Замислите да једна дама нетранспарентно, путем СМС порука, купује вакцине у вредности од десетина милијарди евра. И та дама није позвана на одговорност, већ је реизабрана на функцију. Ово није фикција. Ово се заиста догодило. Реч је о госпођи Урсули фон дер Лајен, каже у разговору за наш портал Маријан Дјуриш, словачки стручњак за спољну политику и међународне односе, асистент у Европском парламенту, испред словачке партије Република, и координатор међународне мреже Patriots Network, која окупља конзервативне и патриотске покрете из различитих земаља. Са њим разговарамо о вредностима које заступа ЕУ у чијој чекаоници су државе-кандидати изложене најразличитијим методама дисциплиновања.
Збуњује тајминг протеста који су преплавили Словачку, Мађарску и Србију. Да ли је реч о изолованим „догађањима народа“ или уочавате неку унутрашњу везу између њих?
Заједничко свим владама у поменутим земљама је то што њихови лидери владају више мандата. Током тог периода, не само да се јављају политичке грешке, већ се појављује и замор становништва од представника. Опозиција обично зна како да истакне све грешке и искористи их. А ако одређена власт предузме одређене суверенистичке кораке који се не свиђају неким геополитичким актерима, ту се додаје и спољни елемент. Ово се манифестује кроз медијску и информативну подршку опозиционим снагама, али често и кроз „оживљавање“ заборављених фигура или одређених токова који иду ка опозиционим присталицама или невладиним организацијама.
Већина критика на рачун ових влада долази из Брисела и других престоница, па се актери могу релативно лако идентификовати. Намера је очигледна: искористити грешке актуелних влада и незадовољство становништва како би се изабрали лидери који ће спроводити политике одговарајуће овим спољним снагама.
У којој мери Сједињене Америчке Државе данас препознају земље са суверенистичким лидерима као партнере унутар Европе? Можемо ли говорити о настанку новог политичког блока на континенту?
Словачка, Србија и Мађарска имају много заједничких интереса, али постоје и теме око којих се њихови ставови разилазе. У међувремену, САД са администрацијом Доналда Трампа не губе интерес за Европу. САД једноставно мењају приоритете и преусмеравају пажњу на друге изазове. Вишеградска група формално делује у срцу Европе, али због тренутних унутрашњих (и споља увезених) контрадикција, природа комуникације се мења. Због тога није искључено да ће се формирати нови блокови који би могли бити засновани на Вишеградском моделу, Славковском формату или В4 Плус моделу са експанзијом ка југоисточном вектору.
Словачка, Србија и Мађарска деле многе заједничке вредности, због чега је њихова сарадња од суштинске важности, било да је реч о билатералним, мултилатералним или институционализованим облицима новог блока.
Како оцењујете тренутни статус процеса приступања Србије Европској унији? Постоји ли истинска политичка воља у Бриселу да се проширење настави у блиској будућности?
Питање је да ли Европска комисија има вишак политичке воље за проширење ЕУ или, пак, за геополитичку борбу против Русије, која је праћена притиском на земље кандидате да промене своје спољне политике. И није само реч о спољној политици, већ и захтевима за значајним променама у друштвеном, образовном, породичном или енергетском сектору. Не изненађује ако земље кандидати постану опрезније у свом ентузијазму и почну да разматрају шта би потенцијално добиле, а шта изгубиле. Други фактор је и став великих чланица према новим чланицама, јер ове промене утичу и на износ њихових субвенција за кохезију или пољопривреду.
Како тумачите изјаву премијерке Естоније Каје Калас, која је упозорила председника Србије да би се одласком у Москву 9. маја, могао суочити са последицама? Да ли таква реторика доприноси стабилности на Западном Балкану?
Сличне изјаве се појављују када представник није спреман за тако значајну функцију. Вероватно се сви у Европи сећају да је у августу 2023. штампа објавила да је њен супруг имао удео у компанији која је наставила да транспортује сировине у Русију, упркос томе што је Каласова претходно позивала естонске компаније да прекину пословање у Русији. Када јавност види такву дволичност, онда свака следећа изјава звучи неуверљиво. А ако та особа још статус врховног дипломате ЕУ дугује „чуду лобирања“, нико је не схвата озбиљно. Она не зна како да комуницира са Русијом, Кином, САД-ом, а очигледно ни са европским, демократски изабраним лидерима.
Недавно је Европски парламент у Стразбуру гласао о извештају за 2023/24. годину о Србији. Које су ваше кључне критике или похвале у вези са овим извештајем?
