Европска унија се протеклих година нашла у извесној кризи. Та криза делом проистиче из успоравања привредног раста и реалног заостајања у односу на водеће земље БРИКС и ШОС, које располажу са колосалним елементима тзв. тврде моћи по науци о међународним односима (величина и квалитет територије, број становника, природни ресурси, економска моћ, војна моћ). О томе говои и чињеница да је Русија претекла по БДП бруто куповне моћи све европске земље, укљчујући и Немачку, а ове године избила на четврто место у свету, претекавши и Јапан. Прва је Кина, а трећа Индија. Европску унију између осталог потреса низ противречности, сукоба интереса, а посебно су је последњих неколико година погодиле мигрантска криза, ковид криза и нарочито украјински сукоб. Свака од ових криза је нарушила јединство ЕУ и изазвала поделе, па и отпоре низа земаља у односу на одлуке званичних Брисела и Стразбура.
То се све одражавало и на Балкан, посебно на њене чланице у овој регији. Како земље Југоисточне Европе, углавном чланице ЕУ, реагују на потребу да подрже Украјину, и апел центара моћи Уније, али и НАТО чије су најчешће чланице?
ВОЈНА ПОДРШКА РУМУНИЈЕ
Током украјинског сукоба, Румунија је подржала Украјину на више начина, укључујући сарадњу у војној сфери. Приликом посете Зеленског Букурешту у октобру 2023. године, договорено је да ће контингент украјинских пилота бити обучаван у Румунији. Поред тога, НАТО из Румуније надгледа део акваторије Црног мора током украјинског сукоба, а део украјинског жита и производа се извози преко румунских лука. Румунија је такође добила финансијске подстицаје из ЕУ за проширење и обнову аеродрома и инфраструктуре у својим областима које се граниче са Украјином.
ОРБАНОВ СТАВ
Мађарска је захваљујући политици и управној администрацији председника Виктора Орбана заузела битно другачију политику од већине других европских земаља по питању Украјине и Русије. Орбанова концепција подразумева смањивање, колико је то могуће, интензитета напетости у региону, као и на читавом континенту. Он се залаже за смањивање тензија са Русијом и покушај да санкције које су уведене против Москве не буду свеобухватне и да се временом смањују. Мађарска ту види свој привредни, али и геополитички интерес. Односи Мађарске са суседном Украјином нису најбољи, а један од разлога је и положај мађарске националне мањине у Закарпатју, где постоји мађарски интерес. Почетком 2024. године, Мађарска је давала снажан отпор тежњама ЕУ да одобри нови пакет велике финансијске помоћи Украјини. Орбан је био уздржан и чак против да ЕУ одобри начелну помоћ Украјини у следећем периоду од око 54 милијарде евра. Међутим, суочен са разноврсним притисцима који је укључивао и замрзавање средстава ЕУ које су намењене Мађарској, Виктор Орбан је морао да прихвати и да сагласност Бриселу за даљу помоћ Украјини. Орбан је указао да би у супротном земље ЕУ без сагласности Мађарске упутиле помоћ Украјини, а одузеле део средстава (око 20 милијарди евра) које припада Мађарској. Будимпешта одржава сарадњу са Русијом, потом одбија да даје војну помоћ Украјини, и у крајњој политичкој изнудици, је пристала да средстава која од ње у име Уније иду Кијеву, буду само за цивилне потребе. Како сада Мађарска председава Унијом, Орбан је посетио Москву и састао се са Путином, што је изазвало низ противречности у врху ЕУ.
ТЕНКОВИ ОКРЕНУТИ КА ТУРСКОЈ
Грчка је на различите начине током 2022. године и сукоба у Украјини помагала Украјинце. Грчка је примила на својој територији украјинске избеглице и слала извесну материјалну и војну помоћ. Истина, та војна помоћ је била у оквиру застарелих модела борних возила и оружја. Највећи део те војне помоћи је дат Украјини после неколико месеци договора у тзв. „кружном току договора и испоруке“ где је предато Украјинцима 40 тенкова совјетске производње. Са друге стране, у оквиру тих договора Грчка је као компензацију добила 40 Мардера тенкова од Немачке, које је одмах послала на реку Еврос на границу према Турској. Образложење Атине је да ће ти тенкови служити за одбрану од продора миграната, али и према Турској.
Грчка је слала Украјини разноврсну војну помоћ, укључујући оклопна возила БМП-1, малокалибарско оружје и муницију. Међутим, Атина је оклевала да испоручи модерније или напредније системе наоружања, као што су тенкови Леопард 2, или протвваздушна одбрана С – 300, како би задржала свој одмбрамбени став против Турске или зато што земља тренутно не може да из замени. Крајем јануара 2024. године, обелодањено је да САД нуде Грчкој финансијску и војну помоћ, да би она слала Украјине одређене типове својег наоружања, совјетског и америчког порекла.
