака да преобликују своје позиције; док поједини аналитичари сматрају да се дешавања одвијају под утицајем спољног фактора и да предстоји замена истрошених политичких актера у Бугарској.
Протест је 1. децембра прерастао у акцију значајних размера, а придружили су му се и људи потпуно супротних идеолошких и политичких опредељења. Представници ПП–ДБ протестовали су наводно против буџета и у одбрану еврозоне. Било је и других - они који се противе еврозони, корупцији, који су против Борисова и Пеевског, као и појединаца попут мушкарца који је, галамио, обучен у војничко одело, и са украјинским шевронима - Манол Глишев. Било је и противника НАТО-а, и слично. Веома шаролика група, која је у једном тренутку постала сумњиво бројна, али сад већ са захтевом за оставку владе.
ПОБУНА ИЛИ ФАРСА?
Финансијски новинар Стефан Антонов назвао је протест ПП–ДБ против буџета фарсом и указао да представник ПП Асен Василев предводи побуну против сопствених дефицита.
Антонов коментарише: „Од ребаланса буџета за 2021. годину до буџета за 2023. годину све финансијске планове државе састављао је Асен Василев - и годишње буџете и њихове измене. За те три године Васиљевљеви буџети условили су да Бугарска узме зајмове у висини од 16% БДП-а.“
Према његовом мишљењу, већина људи који протестују против буџета не зна ни шта жели, ни како то да оствари, нити какве последице то може изазвати.
Ипак, испоставило се да буџет није главна тема протеста, а даљи ток догађаја је то и потврдио.
КО ЈЕ ПОСЛАО ПРОВОКАТОРЕ
Увече 1. децембра протест у Софији, у којем је, према појединим проценама, учествовало између 30.000 и 50.000 људи, попримио је другачије обрисе.
Дошло је до ескалације: горели су контејнери за смеће, разбијани су излози, нападнути су и девастирани партијски клуб ГЕРБ-а и седиште „ДПС - Ново почетак“. Било је и људи са маскама. Током дешавања у Софији приведена је 71 особа, причињена је материјална штета на зградама и аутомобилима, а приликом претреса код једног мушкарца пронађено је 31.000 лева, распоређених по апоенима и адресама широм Софије.
Око поноћи су избили сукоби - маскирани мушкарци су бацали флаше на полицајце, палили контејнере за смеће, а полиција је употребила сузавац.
Уследиле су међусобне оптужбе између политичких странака у вези са немирима, ко је послао провокаторе и који је био њихов циљ.
Неки су видели Борисову улогу у организовању погрома.
Други су га сумњичили да сада покушава да се повуче са функције како не би сносио негативне последице очекиваних „гладних“ протеста почетком 2026. године након увођења евра, и за покушај да одговорност пребаци на техничку владу.
Трећи су оптужили председника Румена Радева. Портал „Афера“ објавио је снимак са учесницима протеста који су тврдили да је њиховим пријатељима нуђен новац у име председника Радева како би провоцирали припаднике Министарства унутрашњих послова, а затим их оптужили за агресију.
Четврта верзија гласи - „власт је наручила нереде како би се за њега окривио председник“.
УКРАЈИНСКА МИЛИЈАРДА ЗА „ПРОРУСКОГ“ РАДЕВА?
Верзија о повезаности са Радевом наставила је да кружи.
Новинарка Соња Колтуклиева са портала ПИК поставила је друга питања и указала на то да су, наводно, браћа Пламен и Атанас Бобокови били спремни да инвестирају у председника и његову странку - милијарду. Она је јавно упитала како је бизнисмен и почасни конзул Украјине Пламен Бобоков остварио тако блиске односе са наводно проруски оријентисаним Радевим. Такође је навела да је син Атанаса Бобокова - Божидар Бобоков - приведен после протеста због вандалског напада заједно са мушкарцем код кога је пронађено 31.000 лева. Његов отац је негирао учешће сина у нередима и изјавио да је он жртва. Министарство унутрашњих послова саопштило је да је новац код другог мушкарца био распоређен по апоенима и адресама широм Софије.
О могућем политичком пројекту председника Радева говори се већ дуго. Поједине верзије разматрају се чак и у контексту тога како би рана или касна оставка владе утицала на будући пројекат Радева.
Радев, који користи умеренију реторику у вези са сукобом у Украјини, ближи је новој америчкој администрацији него Борисов, Пеевски или ПП–ДБ. Радев такође има висок политички рејтинг, иако нижи у односу на први мандат.
Иако противници председника Румена Радева износе оптужбе о проруским ставовима, те га као таквог представљају чак и поједини руски и западни медији, треба напоменути да су његове изјаве у стварности доста уравнотеженије. Неки аналитичари га, напротив, описују као сувише блиског америчкој страни. Он је активно учествовао и у иницијативи „Три мора“.