Извештај о Комисијиним извештајима за 2023. и 2024. годину о Србији наводи да земље кандидати морају да поштују вредности Уније како би могле да приступе; да Србија није увела санкције Русији; да је приступање ЕУ нераскидиво везано за усклађивање са спољнополитичким циљевима Уније; да Србија остаје кључно бојно поље за дезинформационе кампање, посебно од стране Русије и Кине; да руски медији слободно делују у Србији; да је нормализација односа између Косова и Србије предуслов за напредак обе земље ка чланству у ЕУ и тако даље. Овде нема ничег изненађујућег. Напротив, ови захтеви и аргументи се понављају годинама и почињу да буду досадни.
Да ли верујете да се у извештајима Европске уније о Србији примењују стандарди који изостају када је реч о другим земљама кандидатима, посебно у вези са питањем Косова и Метохије?
Када је реч о односу ЕУ према земљама кандидатима, сваки приступ има своје специфичности. Агресивна интервенција споља створила је одређену ситуацију коју сада Европска комисија жели да легитимише и формализује. Данас не очекујем да ће српски, суверени народ прихватити такво нешто.
Како тумачите став Европске уније према такозваној Републици Косово, будући да пет држава чланица - укључујући и Словачку - не признаје једнострано проглашену независност?
Да, управо тако. Став ЕУ може се анализирати као инерција „атлантске линије“, упркос значајним променама у Белој кући. То није изненађујуће, с обзиром на то да се Брисел у неким областима веома неспретно прилагођава новој геополитичкој стварности. Постоји неколико земаља чланица ЕУ које одбијају да признају Косово. Свака од њих има добре разлоге за то. У случају Словачке, то је легитиман корак који одражава сопствене унутрашње изазове, али пре свега подршку међународном праву и територијалном интегритету Србије. Такође, ту је и дугогодишњи, високостандардни однос Словачке са Србијом, која је дом веома значајној словачкој заједници која углавном живи у Војводини.
У којој мери нова америчка администрација утиче на политику ЕУ према Србији и другим земљама у региону? Да ли примећујете координисани притисак у правцу усклађивања санкција према Русији и убрзања нормализације односа са Приштином?
У прошлости је постојала висока активност која је укључивала широк спектар геополитичких актера. Међутим, од почетка председничког мандата Доналда Трампа, дошло је до одређеног помака ка независнијим иницијативама, посебно од стране Европске уније, која настоји да очува континуитет и промовише јединство у примени санкција. Ипак, ако нека суверена држава процени да су одређене санкције контрапродуктивне и да могу несразмерно утицати на њене интересе, она задржава право да формира сопствени суд. Претерани притисак у таквим случајевима може довести до отпора, што ће се једном одразити на јавно мњење.
По вашем мишљењу, може ли Србија водити суверену спољну политику и остати војно неутрална а да таква доследност не буде кажњена санкцијама или политичким уценама од стране Европске уније?
Ако Србија жели да одржи своју независност, неутралност и слободу да обликује своју политику у складу са вољом својих грађана, као и са својим историјским и културним наслеђем, мораће да ојача своју способност да одоли спољним притисцима. Ти притисци ће вероватно долазити из различитих међународних извора, а не само једног. У том контексту, предвиђање и припремљеност су од суштинског значаја.
Да ли је у тренутним геополитичким околностима проширење Европске уније на Западни Балкан више питање безбедности него вредности?
Ако би се критеријуми за проширење Европске уније примењивали искључиво кроз призму безбедности, актуелни рат у Украјини би чинио изгледе за приступање веома неизвесним. Сукоб ствара неизвесност у вези са будућим територијалним конфигурацијама земље. Традиционално, за проширење Европске уније било је потребно да земље кандидати имају јасно дефинисане, заштићене и стабилне границе. Међутим, недавна дешавања сугеришу да би Европска комисија, под вођством председнице Урсуле фон дер Лајен, могла показати одређену флексибилност у својим критеријумима када су у питању шири геополитички или стратешки интереси. Та недоследност доводи до примене двоструких стандарда. Док се од неких очекује само нешто, од других се захтева све.
У ситуацији када грађани Србије верују у европски пут, и истовремено осећају понижење због начина на који Европска унија третира српске националне и државне интересе- који аргумент би могао бити преломан?
Постоје неке земље чланице Европске уније које су по величини, географији, броју становника, економској структури или вредностима сличне Србији. Те земље имају велико искуство након година чланства. Шта су добиле и шта су изгубиле током тог процеса? Како су се промениле? Како се Европска унија променила? Који су били њени приоритети пре 30 година, а шта су њени приоритети данас? Ово је важна одлука која ће утицати на будућност Србије, и зато је потребно приступити јој са великом пажњом. Мислим да би свака особа требало да извага све предности и мане, све последице пре него што донесе неку важну животну одлуку. Исто је и у овом случају. Зато је неопходно пажљиво посматрати и анализирати свет око себе, разговарати са пријатељима и размишљати о њиховом искуству и знању, које такође може бити веома корисно за Србију.