НАВОДНИ ВОЈНИ ВИШАК
Бајденова администрација понудила је грчкој влади три патролна чамца класе Протектор од 87 стопа, два ваздушна дизача Локхед Мартин Ц-130 Х, десет турбоелисних мотора Аллисон Т 56 за патролне авионе Локхед П-2, плус 60 М-2 Брадлеy борбених возила, и пошиљку транспортних камиона. Све ово је наводно амерички војни вишак и доступно је Грчкој бесплатно под америчким законским овлашћењем названим „Excess Defense Articles“. Савезни закон дозвољава америчком председнику да прогласи вишак војних система потребним, додели им вредност – потенцијално нула долара, и да их преда под условом да их прималац транспортује. Поред тога, најављен је већи пакет продаје Грчкој, укључујући 40 стелт ловаца Локхед Ф-35, које Грчка купује за 8,6 милијарди долара. Бајденова администрација је претходно одобрила 60 милиона долара у 2022. и 2023. години за финансирање куповине оружја од стране Атине. Са друге стране, за ове услуге помоћи, Американци очекују већу грчку помоћ у наоружању Украјине, како је Блинкен навео.
Поред тога, САД су наговестиле да би уколико Грчка пошаље следеће квоте оружја Украјини, могле одобрити финансијску награду од око 200 милиона долара Грчкој. У том правцу се сугерише да би Грчка могла дати Украјини совјетско и америчко наоружање које има у својим складиштима, као што су С-300 и дугорочне батерије противваздушне одбране Hawk, Tor, и Osa, возила ПВО кратког домета и противваздушне топове ЗУ-23-2, као и муницију за све ове системе. Политичко и војно руководство Грчке већ је начелно дало сагласност за слање ових типова оружја Украјини. Комплексност позиције Грчке лежи у чињеници да САД продају оружје и Грчкој и Турској у исто време. Како је Турска одобрила улазак Шведске у НАТО, добила је оружје од САД у вредности од 23 милијарде долара, укључујући 40 нових Лоцкхеед Ф-16 ловаца и 79 комплета за надоградњу за старије Ф-16, плус муницију за ловце.
ЗАЛИХЕ ПРЕКО ЧЕШКЕ
Грчки премијер Киријакос Мицотакис посетио је Одесу 6. марта 2024. године и одржао састанак са председником Володимиром Зеленским како би разговарали о одбрамбеним потребама Украјине. Током ове посете, руске снаге су бомбардовале град ракетама. Након посете, Атина је саопштила званичницима ЕУ да би могла да испоручи велике залихе муниције Украјини преко Чешке до краја календарске године, укључујући 90.000 пројектила од 90 мм, 180 противтенковских пројектила од 70 мм, 2.000 ракета од 127 мм Зуни и 4 милиона метака. Грчка такође наводно планира да прода 70 својих хаубица М114А1 америчке производње Чешкој за евентуални трансфер Украјини. Ови системи нису потребни грчкој војсци, али би и даље могли бити корисни на блатњавом терену Украјине, према агенцији Катимерини. Сав овај трансфер наоружања би се обавио у билатералном споразуму између Грчке и Чешке.
Јануара 2024. године, Грчка је постигла договор са САД о куповини борбених авиона Ф-35 за преко осам милијарди долара. Са друге стране, Грчка би дала Украјини неке од својих застарелих система наоружања. Велику буру је изазвала најава да би ту могли бити и С-300 системи, чија побољшана верзија се налази у грчким оружаним снагама. Грчка је иначе имала одличне односе са Русијом, укључујући и куповину наоружања, пре 2022. године. Грчки министар спољних послова Герапетритис је изјавио да земља ни у једном сценарију неће потенцијално слати своје трупе у Украјину.
ЗАГРЕБ ИСПРЕД СВИХ
Хрватска је показала солидарност у подршци Украјини и санкцијама против Русије. У том правцу, званични Загреб чак предњачи у региону. На пример, у новембру 2022. године, Хрватска је одлучила да прихвати контингент украјинских војника за додатну обуку на својој територији. С друге стране, председник Милановић је уздржанији од премијера Пленковића у критици Русије и подршци Украјини. Почетком 2024. године, хрватски министар одбране Иван Анушић је у Бриселу изјавио да је његова земља пружила помоћ Украјини у износу од око 180 милиона евра.