И данас, док Мађарска постаје лидер у Европи у погледу добрих односа са новом америчком администрацијом, још један интересантан моменат.
Недавна посета министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта Софији и његов сусрет искључиво са председником Руменом Радевом - без разговора са премијером и без сусрета са министром спољних послова Бугарске - оцењује се као преседан у дипломатији са јасном политичком поруком.
ЗА И ПРОТИВ СОРОША
У контексту текућих геополитичких промена, разговора између Трампа и Путина, политичких тенденција и одсуства пуноправног амбасадора САД у Софији, поједини политичари већ су направили нагле заокрете у јавном простору. Дељан Пеевски, који је под санкцијама по такозваном „Магнитском“ закону - један од оних против којих су усмерени протести и о коме се писало на Западу - чак је покренуо питање формирања парламентарне комисије за истрагу деловања Џорџа Сороса у Бугарској. Бојко Борисов, с друге стране, успротивио се тој комисији и стао на Соросеву страну. Али због посете кинеске делегације Софији, уклонио је украјинску заставу из канцеларије ГЕРБ-а, а након великих протеста, такође усмерених против њега, заузео је нови став: од браниоца Украјине, изненада се сетио својих некада изречених речи о бродовима у Црном мору и како је наводно увек тврдио да Украјина не може да добије рат. Ублажио је тон и почео да говори о миру, позвавши своје колеге из Европске народне партије да следе Трампа. ПП–ДБ, који су заузели ратоборно проукрајински став, према мишљењу аналитичара немају дугорочну политичку перспективу и биће им теже да промене реторику. Али политички заокрети се настављају.
Након масовних протеста 1. децембра, већ наредног дана влада Росена Желјазкова повукла је предлог буџета за 2026. годину.
Формални повод је тиме био уклоњен. Иако су ПП–ДБ у почетку тврдили да захтевају искључиво измене буџета, а не оставку владе, на протестима су све гласније одјекивала скандирања „Оставка“, па су након повлачења буџета ПП–ДБ већ затражили оставку владе, претећи наставком протеста над којима су све више губили контролу - јер је у њима учествовао знатно већи број људи него што су ПП–ДБ били у стању да мобилишу. А састав учесника био је изузетно шаролик.
ВЛАСТ ДИСКРЕДИТОВАНА, ОСТАВКА НЕИЗБЕЖНА
После протеста 1. децембра, председник Бугарске Румен Радев обратио се народу, фактички подржавајући протесте и захтевајући оставку владе, стављајући једну државну институцију насупрот друге- потез који, међутим, одражава жеље значајног дела друштва. Требало би истаћи да је управо Радев преко своје техничке владе извео на политичку сцену Кирила Петкова и Асена Василева, али протести очигледно превазилазе ПП-ДБ.
У свом обраћању Радев је изјавио:
„Дуго прикривано незадовољство Бугара излило се на тргове. Хиљаде у престоници и у већим градовима скандирале су ‘Оставка’. Нису их зауставили ни трговци страхом, ни искључена струја, ни покварене покретне степенице у метроу. Нису их збунили ни покушаји политичке класе и њених медијских гласноговорника да посеју раздор међу демонстрантима.“
Додао је:
„Покушаји да се протест представи као побуна против буџета представљају потцењивање самог догађаја. Тврдње да је то побуна искључиво младих умањују значај процеса, јер су на трговима били људи свих генерација.“
У свом апелу Радев је рекао и следеће.
„Обраћам вам се са вером да нећемо пропустити ову шансу да променимо Бугарску. Из искуства знамо зашто смо се окупили. Из прошлости знамо да сваки покушај приватизације протеста отима наду већини. Биће нам потребни јединство, воља и мудрост да заштитимо грађански мир од провокација.“
И закључио је:
„Власт је дискредитована, оставка је неизбежна, ванредни избори су једини пут напред.“
Тиме је фактички подржао протесте и позвао на њихов наставак. А протести ће се наставити. Већ су најављени нови датуми…
Бугарски геополитички аналитичар Бојан Чуков пише на свом Телеграм каналу да у Бугарској не постоји партија способна да изведе толики број људи на улице, те да ПП–ДБ немају везе са већином демонстраната, који су углавном млади људи, студенти. Важно је и то што су у унутрашњости митинзи одржани управо у градовима са високошколским установама. Он наводи пример протеста у Пловдиву, где је представник ПП–ДБ покушао да се обрати, али је извиждан и није му било дозвољено да говори.
Дељан Пеевски 9. децембра организује контрапротест.
Већ, 10. децембра се очекује следећи велики протест.
Треба напоменути да постоје људи који желе оставку владе, али не иду на те протесте, јер не желе да буду у истој колони са ПП–ДБ.
Медијска технологија протеста - посебно направљене песме, мимови и подршка од медија као што је „Слободна Европа“, као и пласирање једног симбола - „свиње“ - све више подсећа на технологију обојених револуција.