БУГАРСКО ВАЈКАЊЕ
Због јавног мњења, Бугарска је одбила да пружи војну помоћ Украјини осим цивилне помоћи. Међутим, постоје индикације да је део бугарског оружја испорученог трећим земљама завршио у Украјини. Политичко руководство Бугарске прихвата војно-техничку сарадњу са Украјином, али не и испоруку оружја, став који је понављан током јесени 2022. године. Међутим, током 2023. године, Бугарска је све више показивала спремност да пошаље војну опрему и оружје Украјини. Током лета, влада је изразила спремност да преда војну помоћ Украјини, али је председник Радев то оспорио. Проблем постаје конкретизација те помоћи у пракси, и у септембру је разматрано слање неисправних С-300 ракета земља-ваздух и муниције за аутоматско ручно оружје.
Конкретно, крајем 2023. године, поменуто је да је Бугарска наговестила предају 100 половних БТР-60 војних транспортера Украјини. Након што је председник Румен Радев ставио вето на њихову испоруку, парламентарним гласањем је одлучено да се испорука ипак реализује. Међутим, проблеми су настали са захтевом Софије да не може да сноси трошкове транспорта, пошто суседна Румунија није била вољна да ослободи замишљене транспортне таксе, па је затражено да једна од водећих сила НАТО-а сноси те трошкове (пошто је Украјина изјавила да нема средстава за трошкове транспорта). Чини се да је бугарско друштво најмање подељено по питању сукоба у Украјини. Ипак, премијер Никола Денков је 28. фебруара посетио Кијев и Зеленском дао уверавање о начелној подршци Бугарске Украјини „у односу на руску агресију.“ Начелно, Бугарска је политички, а још више друштвено подељена по питању сукоба у Украјини. Иако влада даје начелну политичку подршку Украјини, конкретна помоћ, нарочито у наоружању и опреми, се избегава из више разлога. Интересантно је да је Бугарска дозволила прелет руске делегације предвођене Лавровим за самит ОЕБС-а у Скопљу преко своје територије. Са друге стране, након смрти опозиционог фигура Навалног, издана је нота незадовољства, са апелом за ослобађање више политичких затвореника у Русији.
ОБЕЋАНА ПОМОЋ
Поред увођења санкција Русији, Словенија је слала разноврсну помоћ Украјини, укључујући оружје. На пример, крајем октобра испоручила је 28 тенкова Леопард и добила 43 војна транспортера из Немачке у замену. Северна Македонија је, са своје стране, дала формацију тенкова Т-72 које је претходно купила од Украјине 2001. године. Поред тенкова, донирана је и извесна старија опрема. Званично Скопље је одлучило да помогне Украјини у рехабилитацији енергетске инфраструктуре у новембру. Албанија чврсто сарађује са САД и у неколико наврата је послала извесну помоћ Украјини, укључујући симболичку војну помоћ. У овом правцу је важно истаћи да је у фебруару 2024. године, у Тирани одржан скуп лидера и представника земаља Југоисточне Европе, на коме је био гост и председник Украјине Зеленски. Том приликом је подвучена политичка подршка и предложена даља војна помоћ Украјини од стране балканских земаља.
КОРВЕТА ЗА УКРАЈИНСКЕ ПОТРЕБЕ
Турска није увела санкције Русији и не усклађује се у потпуности са свим НАТО потезима у вези са украјинским сукобом. Са друге стране, турска бродоградилишта граде корвету Хетман Иван Виговски за потребе Украјине. Што се тиче мореуза, Турска се придржава позиције дефинисане важећим међународним споразумом у Монтреу, постигнутим пре скоро једног века. Очигледни су покушаји Турске да се позиционира као посредник у потенцијалним преговорима око решавања украјинског сукоба.
Европска унија има проблем око украјинског сукоба, јер је у целости прихватила америчке и НАТО интересе у дефинисању овог конфликта. Русија је означена као главни кривац и уведене су јој санкције, због чега трпи привреда чланица Уније, посебно Немачке, Француске и Италије. Поред тога чланице Уније шаљу разнолику помоћ Украјини, укључујући и војну, те издржавају украјинске избеглице. Таква политика је наментуна и мањим чланицама ЕУ Југоисточне Европе.
У тексту је обрађена директна војно-техничка помоћ тих држава Украјини током прегходног периода. Са једне стране се жели помоћи Кијеву због притиска врха НАТО и САД у том правцу, са чиме је начелно сагласна и Унија. Са друге стране свака од ових земаља има сопствене геополитичке интересе и многе не желе да се конфротирају са Русијом, а такође су им драгоцени ресурси опреме и оружја, које нерадо испоручују Кијеву.
